Elektrolite gubimo i kada je hladno: Zašto zimi lakše previdimo da nam nedostaje tečnost?

Hladno vreme ne zaustavlja znojenje niti sprečava dehidraciju, ali može da oslabi osećaj žeđi. Zato tokom zimskog treninga, planinarenja ili rada napolju možemo da izgubimo tečnost i elektrolite, a da potrebu za njihovom nadoknadom primetimo kasnije nego leti.

Zimska jakna može da prikrije koliko se znojimo

Elektrolite gubimo i tokom hladnih dana, prvenstveno znojenjem i mokrenjem. Tokom trčanja, brzog hodanja ili čišćenja snega telo stvara toplotu, pa znojenje može da bude značajno i kada je temperatura niska. Deblja odeća dodatno zadržava toplotu, zbog čega hladno lice i šake ne znače da se ostatak tela ne znoji.

Preporučujemo

Znojem odlaze voda i elektroliti, među kojima su posebno važni natrijum i hloridi. Količina izgubljenih soli zavisi od obima znojenja i individualnog sastava znoja. Zato ista zimska aktivnost ne stvara jednaku potrebu za nadoknadom kod svih ljudi. Tečnost gubimo i disanjem, naročito tokom napora na hladnom i suvom vazduhu. Taj gubitak odnosi se prvenstveno na vodu, pa ga ne treba poistovećivati sa gubitkom soli kroz znoj. Hladnoća može da podstakne i pojačano mokrenje, što dodatno utiče na ravnotežu tečnosti.

Zašto odsustvo žeđi na hladnoći može da nas zavara

Kada nam nije vruće, potreba za vodom često deluje manje hitno. Međutim, hladnoća može da oslabi osećaj žeđi čak i kada organizmu već nedostaje tečnost. Zbog toga tokom dužeg boravka napolju nije dovoljno da pretpostavimo da smo dobro hidrirani samo zato što nismo žedni.

Ovu pojavu ispitali su istraživači u kliničkoj studiji o žeđi tokom odmora i vežbanja na hladnoći, objavljenoj 2004. godine u časopisu Medicine & Science in Sports & Exercise. U dve faze istraživanja učestvovalo je osam, odnosno devet muškaraca, a odgovori organizma poređeni su na temperaturama od četiri i 27 stepeni. U ispitivanim uslovima izlaganje hladnoći ublažilo je osećaj žeđi i do 40 odsto.

Studija je bila mala i obuhvatila je samo muškarce, pa rezultate ne treba automatski preslikavati na sve ljude. Istraživanje nije dokazalo da hladnoća sama po sebi izaziva manjak određenog elektrolita. Njegova važna poruka jeste da osećaj žeđi na hladnoći može da bude slabiji uprkos postojećem manjku tečnosti.

Koji simptomi traže pažnju, a šta može da pokaže samo analiza krvi

Suva usta, tamnija mokraća, ređe mokrenje, glavobolja i vrtoglavica mogu da ukažu na dehidraciju. Umor posle zimskog izleta zato ne mora da bude samo posledica napora ili hladnoće. Ipak, nijedan od ovih znakova sam za sebe ne otkriva da li nam nedostaje i neki elektrolit.

Poremećaj elektrolita može da prati mišićna slabost, grčevi, mučnina, trnjenje ili nepravilan rad srca. Slične tegobe imaju i druge uzroke, pa grč u listu nije dovoljan razlog da zaključimo da nam nedostaje magnezijum. Koji je elektrolit poremećen i koliko je odstupanje, lekar procenjuje na osnovu pregleda i odgovarajućih analiza krvi. Konfuzija, gubitak svesti, napadi ili izražene srčane smetnje zahtevaju hitnu medicinsku procenu. Poremećaj može da nastane i kada elektrolita ima previše, a ne samo kada ih nedostaje. Zbog toga ozbiljne simptome ne treba da pokušavamo da rešimo nasumičnim uzimanjem soli ili mineralnih dodataka.

Kada su dovoljni voda i obrok, a kada je potrebna posebna nadoknada

Zdravoj osobi koja kratko boravi napolju i ne znoji se obilno obično nisu potrebni posebni elektrolitni napici. Voda i raznovrsni obroci uglavnom obezbeđuju svakodnevnu nadoknadu tečnosti i minerala. Tokom dugotrajnog napora i većeg znojenja potrebe mogu da budu drugačije, pa plan nadoknade treba da prati stvarne gubitke.

Kalijum unosimo kroz mahunarke, banane, povrće i druge namirnice, dok magnezijum obezbeđuju i orašasti plodovi i integralne žitarice. Mleko, jogurt i drugi odgovarajući izvori kalcijuma doprinose unosu ovog minerala. Nema potrebe da preventivno dosoljavamo svaki obrok samo zato što je napolju hladno.

Kod dijareje ili povraćanja mogu da budu potrebni rastvori za oralnu rehidrataciju iz apoteke, koji sadrže odgovarajući odnos glukoze i soli. Prašak treba da rastvorimo u tačno onoj količini vode koja je navedena u uputstvu. Proizvoljne mešavine soli, šećera i sode bikarbone nisu pouzdana zamena za pravilno pripremljen rastvor.

Ko zimi treba posebno da vodi računa o ravnoteži tečnosti

Hladno vreme ne uklanja rizike koje već stvaraju bolest, terapija ili veliki gubici kroz creva. Starije osobe, ljudi koji uzimaju diuretike i oni koji imaju dijareju ili povraćaju zahtevaju posebnu pažnju. Kod osoba sa stomom i velikim crevnim gubicima problemi sa hidratacijom mogu da se jave tokom cele godine, nezavisno od spoljne temperature.

Osobe sa bolestima bubrega ili srca treba da usklade unos tečnosti i mineralnih dodataka sa savetom lekara. Za njih preporuka da piju više ili uzimaju elektrolite može da bude neodgovarajuća bez procene zdravstvenog stanja. Ni univerzalna količina od dva litra dnevno ne može da zameni individualni plan kada postoji poremećaj ravnoteže tečnosti.

Tokom dužeg zimskog treninga ili rada napolju korisno je da nam napitak bude dostupan i da pravimo pauze za unos tečnosti. Količinu treba da prilagodimo trajanju aktivnosti, znojenju i ličnim potrebama, bez prisilnog ispijanja velikih količina vode. Preteran unos tečnosti tokom napora može da snizi koncentraciju natrijuma u krvi, pa cilj jeste ravnoteža, a ne što veća količina popijene vode.

(eKlinika.rs)