Kako zimsko vreme utiče na telo: Stručnjaci izdvajaju 5 načina

Pred dolazak zime i hladnog talasa koji donosi pad temperature, stručnjaci podsećaju kako hladno vreme može da ima primetan uticaj na različite delove tela. Hladno vreme naime utiče na ljudsko telo na više načina, jer - organizam se trudi da održi stabilnu telesnu temperaturu.

5 ključnih načina na koje hladnoća može intenzivnije da utiče na telo

Dr Claire Agathou, osnivač opšte prakse A–Z General Practice u The Wellington Hospital, koja je deo HCA Healthcare UK, izložila je pet ključnih načina na koje hladnoća može intenzivnije da utiče na naše telo.

Preporučujemo

1. Imuni sistem

Hladno vreme stvara savršeno okruženje za razmnožavanje virusa.

- Virusi mogu lakše da prežive i cirkulišu na hladnom, suvom vazduhu, a takođe provodimo više vremena u zatvorenom prostoru, što povećava bliski kontakt i prenos. Hladan vazduh takođe može da smanji lokalnu odbranu nosa usporavajući sluz i sitne dlačice zvane cilije koje prate viruse - objašnjava dr Agathou.

- Pored toga, nagli padovi temperature takođe mogu da povećaju hormone stresa, što može privremeno da oslabi imunitet čoveka. Dakle, sa tim ukupnim efektom, zimi ima tendenciju da izazove više kašlja, gripa i respiratornih infekcija - naglašava dr Agathou.

2. Kardiovaskularni sistem

- Hladno vreme izaziva nešto što se naziva vazokonstrikcija - stanje kada se krvni sudovi sužavaju, posebno u rukama, stopalima i koži. To može da poveća krvni pritisak i može da poveća broj otkucaja srca i utiče na to koliko naporno mora da radi - ističe dr Agathou i dodaje da ljudi sa istorijom srčanih udara, hipertenzije, srčanih bolesti, dijabetesa, plus pušači - posebno podložni ovim efektima.

3. Respiratorni sistem

- Hladan, suv vazduh može da iritira disajne puteve i izazove bronhospazam, što je iznenadno stezanje mišića disajnih puteva. Ovo može da izazove stezanje u grudima i dovede do nedostatka daha ili napada kašlja, posebno kada se brzo krećete iz toplog okruženja u hladno - kaže dr Agathou.

Ljudi sa postojećim plućnim oboljenjima kao što su astma ili hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) posebno su ranjivi jer hladno vreme može značajno da pogorša njihove simptome, podseća doktorka opšte prakse.

- Njihovi disajni putevi su već u početku upaljeni i uži, tako da izlaganje hladnom vazduhu može da pokrene ono što nazivamo hiperreaktivnosr disajnih puteva. To znači da je mnogo verovatnije da će tokom hladnijih meseci iskusiti hripanje, kašalj ili nedostatak daha -  objašnjava dr Agathou.

4. Koža

Niske temperature mogu da pokrenu ekcem ili Rejnoovu bolest ili Rejnoov sindrom.

- Zimski uslovi su klasičan okidač ekcema. Hladan vazduh je suv, grejanje u zatvorenom prostoru je suvo i, sa tom kombinacijom, dobijate smanjenu funkciju kožne barijere, veći gubitak vode i iritirane delove upaljene kože. Čak i kod ljudi koji nemaju težak ekcem mogu da imaju veoma suvu kožu, svrab i upaljene fleke - kaže dr Agathou.

Doktorka opšte prakse podseća da je Rejnoova bolest stanje u kojem mali krvni sudovi u prstima na rukama i nogama preterano reaguju na niske temperature i uzrokuju privremeno sužavanje krvnih sudova.

- Ovo može da dovede do promene boje gde ljudi ponekad mogu da vide kako im ruke prelaze iz bele, u plavu, pa u crvenu nijansu kože. Zatim, kako se protok krvi vraća, neki ljudi mogu da osete jako pulsiranje i trnce - navodi dr Agathou.

5. Bol i ukočenost u zglobovima

Tokom zime ljudi su obično slabije aktivni, a ti  neaktivni dani mogu da povećaju bol u zglobovima, posebno kod artritisa.

- Jedan od razloga je taj što je protok krvi u mišićima i mekom tkivu smanjen na hladnoći, pa generalno možemo da postanemo ukočeniji. Ljudi su takođe manje aktivni zimi, a neaktivni dani mogu povećati bol u zglobovima, posebno kod artritisa. Mnogo ljudi sa stanjima kao što su osteoartritis, reumatoidni artritis ili hronični bolni uslovi, obično prijavljuju pogoršanje simptoma zimi. Pored toga, takođe znamo da hladnoća čini nervne završetke mnogo osetljivijim, što može da pojača signale bola - objašnjava dr Claire Agathou, lekar opšte prakse.

(eKlinika.rs)