Doniranje organa kod nas izaziva brojne kontraverze najviše zbog nedovoljne informisanosti, ali i poljuljanog poverenja. U Evropi i svetu je nešto najnormalnije da ukoliko nastupi moždana smrt, što je preduslov da bilo ko bude donor organa, na ovaj način produžiti ili spasiti nečiji život.
Najveći mitovi vezani za doniranje organa
Mit broj 1: Dešava se da se ljudi probude iz moždane smrti
Iako je to jedna od najčešćih zabluda, mora se neglasiti da moždana smrt nije isto što i koma. Moždana smrt je klinička i pravna definicija smrti. Lekari je utvrđuju striktnim neurološkim testom, kojim potvrđuju da nema moždane aktivnosti, kao i da je dotok krvi u mozak prekinut a ćelije nepovratno uništene.
Do moždane smrti dolazi nakon velike i nepovratne povrede mozga i moždanog sistema.
Kada je definitivno utvrđeno da ne postoji mogućnost da mozak ikada više funkcioniše, pacijent se proglašava moždano mrtvim. Životne funkcije (disanje i rad srca) mogu biti produžene mehaničkim uređajima nekoliko sati ili dana, ali ne dugotrajno. Organi (srce, jetra, pluća, pankreas, bubrezi) mogu ostati u funkciji, ali samo uz podršku savremenih aparata. Oni, međutim, tada mogu biti presađeni drugom pacijentu i time mu direktno spasiti ili produžiti život.
Mit broj 2: Ako se desi nesreća a zna se da želim da budem donor, lekari se neće boriti za moj život
Po prijemu u medicinski ustanovu zdravstveni radnici su fokusirani na spašavanje svih, života bilo koje osobe, bez obzira da li je pozitivno izjašnjena kao mogući donor ili ne. Osoblje osposobljeno i zaduženo za transplantacije biva obavešteno tek kada se svi napori za spašavanje života pokažu neuspešnim i kada se konstatuje moždana smrt.
Mit broj 3: Prestar/a sam da budem donor organa
Ne postoji konkretna starosna granica za uzimanje, odnosno doniranje organa, iako se kao neka opšta vrednost tretiraju godine oko 70.
Mit broj 4: Doniranje organa predstavlja nagrđivanje (naružavanje) tela
Odstranjivanje organa se obavlja kao i kod bilo koje druge ozbiljne hirurške intervencije, ne nagrđuje fizički telo i ne menja izgled za sahranu.
Mit broj 5: Doniranje organa je protiv moje religije i veroispovesti
Čin doniranja organa je podržan od većine religija i smatra se ličnim izborom i plemenitim činom (ljubav prema bližnjem i prema drugim ljudima, žrtvovanje za druge…).
Mit broj 6: Možda će mi uzeti organe a imao sam šansu da preživim
Ovo je popularna tema tabloida i teorija zavere, koju u startu ruši strogo utvrđen i jasan postupak utvrđivanja moždane smrti. Sve to isključuje mogućnost greške ili namere. Moždana smrt je konačna, apsolutna i definitivna.
Da li je moguće biti donor/davalac bubrega za života
Ovo je još jedno od pitanja koja se često postavljaju. Uz dozvolu etičkog komiteta i isključivanja zloupotrebe kroz finansijsku dobit pre svega, to je moguće.
