Višak ili manjak kilograma u starijim godinama: Šta je bolje za zdravlje posle 65. godine

Godinama slušamo da višak kilograma povećava rizik od brojnih bolesti i da je održavanje zdrave telesne težine jedan od temelja dugog života. Ali, šta se dešava kada čovek zađe u sedmu ili osmu deceniju? Da li ista pravila važe i tada? I može li nekoliko kilograma viška u određenim okolnostima biti manje rizično od izrazite mršavosti? Istraživanja pokazuju da je odnos telesne težine i zdravlja u starijim godinama mnogo složeniji nego što se ranije mislilo.

Paradoks gojaznosti: Kada višak kilograma nije nužno loš

Indeks telesne mase (BMI) jedan je od najčešće korišćenih pokazatelja u proceni telesne težine. Kod odraslih osoba vrednosti između 18,5 i 24,9 smatraju se normalnim, dok BMI od 25 do 29,9 označava prekomernu telesnu težinu.

Međutim, pojedina istraživanja pokazala su da starije osobe sa BMI između 25 i 30 mogu imati nižu stopu smrtnosti od osoba sa nižim vrednostima ovog indeksa. Ova pojava često se naziva paradoksom gojaznosti.

To, naravno, ne znači da gojaznost produžava život. Istraživači upozoravaju da na ovakve rezultate mogu uticati brojni faktori, uključujući hronične bolesti, pušenje i nenamerni gubitak telesne težine. Osim toga, BMI ne pokazuje koliko neko ima mišića, a koliko masnog tkiva. Zato dva čoveka istih godina i sa istim BMI mogu imati potpuno različito zdravstveno stanje.

Zašto gubitak kilograma može biti opasniji u poznijim godinama

Zamislimo dve osobe koje zbog upale pluća provedu deset dana u bolnici. Jedna ima 35, a druga 80 godina. Obe tokom bolesti izgube nekoliko kilograma. Mlađa osoba će, ukoliko nema drugih zdravstvenih problema, najčešće lakše povratiti izgubljenu težinu i snagu. Kod starije osobe oporavak može biti mnogo zahtevniji.

Razlog nije samo gubitak masnog tkiva. Tokom bolesti, posebno ako je praćena slabim apetitom i dugotrajnim ležanjem, dolazi i do gubitka mišićne mase. Stariji organizam teže nadoknađuje taj gubitak, što može otežati hodanje, ustajanje iz kreveta i obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Zbog toga je kod starijih osoba važno sprečiti pothranjenost, ali i očuvati mišićnu snagu. Nekoliko kilograma viška može predstavljati određenu energetsku rezervu tokom bolesti, mada samo po sebi ne garantuje lakši oporavak.

Mišići su važniji nego što pokazuje vaga

Sa godinama prirodno dolazi do smanjenja mišićne mase i snage. Kada taj proces postane izražen i počne da ugrožava fizičku sposobnost, govorimo o sarkopeniji. Osoba može imati normalnu telesnu težinu, pa čak i nekoliko kilograma viška, a da istovremeno ima premalo mišića. Upravo zato broj na vagi nije dovoljan pokazatelj zdravlja u starijem životnom dobu. Važno je da li čovek može samostalno da ustane sa stolice, prošeta, popne se uz stepenice ili ponese namirnice iz prodavnice.

Očuvanje mišića podrazumeva dovoljno kvalitetnu ishranu, odgovarajući unos proteina i redovnu fizičku aktivnost prilagođenu zdravstvenom stanju. Posebno su korisne vežbe snage i ravnoteže, jer pomažu očuvanju pokretljivosti i smanjenju rizika od padova.

Da li nekoliko kilograma viška štiti i kosti?

Veća telesna težina može biti povezana sa većom mineralnom gustinom kostiju, između ostalog zbog mehaničkog opterećenja skeleta. Međutim, to ne znači da višak masnog tkiva pouzdano štiti od osteoporoze ili preloma.

Na rizik od preloma utiču kvalitet kostiju, mišićna snaga, ravnoteža, vid, lekovi i sklonost padovima. Zato se očuvanje kostiju ne postiže povećavanjem telesne težine, već odgovarajućom ishranom, fizičkom aktivnošću i pravovremenim otkrivanjem osteoporoze.

Kada višak kilograma ipak predstavlja zdravstveni rizik

Važno je razlikovati blago povećanu telesnu težinu od gojaznosti koja izaziva zdravstvene probleme. Izražena gojaznost, naročito kada je masno tkivo nagomilano u predelu stomaka, povezana je sa većim rizikom od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti, otežanog kretanja i drugih komplikacija.

Zato se ni u starijim godinama ne može reći da je višak kilograma uvek poželjan. Kod osoba koje imaju zdravstvene komplikacije povezane sa gojaznošću, pažljivo planirano smanjenje telesne težine može doneti korist. Međutim, ono bi trebalo da bude praćeno odgovarajućim unosom proteina i fizičkom aktivnošću, kako bi se što više sačuvala mišićna masa.

U starijim godinama cilj nije samo manji broj na vagi

Evropske smernice za kliničku ishranu i hidrataciju u gerijatriji naglašavaju važnost sprečavanja pothranjenosti i individualnog pristupa regulisanju telesne težine. Posebnu pažnju treba obratiti na nenamerni gubitak kilograma, smanjen apetit, slabost i otežano obavljanje svakodnevnih aktivnosti. To mogu biti znaci da starija osoba ne unosi dovoljno energije i hranljivih materija ili da postoji zdravstveni problem koji zahteva ispitivanje.

Zato pitanje koliko neko ima kilograma nije uvek najvažnije. Mnogo je značajnije da li ima dovoljno snage da se kreće, brine o sebi i oporavi od bolesti. U poznijim godinama zdravlje se ne meri samo brojem na vagi, već i sposobnošću da čovek što duže ostane pokretan, samostalan i aktivan.

(eKlinika.rs)