Koreni demencije mogu da sežu sve do detinjstva: stručnjaci upozoravaju da prevencija počinje rano

Demenciju najčešće povezujemo sa starijim životnim dobom, ali ona ne nastaje iznenada i bez najave. Sve je više dokaza da njeni koreni mogu da se razvijaju mnogo ranije – čak i pre rođenja.

Neki faktori rizika javljaju se još u trudnoći, dok se drugi oblikuju tokom detinjstva i mladosti. Upravo zbog toga, stručnjaci smatraju da je to i najvažniji period za prevenciju.

Faktori rizika počinju i pre rođenja

Ranija istraživanja već su identifikovala niz faktora koji mogu da utiču na razvoj demencije, ali kada neurodegeneracija već počne, njihovo menjanje ima ograničen efekat. Zbog toga se fokus sve više pomera ka najranijim fazama života.

Studija iz 2023. godine, koju su sproveli naučnici iz Švedske i Češke, pokazala je da pojedini faktori povezani sa rođenjem mogu blago povećati rizik od demencije kasnije u životu.

Neki od njih ne mogu da se kontrolišu, poput blizanačke trudnoće, ali postoje i oni koji zavise od odluka roditelja – kao što su mali razmak između trudnoća ili trudnoća nakon 35. godine.

Mladost kao ključna prilika za prevenciju

Novo istraživanje iz 2024. godine analiziralo je faktore rizika kod mladih od 18 do 39 godina. Tim stručnjaka iz 15 zemalja, predvođen Globalnim institutom za zdravlje mozga iz Irske, razvio je plan za očuvanje zdravlja mozga tokom celog života.

– Mladost je ključni period u kojem možemo značajno smanjiti rizik od demencije kasnije u životu – ističe neurolog Frančeska Farina.

Prema rezultatima, faktori rizika u ovom uzrastu uključuju:

• prekomerno konzumiranje alkohola
• pušenje
• nedovoljnu fizičku aktivnost
• socijalnu izolaciju

Tu su i spoljašnji uticaji poput zagađenja, povreda glave, gubitka sluha ili vida, kao i niži nivo obrazovanja.

Zdravstveni problemi poput gojaznosti, dijabetesa, povišenog krvnog pritiska, lošeg holesterola i depresije dodatno povećavaju rizik, a često su povezani sa stilom života.

Tragovi iz detinjstva ostaju kroz ceo život

Sve više dokaza pokazuje da razlike u zdravlju mozga u starijem dobu mogu imati korene još u detinjstvu. Dugoročne studije otkrivaju zanimljiv obrazac: kognitivne sposobnosti u 70. godini u velikoj meri su povezane sa sposobnostima koje je osoba imala već sa 11 godina.

Drugim rečima, slabije kognitivne funkcije u starosti često nisu samo posledica bržeg opadanja, već su prisutne još od ranog uzrasta. Slični obrasci uočeni su i na snimcima mozga – određena oštećenja u starijem dobu mogu biti povezana sa događajima i izloženošću rizicima iz mladosti, a ne samo sa trenutnim načinom života.

Prevencija kao životni proces

Sve to ukazuje na važnu poruku: prevenciju demencije ne treba posmatrati kao zadatak za starost, već kao proces koji traje čitav život.

Iako su neki faktori očigledni, poput alkohola i pušenja, drugi deluju indirektnije. Na primer, gubitak sluha ili vida može povećati rizik, verovatno zbog smanjene stimulacije mozga i socijalne izolacije.

Kako možemo da smanjimo rizik

Stručnjaci predlažu pristup na više nivoa:

Na individualnom nivou:

• podizanje svesti o zdravlju mozga
• edukacija kroz škole i javne kampanje

Na nivou zajednice:

• uključivanje mladih u donošenje odluka o zdravlju
• saradnja sa lokalnim institucijama

Na nacionalnom nivou:

• donošenje strategija za očuvanje zdravlja mozga
• regulacija korišćenja štetnih supstanci poput alkohola i duvana

Zanimljivo je da mladi danas pokazuju veliko interesovanje za ovu temu. Sve više njih razume pojmove poput neurodiverziteta i otvoreno govori o stanjima kao što su ADHD ili autizam.

Novi faktori rizika tek se istražuju

Lista potencijalnih rizika nije konačna. Naučnici trenutno ispituju uticaj:

• ultra-prerađene hrane
• upotrebe droga
• vremena provedenog pred ekranima
• stresa
• mikroplastike

Ono što možemo zaključiti je da demencija nije samo bolest starosti. Njeni temelji mogu da se postave mnogo ranije nego što mislimo. Zato je važno da o zdravlju mozga brinemo od najranijih dana – jer male promene danas mogu značiti veliku razliku u budućnosti.

(eKlinika.rs)