Rak prostate ne mora da izazove simptome, a povišen PSA nije dijagnoza: 5 najčešćih zabluda

Rak prostate u početnoj fazi često ne izaziva nikakve tegobe, dok do otežanog mokraće, obično dolazi zbog nekog drugog uzroka. Zbog toga ni odsustvo simptoma ni jedan povišen rezultat PSA testa nisu dovoljni za zaključak da bolest postoji ili ne postoji.

Zablude o raku prostate mogu muškarca da navedu da zanemari promene, odloži razgovor sa lekarom ili, suprotno tome, da se uplaši čim vidi povišenu vrednost PSA. Istina je da se ova bolest ne ponaša isto kod svakog pacijenta. Neki tumori rastu sporo i godinama ne ugrožavaju zdravlje, dok drugi mogu biti agresivniji.

Zato je važno razlikovati činjenice od uvreženih, ali netačnih tvrdnji.

Zabluda 1: Rak prostate dobijaju samo veoma stari muškarci

Starije životno doba jeste jedan od najvažnijih faktora rizika. Rak prostate retko se dijagnostikuje pre 40. godine, a verovatnoća obolevanja značajno raste posle 50. godine. Međutim, godine nisu jedini faktor rizika.

Posebnu pažnju trebalo bi da obrate muškarci čiji su otac ili brat imali rak prostate, naročito ako je bolest otkrivena u mlađem životnom dobu. Rizik mogu da povećaju i određene nasledne promene gena, među kojima su mutacije BRCA1, a posebno BRCA2, koje se povezuju i sa rakom dojke i jajnika u porodici. Imati faktor rizika ipak ne znači da će se bolest sigurno razviti.

Zabluda 2: Ako nemam simptome, nemam ni rak prostate

Rak prostate u ranoj fazi često ne izaziva simptome. Kada se pojave otežano započinjanje mokrenja, slabiji ili isprekidan mlaz, učestalo mokrenje ili osećaj da bešika nije potpuno ispražnjena, uzrok mnogo češće može biti dobroćudno uvećanje prostate.

Krv u mokraći ili spermi, bol pri mokrenju i novonastali bolovi u leđima, kukovima ili karlici zahtevaju pregled, ali ni oni sami ne dokazuju da muškarac ima rak prostate.

Zbog toga se na ovu bolest ne može zaključivati samo na osnovu tegoba. Muškarci bi sa lekarom trebalo da razgovaraju o ličnom riziku i o tome da li im je potrebno PSA testiranje, posebno ako imaju porodično opterećenje.

Zabluda 3: Dijagnoza raka prostate znači da nema pomoći

Rak prostate obuhvata bolesti veoma različitog toka. Kada je tumor ograničen na prostatu, mogućnosti dugotrajne kontrole ili izlečenja mogu biti veoma dobre. Terapija se bira prema stadijumu bolesti, agresivnosti tumora, vrednosti PSA, godinama i opštem zdravstvenom stanju pacijenta.

Mogućnosti uključuju operaciju, radioterapiju, hormonsku i druge sistemske terapije. Ipak, nije svakom muškarcu potrebno trenutno lečenje. Kod pojedinih tumora niskog rizika lekar može da predloži aktivni nadzor, odnosno pažljivo praćenje bolesti uz redovne kontrole. Time se mogu odložiti ili izbeći neželjene posledice terapije koja možda nikada neće biti potrebna.

Zabluda 4: Povišen PSA sigurno ukazuje na rak prostate

PSA nije test kojim se samostalno postavlja dijagnoza raka. To je protein koji stvaraju i normalne i maligne ćelije prostate. Njegova vrednost može da bude povišena zbog dobroćudnog uvećanja prostate, prostatitisa, infekcije ili drugih razloga. Na rezultat privremeno mogu da utiču i ejakulacija, vožnja bicikla i pojedine medicinske procedure.

Ne postoji ni jedna granična vrednost koja sa potpunom sigurnošću odvaja zdrave muškarce od onih koji imaju rak. Ako je rezultat povišen, lekar može da preporuči ponavljanje testa, pregled, dodatne analize, multiparametarsku magnetnu rezonancu prostate ili biopsiju, u zavisnosti od ukupne procene rizika.

Rutinsko PSA testiranje svih muškaraca nije univerzalna preporuka. Pre odluke treba razgovarati sa lekarom o mogućim koristima, ali i rizicima, kao što su lažno pozitivan rezultat, nepotrebna biopsija, prekomerna dijagnostika i lečenje tumora koji nikada ne bi ugrozili život.

Zabluda 5: Ako se rak prostate vrati, više ništa ne može da se učini

Povratak bolesti ne znači automatski da su iscrpljene sve mogućnosti lečenja. Porast PSA posle terapije može biti prvi znak takozvanog biohemijskog recidiva, ali jedan rezultat sam po sebi nije dovoljan za zaključak da se rak vratio.

Lekar prati kretanje PSA tokom vremena i, kada je potrebno, preporučuje dodatna snimanja. Dalje lečenje zavisi od toga gde se bolest ponovo pojavila, koliko brzo napreduje, koja je terapija prethodno primenjena i kakvo je opšte stanje pacijenta. Moguće opcije obuhvataju radioterapiju, operaciju u odabranim slučajevima, hormonsku terapiju i druge savremene lekove.

Najvažnije je da muškarac ne pokušava sam da protumači simptome ili rezultat PSA testa. Ni odsustvo tegoba ne isključuje rak prostate, ali ni povišen PSA ne potvrđuje bolest. Prava procena dobija se tek kada lekar sagleda godine, porodičnu istoriju, nalaze pregleda, laboratorijske rezultate i, kada je potrebno, snimanje i biopsiju.

(eKlinika.rs)