Normalan BMI može da zavara: Obim struka otkriva rizik za srce koji vaga ne pokazuje

Indeks telesne mase, poznat kao BMI, decenijama je jedna od najčešće korišćenih mera za procenu da li neko ima normalnu telesnu težinu, prekomernu telesnu masu ili gojaznost. Međutim, broj dobijen na osnovu visine i težine ne govori nam gde se masno tkivo nalazi. Upravo bi raspored masnih naslaga, posebno njihovo nagomilavanje oko struka, mogao da bude veoma važan za zdravlje srca i krvnih sudova.

Velika objedinjena analiza podataka iz 15 kohortnih studija pokazala je da se iza normalnog BMI ponekad krije povišen kardiovaskularni rizik. Kod osoba sa normalnom ili prekomernom telesnom težinom, veliki obim struka ili visok odnos obima struka i kukova bili su povezani sa 15 do 50 odsto većim rizikom za većinu praćenih kardiovaskularnih ishoda tokom prosečno 20 godina. Rezultati su objavljeni u časopisu Journal of the American College of Cardiology (JACC).

BMI ne pokazuje gde se masno tkivo taloži

BMI se izračunava tako što se telesna masa u kilogramima podeli kvadratom visine izražene u metrima. To je jednostavna i korisna orijentaciona mera, ali ne razlikuje masno od mišićnog tkiva i ne pokazuje raspored masti u telu.

To ograničenje nije beznačajno. Visceralno masno tkivo, koje se nalazi u trbušnoj duplji i okružuje unutrašnje organe, metabolički je aktivnije i snažnije povezano sa dijabetesom i bolestima srca nego potkožno masno tkivo koje se nalazi neposredno ispod kože.

Zbog toga dve osobe sa istim BMI ne moraju da imaju isti zdravstveni rizik. Jedna može da ima više mišićne mase, a druga više masnog tkiva oko unutrašnjih organa. Broj na vagi i BMI to ne mogu da pokažu.

Šta je pokazala studija sa skoro 260.000 ljudi

Istraživači su analizirali podatke 259.388 osoba, pretežno iz Sjedinjenih Američkih Država, koje na početku nisu imale prijavljenu koronarnu bolest srca. Pratili su pojavu prvog infarkta miokarda ili moždanog udara, kako sa smrtnim ishodom tako i kod pacijenata koji su ih preživeli, kao i razvoj srčane slabosti, atrijalne fibrilacije, koronarne i ukupne kardiovaskularne bolesti, te smrtnost od ovih bolesti i svih drugih uzroka.

Za povišen obim struka korišćene su granice veće od 88 centimetara za žene i veće od 102 centimetra za muškarce. Visokim odnosom struka i kukova smatrane su vrednosti iznad 0,85 kod žena i iznad 0,90 kod muškaraca. Prema BMI, normalna telesna težina definisana je vrednostima od 18,5 do manje od 25, prekomerna telesna masa od 25 do manje od 30, a gojaznost vrednošću 30 ili više.

Rezultati su pokazali da je među osobama sa normalnom telesnom težinom pet odsto imalo veliki obim struka, dok je 18 odsto imalo visok odnos struka i kukova. Među osobama sa prekomernom telesnom masom, 39 odsto imalo je veliki obim struka, a 40 odsto visok odnos struka i kukova. Drugim rečima, BMI je deo ljudi svrstao u naizgled povoljniju kategoriju, iako je raspored masnog tkiva ukazivao na dodatni rizik.

Nisu sve osobe sa gojaznošću imale isti rizik

Studija je pokazala i obrnutu sliku. Među osobama sa gojaznošću, devet odsto imalo je manji obim struka, dok je 45 odsto imalo nizak odnos struka i kukova. Osobe sa

, ali manjim obimom struka, uglavnom nisu imale značajno drugačiji rizik za praćene ishode u poređenju sa osobama normalne telesne težine i manjeg obima struka. Kod smrtnosti od svih uzroka rizik je u pojedinim poređenjima bio čak niži.

Ovaj nalaz ne znači da gojaznost nije važna niti da manji struk poništava sve njene moguće posledice. Pokazuje nešto drugo: ljude ne možemo pouzdano procenjivati samo na osnovu jedne brojke i iste BMI kategorije ne nose nužno isti rizik.

Masno tkivo oko stomaka posebno povezano sa srčanom slabošću i aritmijom

Kod osoba sa gojaznošću, udeo rizika u populaciji koji se mogao pripisati velikom obimu struka ili visokom odnosu struka i kukova kretao se od 13 do 49 odsto. Povišen obim struka bio je naročito snažno povezan sa srčanom slabošću i atrijalnom fibrilacijom, najčešćim poremećajem srčanog ritma. Autori zato zaključuju da oslanjanje samo na BMI može da prikrije važne razlike u kardiovaskularnom riziku. Prema njihovoj oceni, merenje obima struka i odnosa struka i kukova može da dopuni procenu kod osoba sa normalnom težinom, prekomernom telesnom masom i gojaznošću.

– Vreme je da prestanemo da se usredsređujemo isključivo na indeks telesne mase – poručio je glavni urednik časopisa JACC dr Harlan Krumholc, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Jejl.

On je naglasio da je važno gde je masno tkivo raspoređeno i da bi jednostavna merenja struka trebalo uključiti u rutinsku procenu kardiovaskularnog rizika.

Kako se meri obim struka i odnos struka i kukova

Za korisno i uporedivo merenje potrebno je da metar bude postavljen vodoravno oko stomaka, bez zatezanja i utiskivanja u kožu. Obim se meri na kraju normalnog izdaha, na sredini između donje ivice poslednjeg rebra i vrha karlične kosti. Praksa merenja može da se razlikuje, pa je važno da se pri ponovljenim merenjima koristi isto anatomsko mesto. Odnos struka i kukova dobija se kada obim struka podelimo obimom kukova, izmerenim na njihovom najširem delu. Na primer, struk od 80 centimetara i kukovi od 100 centimetara daju odnos 0,80.

Ove vrednosti nisu dijagnoza. One su dodatni signal koji lekar tumači zajedno sa krvnim pritiskom, masnoćama i šećerom u krvi, pušenjem, godinama, porodičnom istorijom bolesti, fizičkom aktivnošću i drugim faktorima rizika.

Šta studija nije dokazala

Iako je analiza velika i učesnici su praćeni dugo, reč je o opservacionom istraživanju. Ono pokazuje povezanost, ali ne može da dokaže da je veliki obim struka sam po sebi izazvao infarkt, moždani udar ili drugu bolest.

Istraživači nisu imali potpune podatke o fizičkoj aktivnosti, ishrani i genetskim faktorima rizika. Obim struka i odnos struka i kukova izmereni su samo jednom, zbog čega nije bilo moguće proceniti kako njihove promene tokom godina utiču na prognozu.

Ostaje otvoreno i važno pitanje: da li upravo smanjenje masnog tkiva u predelu stomaka, nezavisno od ukupnog gubitka kilograma, može da smanji kardiovaskularni rizik. Za odgovor su potrebna dodatna istraživanja.

Uočene su i razlike između polova. Za razliku od muškaraca, žene sa gojaznošću i niskim odnosom struka i kukova i dalje su imale veći rizik od žena normalne telesne težine sa niskim odnosom, mada je povećanje rizika bilo manje nego kod žena sa gojaznošću i visokim odnosom struka i kukova.

Metar ne zamenjuje vagu, ali otkriva ono što ona ne može

Glavna poruka studije nije da BMI treba potpuno odbaciti. On ostaje brz i praktičan pokazatelj, ali nije dovoljan kada procenjujemo zdravlje pojedinca. Obim struka i odnos struka i kukova daju dodatnu informaciju o centralnoj gojaznosti i mogu da ukažu na rizik kod ljudi koji prema BMI pripadaju kategoriji normalne telesne težine.

Zato „normalan” BMI nije automatska potvrda da je kardiovaskularni rizik nizak, kao što ni BMI u opsegu gojaznosti ne govori celu priču o svakoj osobi. Za realniju sliku potrebni su i metar, laboratorijske analize, krvni pritisak, životne navike i stručna procena lekara.

(eKlinika.rs)