BMI mera, iako zastarela, koja je jednostavna jednačina težine u odnosu na visinu, i dalje je individualna zdravstvena procena koju lekari prate i kojoj se okreću kako bi pokušali da utvrde da li je pacijent kvalifikovan za određene tretmane. Međutim, pokazalo se da procena nečijeg blagostanja prema njegovoj težini ili indeksu telesne mase (BMI) nije potpuno tačna ni sveobuhvatna.
Studija iz maja 2016. objavljena u International Journal of Obesity otkrila je da iako je više od 74 miliona odraslih Amerikanaca klasifikovano kao „nezdravo” ili „zdravo” samo na osnovu BMI, skoro polovina onih koji su u kategoriji osoba sa „preteranom težinom” i 29 odsto od onih koji su definisani kao „gojazni” bili su zapravo metabolički zdravi. (To znači da su njihov krvni pritisak, nivo holesterola i šećer u krvi bili u „normalnim” opsezima.) U isto vreme, 30 procenata pojedinaca za koje se smatra da imaju „normalnu težinu” imalo je metaboličke probleme ili probleme sa zdravljem srca. Zato mora postojati bolji način za procenu rizika od bolesti. Naučnici uključeni u novi rad objavljen 22. marta 2023. u European Heart Journal veruju da su ga pronašli. Izgleda da je odnos struka i visine tačnija procena rizika od srčanih bolesti, smatraju oni.
Šta je ova BMI studija otkrila
Da bi došao do ovog zaključka, međunarodni tim naučnika prikupio je brojke iz podataka 8.400 ljudi kojima je dijagnostikovana srčana insuficijencija i „smanjena frakcija izbacivanja”, što je stanje koje se odnosi na srce koje se bori da pumpa dovoljno krvi kroz telo. Ove osobe su prvobitno učestvovale u kliničkom ispitivanju da bi se procenila efikasnost i bezbednost lekova za srce. Tokom ispitivanja, izvorni istraživači pratili su težinu pacijenata, građu tela i dodatne faktore rizika od srčanih oboljenja, uključujući:
- starost
- pol
- krvni pritisak
- funkciju srca
- nivoe natriuretskih peptida u krvi (hormoni koje srce oslobađa kada je pod pritiskom)
Uzimajući u obzir sve ove detalje i eventualne ishode zdravlja srca, oni veruju da je odnos struka i visine pravedniji i bolji odraz rizika od bolesti od BMI. Ovo može pomoći da se približno odredi količina masti na stomaku (nazvana visceralna mast) u vitalnim organima i oko njih koji igraju ulogu u našem zdravlju i dugovečnosti, poput jetre, tvrde naučnici.
Oni koji su imali najveću proporciju struka i visine – što znači da su nosili veću težinu blizu srednjeg dela tela nego, recimo, kukova – imali su 39 odsto veći rizik da budu kasnije hospitalizovani zbog komplikacija sa srčanom insuficijencijom od onih sa nižim nivoima masti oko struka.
Britanski Nacionalni institut za zdravlje i brigu nedavno je preporučio da bi odnos struka i visine trebalo da zameni BMI. Njihov savet je da „obim struka treba da bude manji od polovine visine”.
– BMI je loš odraz telesne kompozicije jer se ne prilagođava mišićima ili masnoći, već težini u celini – kaže dr Stephan von Haehling, kardiolog na University of Gottingen Medical Center u Nemačkoj, u povezanom uvodniku objavljenom u istom European Heart Journal.
Iako bi BMI mogao biti malo korisniji za posmatranje nivoa populacije, za pojedince je često izuzetno neosnovan. Nova studija predlaže da bi praćenje odnosa težine i visine moglo biti validnija mera zdravlja – ali ovde je proučavano samo zdravlje srca. Potrebno je mnogo više istraživanja o tome kako bismo na kraju mogli da predvidimo budući rizik od bolesti.
Dok se ne sazna više, najbolje je da pokušamo da u svoje životne navike uvedemo dobro izbalansiran jelovnik, fizičku aktivnost, kontrolu i upravljanje stresom, društvenu povezanost i kvalitetan san. Veoma često, umesto određenog broja, sve ovo pokazalo se kao nešto što su odlike zaista zdravog života.
