Bol u zglobovima, reumatski, ali i drugi zdravstveni problemi često se pojavljuju ili intenziviraju u odnosu na vremenske prilike. Međutim, uzrok ne mora da bude samo hladnije vreme sa izuzetno niskim temperaturama već i visoka vlažnost, kao i variranje atmosferskog pritiska.
Odbrana od hladnoće kao uzrok za jači bol u zglobovima i telu
– Tačno je: zglobovi, ali i mekotkivne strukture kakve su tetive, ligamenti i mišići reaguju i više bole u vremenskim okolnostima koje su još uvek aktuelne. Naime, hladno vreme snižava temperaturu kože i automatski utiče na skupljanje krvnih sudova u koži, potkožnom tkivu i mišićima. Telo na takav način aktivira svojevrsni odbrambeni mehanizam – brani se od gubitka toplote i pokušava da održi normalnu temperaturu unutrašnjih organa. Međutim, kod osoba koje već imaju neki problem sa zglobovima (upalu ili oštećenje), bolest tetiva ili mišića, smanjenje cirkulacije u tim delovima tkiva dovodi do dodatnog oštećenja, koje rezultira otokom i bolom – kaže u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Nemanja Damjanov, specijalista interne medicine i supspecijalista reumatologije.
Promaja, znojenje i nizak atmosferski pritisak takođe mogu da pojačaju bol u zglobovima i oštete ih
Jače strujanje vazduha, u našem narodu odomaćeno kao promaja, izaziva brojne kontraverze u smislu uticaja na zdravlje. Profesor Damjanov, međutim, nema dilemu da je kategorija pacijenata sa reumatskim problemima ugrožena u tom slučaju, pa upozorava:
– Bilo da je u pitanju vetar ili strujanje vazduha u zatvorenom prostoru telo se rashlađuje, a krvni sudovi se stežu. Dakle, može da dođe do oštećenja tkiva i organa, uz bol. Što se tiče atmosferskog pritiska, niže vrednosti tipične za vlažno vreme povećavaju šansu da osetljiva ili oštećena tkiva dodatno oteknu, odnosno da se uvećaju, a to takođe prouzrokuje ili pojačava bol.
Kako smanjiti rizike za obolevanje i oštećenje zglobova: Zdrave životne navike nisu fraza
Od reumatskih bolesti pate sve starosne kategorije. Suprotno uverenju da su to samo osobe starije od 40 godina, obolevaju i deca i mlađi ljudi. Da bi se nastanak, razvoj i progresija reumatskih bolesti makar usporili, pre svega su važne životne navike i to, naglašava sagovornik našeg portala – nije fraza.
Profesor ističe da je od najveće važnosti umerena fizička aktivnost. Izlaganje vežbama i treninzima visokog intenziteta posebno u srednjoj životnoj dobi poželjno je, kako kaže, samo za pojedince. Za većinu osoba to može biti rizično, uz opasnost od oštećenja tkiva ili povreda. Prof. dr Damjanov navodi da je umerena fizička aktivnost „zlatna sredina“ i da se to ne odnosi samo na vežbanje već i na rad, šetnju, druge vidove aktivnog angažovanja tela.
Takođe, naglašava sagovornik eKlinika portala, trebalo bi da ishrana bude raznovrsna, uz prednost sirovim namirnicama (povrće i voće) i umereno konzumiranje mesa. Izbegavati prerađenu hrane sa previše konzervanasa, veštačkih boja, zaslađivača i sličnih dodataka.
Da li suplementi mogu da pomognu u zaštiti zglobova: Koje vitamine bi trebalo nadoknaditi?
Mediji, društvene mreže i drugi vidovi komunikacije preplavljeni su reklamama za različite suplemente, odnosno dodatke ishrani, koji bi trebalo da pomognu poboljšanju ukupnog zdravstvenog stanja. Ni koštano-zglobni sistem nije izuzet od takvih sugestija. Pitali smo pitamo profesora Nemanju Damjanova u kojim slučajevima je opravdan unos suplemenata i kojih?
– Istraživanja potvrđuju da je pored uloge u zdravlju mišića ali i kompletnog imunskog sistema, vitamin D od krucijalne važnosti i za metabolizam i za kvalitet kostiju. Takođe, znamo da ga ogroman broj ljudi ne unosi u dovoljnim količinama. Zbog maksimalne apsoprcije bilo bi idealno uneti ga hranom. Budući da to najčešće nije slučaj, potrebno je nadoknaditi nedostatak preparatima vitamina D (kapi, tablete) – odgovara naš sagovornik i dodaje:
Važnost unosa kalcijuma
– Treba naglasiti da je za kosti veoma korisno kombinovanje vitamina D sa vitaminom K2. To podrazumeva i dovoljan unos kalcijuma da bi apsorpcija bila adekvatna i da ne bi došlo do nepravilnog taloženja u organizmu (hiperkalcemija). Još jednom napominjem da bi najbolje bilo sve vitamine i minerale uneti ishranom. U slučaju kalcijuma to su mlečni proizvodi, pre svega sir. Ali, i neke druge namirnice su dobri izvori: suve smokve, semenke, sardine, mahunarke… – ispričao je u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Nemanja Damjanov, specijalista interne medicine i supspecijalista reumatologije.
