Šah, sudoku, karte... Ovih 7 mentalnih aktivnosti poboljšavaju pamćenje i najbolje „treniraju“ mozak

Povremena mentalna magla je uobičajena pojava, ali faktori kao što su stres, starenje, nedostatak sna i nezdrav način života mogu dodatno da pogoršaju kognitivne funkcije. Posledice mogu da uključuju slabije pamćenje, otežano rešavanje problema i smanjenu koncentraciju. Može li mozak da se podmladi treningom?

1. Kako na mozak utiče učenje novog jezika?

Učenje stranog jezika ima višestruke koristi za mozak: unapređuje kognitivne funkcije, poboljšava pamćenje i jača sposobnost rešavanja problema.

Preporučujemo

Istraživanja pokazuju da dvojezičnost može da dovede do promena u strukturi mozga, posebno u regionima povezanim sa takozvanom „neuronskom rezervom“, koja omogućava mozgu da lakše kompenzuje kognitivni pad povezan sa starenjem.

2. Aktivno čitanje i vođenje beleški

Aktivno uključivanje tokom čitanja, kroz beleženje ili podvlačenje ključnih informacija, može da poboljša koncentraciju, unapredi razumevanje i pomogne pamćenju. Zanimljivo je da su oprečna mišljenja da li digitalno vođenje beleški daje bolje rezultate u pogledu pamćenja u odnosu na pisanje rukom, ili pasivno praćenje sadržaja.

3. Mindfulness i svesno disanje

Meditacija i tehnike svesne pažnje mogu da doprinesu boljoj koncentraciji, jačanju radne memorije i unapređenju organizacionih i izvršnih funkcija.

Iako su rezultati istraživanja različiti, pokazano je da ove tehnike mogu da budu korisne kao deo šire strategije za očuvanje mentalnog zdravlja. Jednostavna vežba uključuje fokusiranje na disanje: dubok udah uz brojanje, zatim spor izdah, čime se može da se smanji stres i poboljša fokus.

4. Šah

Šah zahteva strateško razmišljanje, planiranje i koncentraciju, čime pruža sveobuhvatan mentalni trening. Analize pokazuju da redovno igranje šaha može da poboljša matematičke sposobnosti, logičko razmišljanje i opšte kognitivne performanse.

5. Ukrštene reči

Rešavanje ukrštenih reči stimuliše više kognitivnih funkcija, uključujući vokabular

memoriju, opšte znanje i sposobnost rešavanja problema. Dugoročne studije ukazuju na to da ovakve aktivnosti mogu da budu efikasnije od nekih drugih digitalnih igara za mozak.

6. Sudoku

Sudoku je logička igra koja zahteva pažnju i analitičko razmišljanje. Istraživanja pokazuju da tokom rešavanja sudokua dolazi do aktivacije prefrontalnog korteksa, dela mozga odgovornog za donošenje odluka, planiranje i logičko zaključivanje.

Zbog toga sudoku može da bude koristan alat u kognitivnom treningu, uključujući stanja kao što su depresija ili Alchajmerova bolest.

7. Bridž

Bridž je kartaška igra koja zahteva pamćenje, strateško razmišljanje i donošenje odluka. Istraživanja sugerišu da igranje bridža može da poboljša radnu memoriju i sposobnost zaključivanja, posebno kod starijih osoba.

Koju aktivnost ćete izabrati? 

Vežbe za mozak, od učenja jezika do logičkih igara, predstavljaju efikasan način za očuvanje i unapređenje kognitivnih funkcija. One mogu da poboljšaju pamćenje, unaprede koncentraciju, ojačaju sposobnost rešavanja problema i da doprinesu stvaranju „neuronske rezerve“.

Iako rezultati istraživanja nisu uvek jednoznačni, redovno praktikovanje ovih aktivnosti može da bude značajan korak ka očuvanju mentalnog zdravlja. Uključivanje ovih vežbi u svakodnevni život može da donese dugoročne koristi: vaš mozak će imati koristi od redovnog „treninga“, baš kao i telo.

(eKlinika.rs)