Evo zašto je brzina hoda važan pokazatelj zdravlja mozga kod starijih osoba i kakve veze ima sa pamćenjem

Brzina kojom hodamo možda govori mnogo više o našem zdravlju nego što se do sada verovalo. Jedno novo istraživanje pokazalo je da starije osobe koje prirodno hodaju bržim tempom imaju značajno bolje očuvane kognitivne sposobnosti i zdraviji mozak od svojih vršnjaka koji hodaju sporije.

Hodanje je mnogo složenije nego što izgleda, kao i brzina hoda

Naučnici procenjuju da je kod njih rizik od razvoja kognitivnog pada čak oko 50 odsto manji. Iako rezultati ne dokazuju da namerno ubrzavanje hoda sprečava demenciju, oni potvrđuju da usporavanje hoda može da bude jedan od prvih znakova promena koje se dešavaju u mozgu mnogo pre nego što se pojave problemi sa pamćenjem.

Preporučujemo

Na prvi pogled hodanje deluje kao potpuno automatska radnja, ali iza svakog koraka krije se složena koordinacija velikog broja telesnih sistema. Da bismo održali stabilan ritam, mozak istovremeno upravlja ravnotežom, vidom, planiranjem pokreta, radom mišića i informacijama koje stižu iz čula. Zbog toga stručnjaci smatraju da način na koji hodamo predstavlja svojevrsni „prozor“ u zdravlje mozga.

Brojna ranija istraživanja pokazala su da mentalna aktivnost podstiče neuroplastičnost, odnosno sposobnost mozga da stvara nove nervne veze i prilagođava se promenama tokom života. Time se jača takozvana kognitivna rezerva - sposobnost mozga da očuva razmišljanje, pamćenje i druge mentalne funkcije uprkos starenju ili početnim oštećenjima.

Upravo zbog toga naučnici sve više tragaju za jednostavnim pokazateljima koji mogu rano da ukažu na promene u radu mozga.

Brzina hoda kao pokazatelj zdravlja mozga

Nova studija, objavljena u časopisu Neurology, pokazuje da način na koji starije osobe hodaju može da bude jednako važan kao i količina fizičke aktivnosti kojom se bave.

Istraživači su pratili osobe starije od 80 godina i upoređivali njihovu prirodnu brzinu hoda sa rezultatima testova kognitivnih sposobnosti, snimcima mozga dobijenim magnetnom rezonancom i analizama moždanog tkiva nakon smrti. Podaci su prikupljeni iz nekoliko velikih međunarodnih istraživanja, uključujući Health and Retirement Study International Network of Studies (HRS-INS), LonGenity Study i RUSH Memory and Aging Project.

Učesnici su podeljeni u dve grupe. Prvu su činili takozvani „super hodači“, odnosno osobe koje su zadržale brz prirodan tempo hoda i u poznim godinama života, dok su drugu grupu činili njihovi vršnjaci koji su hodali sporije. Rezultati su pokazali jasnu razliku između ove dve grupe.

Rizik od kognitivnog pada bio je upola manji

Stariji ljudi koji su hodali bržim tempom imali su bolje rezultate na testovima pamćenja, pažnje i drugih kognitivnih funkcija. Istovremeno, kod njih je verovatnoća razvoja kognitivnog pada bila približno 50 odsto manja nego kod osoba koje su hodale sporije.

Istraživači smatraju da brzina hoda odražava usklađen rad mozga, nervnog sistema, mišića i kardiovaskularnog sistema. Kako svi ovi sistemi stare, usporavanje hoda često postaje primetno mnogo pre nego što se jave očigledni problemi sa pamćenjem.

Autor studije, profesor neurologije dr Džo Vergese sa Medicinskog fakulteta Renaissance Univerziteta Stoni Bruk u Njujorku, ističe da su rezultati doneli i jedno neočekivano otkriće.

- Osobe starije od 80 godina koje su zadržale brz hod imale su približnoupola manji rizik od razvoja kognitivnog oštećenja u poređenju sa svojim vršnjacima. Još zanimljivije je to što su uspele da očuvaju bolje kognitivne funkcije iako su imale sličan stepen promena u mozgu povezanih sa demencijom. To ukazuje da možda poseduju određene mehanizme otpornosti koji pomažu očuvanju funkcije mozga - rekao je dr Vergese.

On naglašava da studija ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu, ali dodatno potvrđuje koliko su pokretljivost i zdravlje mozga međusobno povezani.

Jednostavan test koji traje svega nekoliko sekundi

Ranija istraživanja već su povezala sporiji hod sa većim rizikom od demencije, moždanog udara, slabosti organizma, padova, hospitalizacije i povećane smrtnosti. Nova saznanja dodatno podržavaju ideju da bi merenje brzine hoda moglo da postane deo rutinskih lekarskih pregleda kod starijih osoba. Za razliku od magnetne rezonance ili složenih neuropsiholoških testova, procena brzine hoda ne zahteva skupu opremu i traje svega nekoliko sekundi.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da brzina hoda ne može da bude dijagnostički test za demenciju. Ona može da posluži kao signal lekarima da određena osoba ima povećan rizik i da joj je potrebna detaljnija procena kognitivnih funkcija.

Pri tome je važno uzeti u obzir i druge zdravstvene probleme koji mogu da utiču na hod, poput bolesti zglobova, srčanih oboljenja ili smanjene fizičke kondicije.

- Brzina hoda je jednostavan i jeftin pokazatelj koji se već koristi u gerijatrijskoj medicini kao važan indikator opšteg zdravstvenog stanja. Ako starija osoba ili njen lekar primete da je hod postao sporiji, naročito ako su prisutne i tegobe sa pamćenjem, to bi trebalo da bude razlog za detaljniji lekarski pregled - objašnjava dr Vergese.

Šta ovo istraživanje još ne može da potvrdi

Iako rezultati pokazuju snažnu povezanost između brzine hoda i zdravlja mozga, oni ne dokazuju da upravo brže hodanje sprečava razvoj demencije. Budući da je reč o opservacionoj studiji, moguće je da sporiji hod predstavlja posledicu promena koje se već odvijaju u mozgu, a ne njihov uzrok.

- Hod zavisi od usklađenog rada brojnih moždanih regija odgovornih za pokrete, pažnju i izvršne funkcije, zbog čega je brzina hoda veoma osetljiv pokazatelj zdravlja mozga. Sporiji hod pre svega posmatram kao marker bioloških procesa koji istovremeno utiču i na fizičko i na kognitivno starenje, a ne kao direktan uzrok kognitivnog pada - objašnjava dr Vergese.

Naučnici ističu da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li intervencije koje poboljšavaju brzinu hoda mogu istovremeno da smanje rizik od razvoja demencije.

Bez obzira na to, ova studija dodatno potvrđuje da jedan sasvim jednostavan parametar, prirodna brzina hoda, može da pruži dragocene informacije o zdravlju mozga. Upravo zato stručnjaci smatraju da bi praćenje promene tempa hoda kod starijih osoba moglo da pomogne u ranijem otkrivanju osoba koje imaju povećan rizik od kognitivnog pada i omogući pravovremeno praćenje i preventivne mere koje doprinose zdravijem starenju mozga.

(eKlinika.rs)