Kako mi je odluka da doniram bubreg spasila život

Kada je Ana Petrović iz Beograda, odlučila da potpiše karticu za donaciju organa , koja je bila zakonski okvir pre 2018. godine u Srbiji, vodila ju je samo jedna misao, da nekome produži život. Nije ni slutila da će je ta odluka odvesti do dijagnoze koja će promeniti njen.

U razgovoru za naš portal, Ana priča da je o doniranju organa razmišljala godinama.

– Prvi put sam o tome ozbiljno razmišljala kada je moja tetka dobila dijagnozu hronične bolesti bubrega u završnoj fazi. Bez razmišljanja bih joj dala deo sebe. Na sreću, transplantacija joj na kraju nije bila potrebna, ali ideja da budem donor nikada me nije napustila.

Podaci su, kaže, bili dodatni podsticaj. Više je od 600 osoba u Srbiji nalazi se na listi čekanja za transplantaciju bubrega, a za mnoge to znači godine dijalize, iscrpljenosti i života na čekanju.

Život na dijalizi kao prelomni trenutak

Prelomni trenutak dogodio se kada je na društvenim mrežama počela da prati mladog studenta koji je otvoreno govorio o životu na peritonealnoj dijalizi.

– Gledala sam kako svake večeri prolazi kroz devetočasovni proces dijalize. Sterilizacija, cevi, kese sa tečnošću, umor. Pomislila sam, ako sam zdrava i mogu da živim sa jednim bubregom, zašto to ne bih učinila?

Otišla sam da proverim da li bih mogla da budem donor. Proces prijave bio je brz, ali medicinska obrada detaljna. Krvne analize, urin, razgovori sa lekarima, preventivni pregledi.

– Mamografiju sam zakazala ranije nego što sam planirala, jer su mi rekli da sve mora biti uredno pre eventualne donacije. Iskreno, verovatno bih je odložila još nekoliko meseci.

Mamografija koja je promenila sve

Upravo taj pregled promenio je tok njenog života. Dodatni snimci. Ultrazvuk. Mala soba za razgovor. Kutija maramica na stolu.

– Kada je lekarka ušla, znala sam da nešto nije u redu. Rekla mi je da postoji promena koja izgleda sumnjivo i da je potrebna biopsija. U tom trenutku osećala sam se kao da se to dešava nekom drugom.

Dijagnoza je glasila: invazivni lobularni karcinom dojke, tip tumora koji se, kako objašnjava, često teže uočava u ranoj fazi.

– Bila sam u šoku. Ovo nije trebalo da bude priča o meni. Ja sam trebalo da budem donor. Ona koja daje. A odjednom sam postala pacijentkinja.

Rana dijagnostika joj je spasila život

Ipak, ono što danas posebno naglašava jeste da je rak otkriven na vreme.

– Lekari su mi rekli da smo reagovali na vreme. Da nisam krenula u proces donacije, mamografiju bih gotovo sigurno odložila. A kod ovakvog tumora vreme je presudno.

Tokom zime podvrgnuta je operaciji, bilateralnoj mastektomiji sa rekonstrukcijom. Usledile su nedelje oporavka, straha i preispitivanja, ali i zahvalnosti.

– Shvatila sam da me je želja da nekome pomognem zapravo dovela do toga da pomognem sebi. Ta odluka mi je dala šansu da bolest otkrijem pre nego što postane kasno.

Donacija bubrega i lanac koji spašava više života

U međuvremenu, mladić čija priča je inspirisala bio je transplantiran, zahvaljujući drugoj ženi koja je donirala bubreg i pokrenula lanac transplantacija.

– Nisam ja bila ta koja mu je pomogla. Ali neko jeste. I to mi vraća veru u ljude.

Ana danas otvoreno govori o dva važna pitanja, donaciji organa i značaju preventivnih pregleda.

– Donacija bubrega sa živog donora je medicinski bezbedna za pažljivo odabrane kandidate i može nekome da promeni život. A redovni pregledi, posebno mamografija, mogu da spasu naš. Mi često mislimo da imamo vremena. Ja sam imala sreću da me je jedna dobra namera naterala da ne čekam.

Njena ispovest ostaje snažan podsetnik da altruizam ponekad menja sudbinu na načine koje ne možemo da predvidimo. Dok je želela da spasi nečiji život, spasila je sopstveni.

Zakon o donaciji organa u Srbiji

U Srbiji je oblast donacije i transplantacije regulisana Zakonom o presađivanju ljudskih organa, koji je na snazi od 2018. godine i definiše pravila za darivanje, testiranje, procenu podobnosti davaoca, uzimanje, očuvanje i presađivanje organa.

Zakonski okvir trenutno priznaje pretpostavljenu saglasnost kod osoba koje nisu izričito izrazile protivljenje darivanju organa posle smrti. To znači da su građani, zakonski gledano, potencijalni donori ako nisu pismeno ili usmeno izjavili da se tome protive tokom života ili ako njihovi bližnji ne odbiju darivanje u trenutku smrti.

(eKlinika.rs)