Alkohol i rak kod mlađih od 55 godina: Podaci su otkrili neočekivan obrazac

Kada se govori o alkoholu i malignim bolestima, najčešće se pomisli na rak jetre. Nova analiza, međutim, ukazuje na drugačiji obrazac među osobama mlađim od 55 godina: kod muškaraca je kolorektalni karcinom bio vodeći uzrok smrti od raka pripisane konzumiranju alkohola, dok se kod žena nalazio odmah iza raka dojke.

Broj smrtnih slučajeva od raka koji se pripisuju alkoholu u Sjedinjenim Američkim Državama povećao se sa 11.361 u 1990. na 23.126 u 2023. godini. To, ipak, ne znači da se rizik za svakog pojedinca udvostručio, već da je procenjeni godišnji broj ovih smrti u američkoj populaciji postao više nego dvostruko veći.

Preporučujemo

Rezultati analize istraživača Sylvester Comprehensive Cancer Center Univerziteta u Majamiju objavljeni su u časopisu The Lancet Regional Health – Americas. Korišćeni su podaci studije Global Burden of Disease za period duži od tri decenije. Univerzitet u Majamiju navodi da su porast i teret bolesti zabeleženi kod većine analiziranih vrsta raka, starosnih grupa i američkih saveznih država.

Kod mlađih muškaraca nije rak jetre na prvom mestu

Najviše smrtnih slučajeva od malignih bolesti povezanih sa konzumiranjem alkohola zabeleženo je među muškarcima i osobama starijim od 55 godina. Kod muškaraca ovog uzrasta najviše takvih smrtnih ishoda bilo je povezano sa rakom jetre, a zatim sa rakom jednjaka i kolorektalnim karcinomom.

Međutim, među muškarcima od 20 do 54 godine kolorektalni karcinom bio je vodeći uzrok smrti od raka pripisane alkoholu, ispred raka jetre. Kod žena istog uzrasta na prvom mestu bio je rak dojke, dok je kolorektalni karcinom zauzeo drugo mesto.

Ovaj podatak ne znači da alkohol sam objašnjava porast kolorektalnog karcinoma kod mlađih ljudi. Na nastanak bolesti utiču i nasledna predispozicija, gojaznost, nedovoljno kretanja, pušenje, ishrana i drugi faktori. Rezultati, međutim, podsećaju da bi i alkohol trebalo uzeti u obzir kada se govori o faktorima rizika koji se mogu menjati.

Kako alkohol može da doprinese nastanku raka

Alkoholna pića sadrže etanol, koji se u organizmu razgrađuje do acetaldehida. Ova toksična supstanca može da ošteti DNK i proteine i da ometa popravku nastalih oštećenja.

Alkohol može da podstakne i stvaranje reaktivnih molekula kiseonika koji oštećuju ćelije, oteža apsorpciju pojedinih hranljivih materija, uključujući folate, i poveća nivo estrogena u krvi, što je jedan od razloga njegove povezanosti sa rakom dojke. Takođe, može da olakša prodiranje kancerogenih materija iz duvanskog dima u ćelije sluzokože usta i ždrela.

Prema podacima američkog Nacionalnog instituta za rak, postoje čvrsti dokazi da konzumiranje alkohola povećava rizik od raka:

• usne duplje
• ždrela
• grkljana
• jednjaka
• jetre
• dojke
• debelog creva i rektuma

Istovremeno korišćenje alkohola i duvana posebno povećava rizik od raka usne duplje, ždrela, grkljana i jednjaka. Njihovo zajedničko dejstvo može biti veće nego kada bi se rizici ova dva faktora samo sabrali.

Da li jedna čaša dnevno nosi rizik

Najveći rizik imaju ljudi koji piju mnogo i često, ali ni male količine alkohola nisu potpuno bez rizika. Međunarodna agencija za istraživanje raka svrstava alkoholna pića u grupu 1 kancerogena, što znači da postoji dovoljno dokaza da mogu da izazovu rak kod ljudi.

Ova klasifikacija govori o snazi dokaza, a ne o tome da su alkohol, duvanski dim i azbest podjednako opasni pri svakoj izloženosti.

Rizik uglavnom raste sa količinom i učestalošću konzumiranja. Čak i jedno standardno alkoholno piće dnevno može blago da poveća rizik od pojedinih malignih bolesti, naročito raka dojke. Standardno piće u američkim istraživanjima sadrži oko 14 grama čistog alkohola, približno koliko i 350 mililitara piva, 150 mililitara vina ili 45 mililitara žestokog pića.

To ne znači da će osoba koja popije jednu čašu dnevno dobiti rak. Znači da je njen rizik nešto veći nego kod osobe koja ne pije ili pije ređe. Na nivou velikog broja ljudi i malo povećanje individualnog rizika može da dovede do značajnog broja obolelih.

Šta ova analiza može, a šta ne može da pokaže

Autori nisu pratili pojedince i njihove navike, već su analizirali postojeće populacione podatke i statističke procene. Zbog toga nije moguće utvrditi koliko je svaki preminuli čovek pio niti dokazati da je upravo alkohol neposredno izazvao njegovu bolest.

Nalazi se odnose na stanovništvo SAD i ne mogu se automatski preneti na Srbiju. Ipak, uklapaju se u širu medicinsku sliku: alkohol je potvrđen faktor rizika za više malignih bolesti, a ne samo za rak jetre.

(eKlinika.rs)