Da li će vas artritis sigurno više boleti kada je hladno? Šest saveta za lakšu zimu i manje bola

Mnogi ljudi sa artritisom primećuju da ih zglobovi više bole kada zahladni. Ipak, uticaj vremena nije isti kod svih, a jači bol ne znači nužno da bolest napreduje. Toplota, prilagođeno kretanje i nekoliko promena u svakodnevnim navikama mogu da olakšaju zimske mesece.

Artritis i hladno vreme: Šta se menja i zašto? 

Bol i ukočenost zglobova nekim osobama sa artritisom otežavaju svakodnevne aktivnosti tokom zime. Ustajanje iz kreveta, oblačenje ili odlazak u prodavnicu tada mogu da zahtevaju više vremena i napora. Drugi, međutim, ne primećuju značajnu razliku između godišnjih doba. Zbog toga je korisno da pratimo sopstvene tegobe, ali i da razlikujemo prolaznu nelagodnost od promena koje zahtevaju pregled.

Preporučujemo

Šta pokazuje istraživanje o vremenu i bolovima u zglobovima

U studiji „Cloudy with a Chance of Pain”, objavljenoj u časopisu npj Digital Medicine, istraživači su analizirali dnevne podatke 2.658 osoba sa hroničnim bolom, prikupljene tokom perioda od 15 meseci. Učesnici su beležili simptome pomoću aplikacije, a istraživači su ih upoređivali sa vremenskim uslovima.

Veća vlažnost vazduha, snažniji vetar i niži atmosferski pritisak bili su povezani sa izraženijim bolom. Povezanost je bila skromna, a rezultati ne dokazuju da vremenske promene izazivaju pogoršanje artritisa. Istraživanje je bilo opservaciono i obuhvatilo je osobe sa različitim uzrocima hroničnog bola, pa zaključci ne mogu podjednako da se primene na sve obolele od artritisa.

Praktična poruka za pacijente jeste da sopstvena zapažanja vredi da zabeleže i podele sa lekarom, bez zaključka da je svako pogoršanje posledica hladnoće. Evo i praktičnih saveta kako da olakšate život zimi sa artritisom i umanjite bol. 

1. Održavajte prijatnu temperaturu u domu i oblačite se slojevito

Prostorije u kojima provodite najviše vremena treba da budu dovoljno tople. Britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS) savetuje da temperatura u domu bude najmanje oko 18 °C, posebno za starije osobe i ljude sa zdravstvenim tegobama. Ako vam ta temperatura ne prija, prilagodite je svojim potrebama. Proverite da li hladan vazduh ulazi oko prozora i vrata. Kondenzacione trake, zavese i bolja izolacija mogu da pomognu da se toplota duže zadrži u prostoriji.

Više komotnih slojeva odeće omogućava da lakše prilagodite utopljavanje nego jedan veoma debeo komad. Rukavice, kapa i tople čarape posebno prijaju osobama kojima se šake i stopala brzo hlade. Vodite računa da odeća i obuća ne stežu.

Ako prsti na hladnoći menjaju boju, postaju beli ili plavi i bole, razgovarajte sa lekarom. Takve promene mogu da prate Rejnoov fenomen, koji zahteva posebnu procenu i savete.

2. Toplota može da ublaži ukočenost

Topao tuš, prijatna kupka ili topla obloga mogu da donesu olakšanje ukočenim i bolnim zglobovima. Nekim osobama naročito prija da se zagreju pre jutarnjeg razgibavanja. Obloga treba da bude prijatno topla, a ne vrela. Termofor umotajte u tkaninu kako biste zaštitili kožu i nemojte da zaspite sa njim na bolnom mestu.

Ako je zglob već izrazito topao, crven ili otečen, nemojte automatski da ga dodatno zagrevate. Takva promena zahteva procenu, posebno ako se pojavila naglo.

3. Razgovarajte sa lekarom o vakcini protiv gripa

Zaštita od sezonskih infekcija posebno je važna za osobe sa zapaljenskim reumatskim bolestima posebno ako primaju terapiju koja potiskuje imunski odgovor. Tu spadaju pojedini lekovi za reumatoidni artritis, psorijazni artritis i druge srodne bolesti.

O vakcinaciji protiv gripa razgovarajte sa izabranim lekarom ili reumatologom. Izbor trenutka za vakcinaciju može da zavisi od terapije koju primate. Nemojte samoinicijativno da prekidate lekove zbog vakcinacije. Kod pojedinih terapija lekar može da preporuči privremenu promenu rasporeda, ali tek kada proceni kontrolu bolesti i rizik od pogoršanja.

4. Smanjite rizik od pada

Poledica, sneg i mokre staze mogu da otežaju kretanje osobama koje već imaju bolne ili ukočene zglobove. Birajte stabilnu obuću sa đonom koji dobro prianja uz podlogu. Krećite se očišćenim stazama, koristite rukohvate i ostavite dovoljno vremena da ne morate da žurite.

Ako koristite štap ili drugo pomagalo, proverite da li je njegov gumeni nastavak očuvan. Kada su uslovi napolju nepovoljni, dnevnu fizičku aktivnost prilagodite boravku u zatvorenom prostoru.

5. Obratite pažnju na vitamin D

Vitamin D doprinosi zdravlju kostiju i mišića. Tokom jeseni i zime koža stvara manje ovog vitamina zbog slabije izloženosti sunčevoj svetlosti. Među prehrambenim izvorima su masna riba, poput sardine, skuše i lososa, žumance i namirnice obogaćene vitaminom D.

NHS preporučuje da odrasli tokom jeseni i zime razmotre dodatak od 10 mikrograma, odnosno 400 internacionalnih jedinica vitamina D dnevno. To je britanska javnozdravstvena preporuka, dok individualne potrebe mogu da se razlikuju. Ako imate osteoporozu, uzimate kortikosteroide ili već koristite suplemente, posavetujte se sa lekarom o odgovarajućoj dozi.

6. Nastavite da se krećete, uz prilagođen tempo

Kada zahladni, lako se dogodi da više sedimo i ređe izlazimo. Ipak, redovno kretanje pomaže da održimo snagu mišića i pokretljivost zglobova. Izaberite aktivnost koja odgovara vašem stanju: šetnju po bezbednoj podlozi, vežbe u vodi, plivanje ili blago razgibavanje kod kuće. Prilagođene vežbe joge ili tai čija takođe mogu da budu opcija.

Počnite postepeno i izbegavajte nagle pokrete. Ako niste sigurni koje vežbe vam odgovaraju, fizioterapeut može da pomogne da napravite plan u skladu sa obolelim zglobovima i trenutnim tegobama. Tokom pogoršanja prilagodite opterećenje i pravite pauze. Cilj je da pronađete meru kretanja koju podnosite bez izraženog pogoršanja simptoma.

Kada bolove ne treba da pripisujemo hladnoći?

Iznenadan jak bol, nagli otok, crvenilo i toplina zgloba zahtevaju hitnu medicinsku procenu, naročito ako se jave povišena temperatura, drhtavica ili opšta slabost. Infekcija zgloba može da se razvije brzo, a povišena temperatura ne mora uvek da bude prisutna.

Lekaru se javite i ako tegobe traju, postaju jače ili sve više ometaju hodanje i svakodnevne aktivnosti. Vremenske prilike mogu da budu deo ličnog iskustva bola, ali ne treba da zamene procenu uzroka novih simptoma.

(eKlinika.rs)