Meditacija i mindfulness nisu bez rizika: Zašto se retko govori o njihovoj „tamnoj strani“

Meditacija i mindfulness (svesnost u sadašnjem trenutku) često se predstavljaju kao jednostavno, besplatno i dostupno rešenje za stres, anksioznost i svakodnevne mentalne izazove. Dovoljno je da sednemo, usmerimo pažnju na disanje i „budemo u sadašnjem trenutku“. Međutim, iako ove prakse mogu imati koristi, postoji i druga strana o kojoj se mnogo ređe govori – potencijalni neželjeni efekti.

U vremenu kada su aplikacije za meditaciju, online kursevi i priručnici dostupni na svakom koraku, važno je da javnost dobije potpunu i uravnoteženu informaciju.

Šta je mindfulness i zašto je postao toliko popularan?

Mindfulness je oblik meditacije poreklom iz budističke tradicije. Osnovna ideja je da pažnju usmerimo na ono što trenutno osećamo, mislimo i doživljavamo, bez osuđivanja.

U poslednje dve decenije, mindfulness je iz duhovnog konteksta prešao u svet psihologije, medicine, obrazovanja i biznisa. Promoviše se kao alat za:

• smanjenje stresa
• ublažavanje simptoma anksioznosti i depresije
• poboljšanje koncentracije
• jačanje emocionalne stabilnosti

Industrija meditacije samo u Sjedinjenim Američkim Državama vredi više od dve milijarde dolara, a broj korisnika stalno raste. Ipak, sve češća naučna istraživanja pokazuju da efekti meditacije nisu uvek isključivo pozitivni.

Neželjeni efekti meditacije: Šta kaže nauka?

Iako se često doživljava kao potpuno bezbedna, meditacija može izazvati neprijatne i ozbiljne psihološke reakcije.

Jedno istraživanje iz 2022. godine, sprovedeno na 953 osobe koje redovno meditiraju, pokazalo je da je više od 10 odsto ispitanika doživelo neželjene efekte koji su:

• trajali najmanje mesec dana
• značajno uticali na svakodnevno funkcionisanje

Pregled više od 40 godina istraživanja, objavljen 2020. godine, pokazuje da su najčešći neželjeni efekti:

• pojačana anksioznost
• depresivni simptomi
• psihotične ili paranoidne epizode
• disocijacija
• depersonalizacija, osećaj da je svet nestvaran
• intenzivan strah ili osećaj užasa

Važno je naglasiti da se ovi efekti ne javljaju samo kod osoba koje već imaju mentalne probleme. Mogu se pojaviti i kod ljudi bez prethodne dijagnoze, čak i nakon umerenog bavljenja meditacijom.

O ovome se znalo i ranije

Još 1976. godine psiholog Arnold Lazarus upozoravao je da nekritička primena meditacije može dovesti do ozbiljnih psihijatrijskih problema, uključujući depresiju, uznemirenost, pa čak i pogoršanje psihotičnih stanja.

Istorijski zapisi iz budističkih tekstova starih više od 1.500 godina takođe opisuju stanja nalik anksioznosti, depresiji, pa i psihotičnim epizodama nakon intenzivne meditacije.

Drugim rečima, ovo nije potpuno novo otkriće. Novo je to što savremena istraživanja sada sistematski potvrđuju te rizike.

Mindfulness kod dece: Veliko istraživanje bez očekivanih rezultata

Jedno od najskupljih istraživanja u oblasti meditacije, finansirano sa više od osam miliona dolara, obuhvatilo je više od 8.000 dece uzrasta od 11 do 14 godina u Velikoj Britaniji.

Rezultati su pokazali da mindfulness programi nisu poboljšali mentalno zdravlje učenika u poređenju sa kontrolnom grupom. Kod dece koja su već bila pod rizikom za razvoj psihičkih problema, zabeleženi su čak i negativni efekti.

Zašto se o rizicima retko govori?

Problem nije u tome što meditacija nema koristi. Mnogim ljudima ona zaista pomaže. Problem je u jednostranom predstavljanju.

U javnosti dominira narativ da meditacija može samo da koristi. Aplikacije, kursevi i promotivni materijali retko upozoravaju na moguće neželjene efekte. Mnogi instruktori nisu obučeni da prepoznaju ozbiljne psihološke reakcije niti znaju kako da reaguju kada do njih dođe.

Osobe koje dožive negativna iskustva često navode da im se kaže da „samo nastave sa praksom“ i da će problem nestati. U nekim slučajevima, to može dodatno pogoršati stanje.

Da li treba da odustanemo od meditacije?

Ne. Ali treba da budemo informisani. Meditacija utiče na svest, percepciju i emocionalne procese. To znači da nije neutralna tehnika, već duboka psihološka praksa koja može otvoriti intenzivna unutrašnja iskustva.

Posebno oprezne treba da budu osobe koje imaju:

• istoriju anksioznih poremećaja
• depresiju
• traumatska iskustva
• psihotične epizode
• ozbiljan hronični stres

U takvim slučajevima, meditacija bi trebalo da se praktikuje uz stručni nadzor, a ne isključivo putem aplikacija ili online snimaka.

Šta je etički minimum?

Ako se meditacija koristi kao terapijski alat ili kao metoda za unapređenje mentalnog zdravlja, javnost mora biti informisana i o potencijalnim rizicima.

To ne znači širenje straha, već pružanje kompletne slike. Kao i svaka intervencija koja utiče na psihičko funkcionisanje, i meditacija zahteva odgovornost, edukaciju i individualni pristup.

Balans umesto idealizacije

Meditacija i mindfulness mogu biti i jesu korisni za mnoge ljude. Ali nisu univerzalni lek niti bezbedni za sve. U vremenu kada se mentalno zdravlje s pravom stavlja u fokus, važno je da o svakoj metodi govorimo otvoreno i bez idealizacije. Informisan izbor je najbolja zaštita.

Ako odlučimo da meditiramo, važno je da pratimo kako se osećamo, da budemo pažljivi prema sopstvenim reakcijama i da, u slučaju intenzivnih ili uznemirujućih iskustava, potražimo stručnu pomoć.

Briga o mentalnom zdravlju podrazumeva i spremnost da priznamo da čak i tehnike koje deluju blago i bezopasno mogu imati snažan uticaj na naš um.

(eKlinika.rs)