Imamo lek koji leči dve hronične bolesti - dijabetes i gojaznost, a kako - priča prof. dr Katarina Lalić

Gojaznost je osnova brojnih bolesti i kao takva u medicini ima svoju dijagnozu E66. Međutim, stručnjaci ističu da je veliki problem što se gojaznost ne prepoznaje kao bolest i lekari vrlo retko postavljaju tu dijagnozu. I, ako se gojaznost obično dovodi u vezu sa dijabetesom i oboljenjima lokomotornog sistema, dokazano je da gojaznost može da bude uzrok čak 260 različitih oboljenja.

Gojaznost je bolest, nosi rizik i ima komorbiditete 

Endokrinolog profesor dr Katarina Lalić podsetila je da u zdravstvenom sitemu postoji dijagnoza gojaznosti - E66, ali je problem što se ona ne prepoznaje i lekari vrlo retko postavlja tu dijagnozu. A zašto je važno treirati gojaznost kao bolest, zašto gojaznost više nije estetski problem?

Preporučujemo

- Ako pogledate novija saznanja i ispitivanja koja su decenijama rađena, broj koji je mene zaprepastio je da je gojaznost rizik i da ima komorbiditeta. Dakle, bolesti uzrokovanih gojaznošću ima 260. Zamislite to. Mi samo vezujemo gojaznost najčešće za dijabetes, za oboljenja lokomotornog sistema - dakle stradaju kičma i kolena, ali verujte da postoji 260 različitih bolesti. Prema tome, gojaznost je osnova brojnih bolesti - istakla je endokrinolog prof. dr Katarina Lalić sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, na konferenciji "NOVA ERA MEDICINE - Inovativne terapije u onkologiji i nova dostignuća u lečenju dijabetesa“, u organizaciji medicinskog portala eKlinika, uz institucionalnu podršku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i u partnerstvu sa inovativnom farmaceutskom kompanijom Novartis.

Ako pođemo od premise da je gojaznost bolest - zašto je onda ne lečimo?

- Nedavno sam bila na jednom sastanku, gde sam slušala predavanje profesora koji se godinama bavi gojaznošću. Fantastično je objasnio. Doneo je jednu biljku, koja se razlistala i izrasla, i objasnio je ova - koren te biljke je gojaznost, ono stablo i sve ono lišće su upravo ove bolesti o kojima se govori. Dakle, ako hoćemo da promenimo tu biljku i da sprečimo da uvene, moramo da isčupamo taj koren, a to znači da tu gojaznost moramo da isčupamo iz korena. Možemo da pričamo posle šta su sve razlozi gojaznosti, koliko ih ima i koliki su izazovi, i zašto smo civilizacijski došli do toga da se "ubijamo hranom", ako tako mogu da kažem. Ali, ima i drugih razloga. Dakle nije gojaznost samo posledica toga što se nepravilno hranimo - velikim delom jeste - ali ima dodatnih razloga i hormonskih, i endokrinoloških, i psihijatrijskih, i psiholoških ako hoćete, koji su razlog nastanka gojaznosti. Prema tome, ako pođemo od premise da je gojaznost bolest, zašto je onda ne lečimo? I morali bi da je lečimo - zaključuje profesor dr Katarina Lalić.

Najzad imamo lek koji leči dve hronične bolesti

Profesorka Lalić ističe da nove terapijske opcije, posebno za osobe sa predijabetesom mnogo znači za pacijente. Poslednje dve decenije, kako kaže dr Lalič, istraživanja koja su rađena u smislu ispitivanja zašto nastaje dijabetes i koji sve faktori utiču i na gojaznost, doveli su do toga da se razvije jedna potpuno nova generacija lekova koja je fenomenalna i koja zaista jako dobro leči dijabetes.

- Smišljen je lek za dijabetes, ali se pokazalo da snažno smanjuje i gojaznost. I ta vrsta terapije, naravno, odmah postala jako popularna. I dobro je što je tako, zato što najzad imamo lek koji leči dve hronične bolesti. Jedno je gojaznost, drugo je dijabetes. Gojaznost nosi sa sobom jako mnogo tih listova od drveta i jako mnogo bolesti. Jedna od njih je dijabetes. Dijabetes se ne javlja preko noći. Dijabetes nastane vremenom. Postepeno se  razvija i onako podmuklo se podvlači. Nastaće zbog toga što neko ima genetsku predispoziciju, već ima dijabetes u porodici. Gojaznost je jedan od važnih faktora. I nastaće kod onih kod kojih postoji poremećaj na nivou pankreasa, lučenja insulina i tako dalje. I onda se pokazalo da nije samo to, nego da postoji poremećaj na nivou drugog hormona koji se zove skraćeno GLP-1, glukagonu sličan peptid, ili jedan hormon sličan insulinu, koji se luči iz creva - navodi profesorka Katarina Lalić ističući da je to saznanje revolucionarno i promenilo je sve.

Kako deluje novi lek za dijabetes i protiv gojaznosti?

- Ukratko ću to objasniti, znači, šta se fiziološki dešava u zdravom organizmu? Kad jedemo, taj hormon se luči iz creva. Šta mu je uloga? Da uspori pražnjenje želuca kako bi se hrana zadržala i mogla da se svari. Drugi efekat je da deluje na pankreas da luči insulin, da ne bi šećer otišao preko granice i da bi se to sredilo. I treći efekat, koji je najvažniji u stvari, je efekat obaveštavanja mozga da smo jeli. To radi taj hormon. Dakle, on se vezuje za receptore za sitost i postanemo siti i završavamo svoj obrok. Šta se pokazalo? Da kod osoba koje imaju dijabetes, ali i osoba koje su gojazne, nema dovoljno tog hormona. I odatle je krenula cela priča. Sintetisani su, kako se to kaže, lančani, taj protein, vrlo je jednostavno, tehnologija je jako odmakla, i tako je počela priča sa tim GLP-1 analozima, odnosno lekovima koji imitiraju postojanje, davanje tog hormona, koje značajno može da smanji apetit, osećate sitost, usporava se pražnjenje želuca, osećate punoću u stomaku, ne možete da jedete. I sa druge strane, dobro reguliše promet insulina, pa je za dijabetes to fantastično, šečer se sredi. Ta vrsta terapije je dostupna i kod nas na tržištu i jako je važna, naročito kod osoba koje imaju predijabetes - ističe prof. dr Lalić.

Zašto je važno "uhvatiti" predijabetes na vreme?

Objašnjavajući šta znači predijabetes profesorka Katarina Lalić navodi da je važno da se predijabetes "uhvati" u onoj fazi pre nego što se dijabetes ispolji.

- Kad su vrednosti šećera malo iznad normale, ali nisu normalne. To mi definišemo kao šećerna bolest. Kako to otkriti? Naravno, redovnim pregledima kao što su sistematski, godišnje kontrole... Sve više imamo saznanja o značaju senzora, recimo da se stavi senzor kod gojazne osobe koja nema trenutno dijabetes, da se meri šećer u kontinuitetu i tu se vidi iskakanje, ono što ne biste uhvatili i ima tačno određeno koji procenat, ako izlazite iz tih granica u tom procentu, može biti već jasan znak predijabetesa. Dakle, prvi savet za osobe koje imaju predijabetes je da se ozbiljno time pozabave. Drugo, što je ohrabrujuće, je da je tip 2 dijabetesa reverzibilna bolest. Ako se na vreme uhvati, ako se na vreme krene terapijska intervencija – bilo medicinska nutritivna terapija, bilo nešto od ovih preparata o kojima govorimo - doći će do zaustavljanja tog procesa, čak i vraćanja u normalu. To je jako dobra vest i to je način prevencije dijabetesa - poručuje profesorka Lalić.

Kao što je poznato, neki inovativni lekovi za dijabetes zloupotrebljavaju se za gojaznost. A povodom korišćenja lekova za dijabetes kako bi se regulisala gojaznost, dr Lalić kaže:

- Prvo pitanje, a verujem da je i vama ono u glavi - koliko dugo ja treba da koristim terapiju? Nažalost, neki od ovih lekova koje smo pominjali, zloupotrebljavaju se za gojaznost. Prvo pitate - "Pa dobro bre, imamo lek protiv toga, koliko dugo ja treba da koristim terapiju? To je hronična bolest. Hipertenzija, povišen krvni pritisak, je hronična bolest. Jel vam palo na pamet da kad vam se sredio pritisak prekinete terapiju? Nikome to nije palo na pamet. Nikad. Niti je bilo koji doktor rekao - prekinite terapiju kad se normalizuje pritisak. Ali, ovo je sad već malo problematično, to shvatanje da je to hronična bolest, da ste negde genetski možda čak i predisponirani za tu gojaznost... - upozorava dr Lalić.

"Gojaznost je bolest mozga"

Profesorka Katarina Lalić navodi da nije samo hrana važna, nego da ima i drugih faktora, a  ume da kaže da je "gojaznost bolest mozga". Sve je na tom nivou receptora u mozgu, oko hranjenja, zadovoljstva, osećaja mirisa, ukusa... Znači, to sve je u hipotalamusu, jednom delu mozga.

- Imamo dva nivoa kako mozak reguliše težinu.  S jedne strane je nešto što zovemo homeostaza za održavanje energetskog metabolizma, da imamo energije da možemo da funkcionišemo, a s druge strane je - zadovoljstvo. Pa je zato hrana s jedne strane nama potrebna da bi imali snage i da bi mogli da funkcionišemo, a s druge strane je izvor zadovoljstva. Zašto se ugojimo kad prestanemo da vodimo računa? Zato što taj drugi deo, homeostatski, počinje da radi. Znači, ako je naš nivo negde ovde i mi prestanemo da jedemo, pašćemo i smršaćemo. Ali, čim počnete malo normalnije da jedete, i manje nego što ste ranije jeli, počinje da se unosi u masno tkivo mnogo brže nego što je bilo ranije i mozak kaže sebi "Daj sad da sve ovo putrpamo u masno tkivo, ko zna kad će ovaj ludak ponovo da jede". Bukvalno je tako - objašnjava proces gojenja profesorka Lalić i ističe da je suština da zavaramo tu ravnotežu postepenim gubitkom kilogrema što ne treba da bude više od 2 do 4 kilograma mesečno.

"Verujte, svaki zalogaj je važan"

Dr Lalić podseća da je ta ravnoteža individualna i zadata, nije ista za svakog čoveka.

- Zato imate nekog ko jede gomilu stvari, vi gledate, on se ne ugoji. A vi popijete vodu i gotovo, pogotovo žene, pa perimenopauzalni period, menopauza... Treba nam sve manje hrane, sve manje energije za tu ravnotežu. A mi imamo naviku, jer nas glava drži u tome, da treba da zasitimo te receptore kao kad smo imali 25 godina. Sada, u ovim godinama, treba da jedem četvrtinu hrane od onoga što sam jela u 25. da bi zavarala tu celu priču i da bi ostavila sve isto tkivo. Ali, ne može. Izazovi su ogromni. Ona druga, hedonistička strana vas mami. Pa ste došli na slavu, pa samo jedan kolačić neće mi ništa biti, pa samo ovo, pa samo ono... Verujte, svaki zalogaj je važan. Zato je to hronična bolest i zato je to dobijanje težine nazad jako veliko. I prema tome, ako lečimo gojaznost, kao što lečimo hipertenziju, kao što lečimo dijabetes, to je nekad i doživotna terapija - objašnjava endokrinolog prof. dr Katarina Lalić sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

(eKlinika.rs)