Bol u zglobovima, otok i jutarnja ukočenost, posebno ako traju duže od 6 nedelja razlog su da potražimo i hitnu medicinsku pomoć, objašnjavaju reumatolozi. Posle kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, reumatske tegobe su treći najrasprostranjeniji zdravstveni problem u Srbiji. Bolest u nekim slučajevima prati osobu od detinjstva do poznih životnih godina. Ukoliko se ne prepozna na vreme mogući su teški deformiteti i invaliditet. Lekari kažu da je danas zahvaljujući modernim terapijskim mogućnostima sve mane težih slučajeva artritisa. Pacijentima u Srbiji je na raspolaganju 12 inovativnih lekova koji mogu uspešno da drže bolest pod kontrolom, rečeno je na skupu povodom Svetskog dana borbe protiv artritisa 12. oktobra.
Informisani izbori – bolji ishodi
Udruženje obolelih od reumatskih bolesti Srbije (ORS) i Udruženje roditelja i dece sa reumatskim bolestima (URIDSRB) organizovali su konferenciju povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv artritisa. Ova udruženja naglašavaju da je bitno da se podsetimo koliko je važno omogućiti obolelima od artritisa rano postavljanje dijagnoze, savremeno lečenje, podršku u borbi sa bolešću. Cilj je da pacijenti očuvaju radno i reproduktivno zdravlje, socijalno blagostanje i poboljšaju kvalitet života.
Povodom obeležavanja Svetskog dan borbe protiv artritisa biće organizovana šetnja članova oba udruženja Knez Mihailovom ulicom u subotu 12. oktobra 2024. godine od 12 do 14h. Ove godine Svetki dan se obeležava pod sloganom „Informisani izbori – bolji ishodi“ s ciljem da se podigne svest o važnosti ranog postavljanja dijagnoze obolelima od artritisa, kao i da se omogući savremeno lečenje i podrška u borbi protiv te bolesti.
Skoro dva miliona osoba u Srbiji ima neki oblik reumatskih tegoba
Podršku udruženjima pacijenata pružio je direktor Instituta za reumatologiju prof. dr Predrag Ostojić, koji kaže da skoro dva miliona osoba u Srbiji ima neki oblik reumatskih tegoba, s tim što je hronični artritis najteži mogući vid bolesti koji je potrebno što pre prepoznati i lečiti.
– Nismo dovoljno svesni da reumatske bolesti nekada mogu da budu tako teške da zaista skrate životni vek. U Srbiji oko 70.000 osoba boluje od različitih oblika hroničnih artritisa, a negde od 20.000 do 25.000 od reumatoidnog artritisa. Građani mogu sami da prepoznaju da možda boluju od neke ozbiljnije reumatske bolesti. Ono što ukazuje da pacijent možda ima artritis jeste pre svega bol u zglobovima koji je praćen otokom – kaže dr Ostojić.
Doktor objašnjava da je krakteristično je da su bolovi najizraženiji u drugoj polovini noći i pred zoru, dakle i u mirovanju.
– Pacijent ne mora uopšte da pokreće zglobove, a imaće bolove ukoliko je zglob upaljen. Pacijent je ujutro ukočen i ta ukočenost je dugotrajna, duža od 60 minuta. Ukoliko primetimo ove simptome i ako su oni prisutni više nedelja, ako traju duže od 6 nedelja, to je apsolutni razlog da se odmah javimo lekaru – naglašava prof. dr Ostojić.
Hitne službe
Prof. dr Ostojić je dodao da u Institutu postoje ambulante za rani artritis i hitne službe koje primaju pacijente s uputom tokom 24 sata, postoje mogućnosti da se rano prepozna bolest i što pre počne lečenje.
– Šta je idealno vreme? To je da bolest prepoznamo u prva tri meseca od početka prvih tegoba i da se započne odmah lečenje. U Srbiji imamo mogućnost da primenjujemo sve oblike medikamentozne terapije kao i u svetu, možda nekoliko lekova kod nas još uvek nisu registrovani. Imamo 12 inovativnih lekova, koji možda više i nisu inovativni, jer su neki od njih duže od 15 godina na našem tržištu. Danas ne viđamo pacijente sa teškim deformitetima i invaliditetom, perspektiva pacijenata je znatno bolja. Počeli smo da lečimo i do sada nedovoljno prepoznate i nezadovoljene potrebe pacijenata kao što su zamor, depresija, hroničan bol, otvorena je i ambulanta za lečenje hroničnog reumatskog bola, plan je da u budućnosti uključimo i psihologa – naveo je prof. Ostojić.
Pacijenti mogu lekove da dobijaju i u obližnjoj bolnici
Vesna Vuković iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, naglasila je da je napravljen veliki progres kada su u pitanju mogućnosti lečenja i dostupnosti lekova za reumatske bolesti, početkom ove godine obezbeđena su tri dodatna leka za teške reumatske bolesti.
– U saradnji sa strukom obezbedili smo da se inovativni lekovi dobijaju u što više ustanova u Srbiji, tako da su sada inovativni lekovi za lečenje teških reumatskih bolesti mogu dobiti u 20 zdravstvenih ustanova. Pacijent ne prekida saradnju sa lekarom koji ga leči, a sada lekove može da dobija u bližoj bolnici. Zastupljeni su lekovi iz svih grupa sa različitim farmaceutskim oblicima, tako da je omogućeno lekarima da odaberu lek za svakog pacijenta, pa da ima i opcije zamene leka posle izvesnog vremena – istakla je Vuković.
Posebna budžetska linija za inovativne lekove
Dr Bojan Trkulja, direktor INOVIE naveo je da je u poslednjih 5 do 7 godina glas pacijenata sve značajniji zahvaljujući udruženjima pacijenata. Naglasio je da zdravstvo jeste jedan od prioriteta dražave, da su inovativni lekovi sve dostupniji, ali da je problem i to što je postojao dugačak period u prošlosti kada inovativni lekovi nisu dolazili na listu.
– Potrebno je sada da se i ti lekovi nađu na listi, ne pričam samo o reumatologiji. Drugi zadatak je da se pitanje dostupnosti tih lekova reši na sistemski način kroz posebnu budžetsku liniju, posebno izdvajanje u finansijskom planu Fonda koji bi omogućio svima u sistemu mnogo veću predvidljivost kada je u pitanju dostupnost inovativnih terapija. Država bi mogla da zna koliko je novca namenjeno za te stvari, pacijenti bi bili sigurni da će svake godine odrođeni broj inovativnih lekova doći na listu. Za industriju bi to bio znak o potrebi još većeg investiranja u ovu zemlju. Često se govori kako su inovativni lekovi skupi, ali kada bismo rešili pitanje zaostatka svih inovativnih lekova koji čekaju ulazak na listu značajno bismo smanjili zaostatak za zemljama regiona. Bilo bi dovoljno da budžet zdravstva namenjen za inovativne lekove sledeće godine poraste za jedan odosto – ističe dr Trkulja.
Imamo li dovoljno reumatologa?
Prof. dr Ostojić precizirao je da se, ipak danas u struci ne razgovora toliko o dostupnosti terapije, već o skraćenju puta kako bi pacijenti što pre dobili potrebni lek. Dr Ostojić dodao je da postoji i jedan važan problem koji treba da se rešava na nivou države.
– U Srbiji je nedovoljan broj reumatologa i teritorijalna raspoređenost reumatologa u zemlji je neadekvatna. Više od 50 d0 60 odsto reumatologa je u Beogradu, dok neki centri posebno u istočnoj Srbiji nemaju reumatologa. Potrebno je stimulisati specijaliste interne medicine, raditi na tome da se prepozna reumatologija kao potreba – naveo je dr Ostojić.
Poverenje je ključna reč
Prim. dr Mirjana Lapčević, predsednica ORS-a, naglasila je da je ključna reč poverenje.
– Lekar i pacijent treba da se dogovaraju, važno je međusobno poverenje koje je ključna reč između pacijenta i bilo kojeg zdravstvenog radnika. Inovativne terapije su od posebnog značaja, ali bitna je i edukacija pacijenta, njihovih porodica i opšte populacije – podvukla je dr Lapčević.
Udruženja pacijenata naglašavaju da je posebno važna edukacija dece obolele od artritisa i njihovih roditelja i da se zbog toga Svetski dan borbe protiv artritisa 12. oktobar obeležava zajedno sa Udruženjem roditelja i dece sa reumatskim bolestima pod sloganom „Informisani izbori – bolji ishodi“.
