Može li aspirin da spreči povratak bolesti nakon lečenja metastaza kolorektalnog karcinoma na jetri?

Oko 30 odsto pacijenata sa kolorektalnim karcinomom razvije metastaze na jetri tokom bolesti. Kada se bolest proširi, mnogo je teže lečiti je nego primarni kolorektalni karcinom, koji je ograničen na crevo. Kolorektalni karcinom je jedan od najčešćih karcinoma u Norveškoj, koja takođe ima jednu od najviših stopa incidencije u svetu.

Metastatska bolest je obično opasna po život

- Pacijenti retko umiru od samog primarnog tumora. Metastatska bolest je ta koja je obično opasna po život”, kaže Sheraz Yaqub, profesor na University of Oslo i hirurg konsultant za hepatobilijarnu hirurgiju u Oslo University Hospital.

Preporučujemo

Za mnoge pacijente hirurgija nudi najbolju šansu za izlečenje.

- Ali čak i kada hirurški uklonimo tumore, rak se vrati kod više od polovine pacijenata -  navodi Yaqub.

Prethodne studije ukazivale na zaštitni efekat aspirina

Prethodne opservacione studije ukazivale su da upotreba aspirina nakon lečenja kolorektalnog karcinoma može da bude u vezi sa manjim rizikom od recidiva i poboljšanim preživljavanjem. Novija nasumična ispitivanja istraživala su da li aspirin može da pruži takve benefite, posebno kod pacijenata sa specifičnim molekularnim alteracijama u njihovim tumorima. Studija je sada objavljena u časopisu The Lancet Gastroenterology & Hepatology.

Dr Yaqub i njegove kolege želeli su da saznaju da li aspirin može imati isti preventivni efekat kod pacijenata čiji se kolorektalni karcinom proširio na jetru.

- Želeli smo da znamo da li možemo da sprečimo povratak raka davanjem aspirina i ovim pacijentima - istakao je dr Yaqub.

Jeftin i široko dostupan lek

Aspirin se dugo koristio za lečenje bolova, temperature i upale. Njegov potencijal da spreči povratak raka je stoga privukao veliko interesovanje.

- Aspirin je jeftin, široko dostupan i koristi se više od jednog veka. Njegovi efekti i neželjena dejstva dobro su poznati, što ga je učinilo atraktivnim kandidatom za sprečavanje recidiva raka - kaže dr Yaqub.

Da li bi aspirin mogao da spreči recidiv nakon lečenja metastaza na jetri?

Istraživači su sproveli ASAC, nasumično, dvostruko slepo, placebom kontrolisano ispitivanje koje je istraživalo da li aspirin može da smanji rizik od recidiva nakon kurativnog lečenja (uklanjanje ili eliminacija uzroka oboljenja) metastaza kolorektalnog karcinoma na jetri.

Ukupno 466 pacijenata nasumično je izabrano u 14 bolnica u Norveškoj, Švedskoj i Danskoj. Svi su prošli kroz lečenje (hirurgija ili lokalna ablacija) metastaza kolorektalnog karcinoma na jetri. Učesnici su nasumično raspoređeni da primaju ili aspirin u dozi od 160 mg dnevno ili identičan placebo tokom perioda do tri godine.

- Kod većine pacijenata rak se vraća u prve dve godine nakon operacije. Zbog toga smo učesnike pratili tri godine - objašnjava dr Yaqub.

Nema smanjenja recidiva uz aspirin

Istraživači su otkrili da aspirin nije smanjio rizik od povratka raka u poređenju sa placebom. Pacijenti, koji su primali aspirin, takođe su imali nižu stopu ukupnog preživljavanja, ali ovaj nalaz treba tumačiti sa oprezom. Ozbiljni neželjeni događaji bili su češći u grupi koja je primala aspirin.

- Nismo otkrili korist od aspirina u sprečavanju recidiva raka kod ovih pacijenata. Nalaz o nižem ukupnom preživljavanju, zajedno sa većom učestalošću ozbiljnih neželjenih događaja, takođe izaziva zabrinutost. Naši rezultati pokazuju da aspirin ne bi trebalo rutinski preporučivati za prevenciju recidiva nakon kurativnog lečenja metastaza kolorektalnog karcinoma na jetri - naglašava dr Yaqub.

Zašto su nasumična ispitivanja važna

U ranijoj studiji, dr Yaqub i kolege su doveli u vezu informacije iz Norwegian Cancer Registry i Norwegian Prescription Database. Ta studija zasnovana na registrima sugerisala je da pacijenti sa kolorektalnim karcinomom, koji uzimaju aspirin, žive duže od onih koji ga ne uzimaju. Međutim, studije zasnovane na zdravstvenim registrima ne mogu sa sigurnošću da pokažu da li je lečenje bilo razlog za tu razliku.

- Studije iz registara mogu da identifikuju asocijacije, ali ne mogu da utvrde da li je sam aspirin odgovoran za poboljšano preživljavanje. Nasumična, placebom kontrolisana ispitivanja pružaju mnogo jače dokaze o efektima lečenja - objašnjava dr Yaqub.

Zašto bi aspirin mogao da donese korist nekim pacijentima, a drugima ne?

Razlozi još uvek nisu jasni, ali razlike u stadijumu bolesti i biologiji tumora mogu da imaju važnu ulogu. ASAC ispitivanje sprovedeno je paralelno sa skandinavskim ALASCCA ispitivanjem. Obe studije ispitivale su molekularne promene u tumorskom tkivu.

Studija ALASCCA otkrila je da je aspirin smanjio povratak bolesti kod nekih pacijenata sa lokalizovanim kolorektalnim karcinomom čiji su tumori imali specifične alteracije u PI3K signalnom putu. Nasuprot tome, ASAC ispitivanje nije pokazalo korist za pacijente koji su lečeni od kolorektalnog karcinoma koji se proširio na jetru, uključujući i one sa molekularnim alteracijama koje su ispitivane u studiji.

- Ono što funkcioniše kod jedne grupe pacijenata ne funkcioniše nužno i kod druge. Ne možemo jednostavno preneti rezultate sa pacijenata sa primarnim kolorektalnim karcinomom na pacijente koji su lečeni od metastaza na jetri - navodi dr Yaqub.

Ne prestajte sa uzimanjem aspirina bez saveta lekara

ASAC ispitivanje je istraživalo efekat započinjanja terapije aspirinom nakon lečenja raka. Pacijenti koji su već uzimali aspirin nisu mogli da učestvuju. Ovi nalazi stoga ne znače da ljudi koji već uzimaju aspirin iz drugih medicinskih razloga treba da prekinu lečenje.

- Pacijenti koji već uzimaju aspirin zbog kardiovaskularnih bolesti ili drugih medicinskih indikacija ne bi trebalo da prekidaju lečenje zbog ovih saznanja. O svakoj promeni treba razgovarati sa nadležnim lekarom”, zaključuje dr Yaqub.

(eKlinika.rs)