Dečaku (13) otkazivali bubrezi, a onda mu je nepoznat čovek spasao život

Kada je trinaestogodišnji Elijas Manolis početkom prošle godine počeo da oseća iscrpljenost kakvu ranije nije poznavao, njegovi roditelji su se uplašili – ali ne i iznenadili.

Dečak iz Njujorka rođen je sa retkim urođenim oboljenjem koje izaziva blokadu između mokraćovoda i bešike, zbog čega se urin vraća u bubreg. To stanje godinama mu je donosilo bol, infekcije, visoke temperature, česte odlaske u bolnicu i operacije. Njegovo detinjstvo nije ličilo na detinjstvo njegovih vršnjaka.

Umor koji je oduzimao detinjstvo

Kako je rastao, Elijas je sve češće izostajao iz škole, propuštao druženja i morao da se odriče mnogih stvari koje su za drugu decu bile normalne.

Ali ono što se dogodilo početkom 2025. godine bilo je drugačije.

– Nije imao snage ni za najosnovnije stvari, kao što je odlazak u školu. Da izdrži ceo dan u učionici za njega je bila misija. Vraćao bi se kući potpuno iscrpljen – priseća se njegova majka Rita.

Lekari su doneli tešku odluku: Elijasu je bio potreban novi bubreg.

Trka sa vremenom

Problem je bio u tome što je lista čekanja duga, a donora nema dovoljno. Porodici je rečeno da bi mogli da čekaju i do dve godine. Za njih to nije bila opcija.

Roditelji su odlučili da se bore. Podelili su sinovu priču na društvenim mrežama, kontaktirali organizacije i medije. Svaki dan bio je borba sa vremenom.

– Mogli ste da vidite kako polako slabi – kaže njegova majka.

Potpuni stranac koji je odlučio da pomogne

U isto vreme, Tim Ficpatrik, otac dvoje dece, čuo je za Elijasovu priču. I nešto u njoj ga je duboko dotaklo. Njegov stariji sin boluje od hronične bolesti, pa je dobro poznavao osećaj nemoći kada ne možete da pomognete sopstvenom detetu.

– Kao roditelj deteta koje ima zdravstvene probleme, znate taj osećaj – želite da mu pomognete, a ne možete ništa. To me je nateralo da pokušam da pomognem njima – rekao je Tim.

Testiranja su pokazala nešto neverovatno – bio je kompatibilan donor.

Nada koja menja sve

– Bio je to osećaj olakšanja. Konačno smo mogli toj porodici da damo odgovor i nadu koju čekaju 13 godina – rekao je Tim.

Za Elijasa je to bio trenutak koji menja život.

– Bio sam presrećan i uzbuđen – rekao je dečak.

Njegova majka pamti taj trenutak kao buru emocija.

– Nismo to očekivali. Ali kada dobijete taj poziv, znate da postoji svetlo na kraju tunela – kaže ona.

Susret koji je rasplakao sve

Operacije su obavljene u martu. Prvo je Timu uklonjen bubreg, a zatim je presađen Elijasu. Sve je prošlo bez komplikacija. Zahvaljujući minimalno invazivnoj proceduri, Fitzpatrick je otpušten iz bolnice već dan nakon operacije. Pre nego što je otišao, svratio je u Eliasovu bolničku sobu – bio je to njihov prvi susret. Fitzpatrickova supruga Stephanie donela je kolače, dok je Elias njemu uručio pismo u kojem mu zahvaljuje na doniranom bubregu.

– Mislim da niko nije mogao da zadrži suze– rekla je majka Rita.

Novi život koji tek počinje

Samo nekoliko dana kasnije, Elijas je izašao iz bolnice. Po prvi put u životu – njegovi bubrezi rade normalno. Pred njim je detinjstvo koje tek treba da nadoknadi.

– Vraća se u školu. Moći će da se bavi sportom, da izlazi sa prijateljima, da jede ono što voli. Da bude dete – kažu lekari.

A Elijas već ima planove. Ovog leta želi da vozi bicikl. I da pojede nešto o čemu je dugo maštao, veliki, sočan biftek.

Dve porodice – jedna priča

Priča se tu ne završava. Porodice Manolis i Fitzpatrick otkrile su da žive na samo nekoliko minuta udaljenosti jedna od druge. Njihova deca su sličnog uzrasta, a roditelji su ostali u redovnom kontaktu.

Planiraju i zajednički roštilj u dvorištu.

– Tim je sada deo Eliasa, gde god on ide. Neverovatno je kad vidite tu povezanost i srećni smo što smo dobili još jednu porodicu – kaže Stephanie Fitzpatrick.

U priči koja je počela brigom i neizvesnošću, danas ima mesta za nadu, bliskost i jedan novi početak.

(eKlinika.rs)