Da li muškarci treba da kontrolišu PSA i posle 70. godine: Godine više nisu jedini kriterijum

PSA test ne postaje bespotreban kada muškarac napuni 70 godina. Odluka o daljem testiranju, međutim, ne treba da zavisi samo od datuma rođenja, već od opšteg zdravstvenog stanja, očekivanog životnog veka, prethodnih vrednosti PSA i ličnog rizika od raka prostate.

Nove australijske smernice za rano otkrivanje raka prostate menjaju dosadašnji pristup muškarcima starijim od 70 godina. Umesto automatskog prekidanja PSA testiranja u određenom životnom dobu, lekarima se preporučuje individualna procena.

To ne znači da svaki muškarac treba da nastavi sa redovnim testiranjem do duboke starosti. Znači da vitalan i funkcionalan sedamdesetogodišnjak, bez ozbiljnih pridruženih bolesti, ne bi trebalo da bude isključen iz testiranja samo zbog svojih godina.

PSA nije test koji sam potvrđuje rak prostate

PSA, odnosno prostata-specifični antigen, jeste protein koji proizvode ćelije prostate. Njegova koncentracija određuje se analizom krvi, ali povišen rezultat ne znači automatski da muškarac ima rak.

PSA može biti povišen i zbog:

• dobroćudnog uvećanja prostate
• upale ili infekcije prostate
• infekcije mokraćnih puteva
• zadržavanja mokraće
• nedavne urološke intervencije
• ejakulacije ili intenzivne fizičke aktivnosti neposredno pre analize.

Zbog toga se neočekivano povišena vrednost najčešće proverava ponovnim testiranjem. Lekar procenjuje i kretanje PSA tokom vremena, veličinu prostate, prisustvo tegoba, porodičnu anamnezu i druge faktore rizika.

PSA je važan početni pokazatelj, ali nije dovoljan za postavljanje dijagnoze.

Da li PSA treba kontrolisati posle 70. godine

Prema novim australijskim smernicama, kod muškaraca od 70 i više godina odluka se donosi na osnovu kliničke procene. Testiranje se uglavnom razmatra ako je očekivani životni vek duži od sedam godina, uzimajući u obzir opšte zdravlje, druge bolesti, faktore rizika i želje pacijenta.

Evropske preporuke takođe naglašavaju da rano otkrivanje raka prostate najviše koristi muškarcima koji su dovoljno dobrog zdravlja da mogu da imaju korist od kasnijeg lečenja. Kod osoba sa ozbiljnim bolestima i kraćim očekivanim životnim vekom, otkrivanje veoma spororastućeg tumora može doneti više brige i nepotrebnih procedura nego stvarne koristi.

Zato nije tačno ni da PSA posle 70. godine „više nije koristan”, ni da ga svaki muškarac tih godina obavezno treba raditi. Presudna je individualna procena, a ne sama starost.

Šta se događa kada je PSA povišen

Jedan povišen nalaz obično nije dovoljan za upućivanje na biopsiju. Test se najčešće ponavlja nakon određenog vremena, posebno ako postoje razlozi zbog kojih je njegova vrednost mogla privremeno da poraste.

Ako PSA ostane povišen, lekar može preporučiti pregled urologa i dodatnu dijagnostiku. Savremeni dijagnostički postupak sve češće uključuje multiparametarsku magnetnu rezonancu prostate pre odluke o biopsiji. Snimanje može da pokaže sumnjiva područja, pomogne u proceni rizika i omogući preciznije uzimanje uzoraka.

Magnetna rezonanca, međutim, ne može u svakom slučaju da isključi klinički značajan karcinom. Ako ukupna procena pokaže da postoji opravdana sumnja, biopsija ostaje postupak kojim se definitivno potvrđuje dijagnoza i određuju osobine tumora.

Digitorektalni pregled nije potpuno napušten

Nove australijske smernice ne preporučuju digitorektalni pregled kao rutinski dodatak PSA testiranju u ordinaciji lekara opšte prakse. To ipak ne znači da je pregled „ukinula medicina”.

Urolog ga može primeniti kada postoje simptomi, sumnjiv nalaz ili potreba za potpunijom kliničkom procenom. Njime se ne mogu otkriti svi tumori, ali se ponekad mogu napipati tvrdoća, čvor ili nepravilnost prostate koji zahtevaju dalje ispitivanje.

Aktivno praćenje nije isto što i odlaganje lečenja

Još jedna važna promena jeste nastojanje da se smanji nepotrebno lečenje tumora koji verovatno neće ugroziti život pacijenta.

Kod određenih muškaraca sa potvrđenim rakom prostate niskog rizika može se preporučiti aktivno praćenje. Ono podrazumeva planirane PSA kontrole, preglede, snimanja i, kada je potrebno, ponovnu biopsiju. Lečenje se započinje ako se pojave znaci da bolest napreduje.

Cilj je da se izbegnu ili odlože moguće posledice operacije i zračenja, kao što su urinarna inkontinencija i erektilna disfunkcija, ali bez propuštanja trenutka kada je terapija zaista potrebna.

Šta ove preporuke znače za muškarce u Srbiji

Australijske smernice nisu smernice zdravstvenog sistema Srbije i njihove vrednosti za upućivanje ne treba doslovno prenositi našim pacijentima. U Srbiji ne postoji nacionalni organizovani skrining raka prostate kakav postoji za rak dojke, grlića materice i debelog creva, što potvrđuju i podaci Instituta „Batut”.

Ipak, osnovna poruka važna je da PSA kontrola posle 70. godine može imati smisla, ali odluku treba doneti u razgovoru sa izabranim lekarom ili urologom. Posebno treba uzeti u obzir prethodne nalaze, porodičnu istoriju raka prostate, moguće nasledne mutacije, simptome i opšte zdravstveno stanje.

Muškarac koji ima tegobe, krv u mokraći ili spermi, otežano mokrenje, bolove u kostima ili druge sumnjive simptome ne pripada skrining populaciji. U tom slučaju potreban je dijagnostički pregled bez obzira na godine i raniju vrednost PSA.

(eKlinika.rs)