Anksiozni poremećaji imaju veze sa niskim nivoima esencijalnog hranljivog sastojka u mozgu

Anksiozni poremećaji su najčešća mentalna bolest među svetskom odraslom populacijom i mogu da budu iscrpljujući za ljude, posebno jer mnogi ne dobijaju adekvatan tretman. Istraživači sa UC Davis Health otkrili su da ljudi sa anksioznim poremećajima imaju niži nivo holina u mozgu - esencijalnog hranljivog sastojka.

Šta je holin? 

Studija, objavljena u časopisu Molecular Psychiatry, analizirala je podatke iz 25 studija. Istraživači su uporedili nivoe neurometabolita - hemikalija koje se proizvode tokom metabolizma mozga kod 370 osoba sa anksioznim poremećajima, kao i kod 342 osobe bez anksioznosti.

Preporučujemo

Otkrili su da je nivo esencijalnog hranljivog sastojka holina bio oko 8 odsto niži kod osoba sa anksioznim poremećajima. Dokazi o niskom nivou holina bili su posebno dosledni u prefrontalnom korteksu, delu mozga koji pomaže u kontroli razmišljanja, emocija i ponašanja.

Holin je hranljivi sastojak vitalan za ćelijske membrane i funkcije mozga poput pamćenja, regulacije raspoloženja i kontrole mišića. Telo proizvodi malu količinu ovog sastojka, što znači da većina mora da se nadoknadi preko hrane.

Anksiozni poremećaji reaguju na "hemiju u mozgu"

- Ovo je prva meta-analiza koja pokazuje hemijski obrazac u mozgu kod anksioznih poremećaja. To ukazuje da nutritivni pristupi - poput odgovarajuće suplementacije holinom - mogu da pomognu u obnavljanju hemije mozga i poboljšanju ishoda za pacijente - objašnjava Jason Smucny, koautor studije i profesor na Odeljenju za psihijatriju i bihevioralne nauke na UC Davis Health.

Richard Maddock, glavni autor studije, psihijatar i istraživački profesor na Odeljenju za psihijatriju i bihejvioralne nauke na UC Davis Health koristi tehnike magnetne rezonance (MRI) za proučavanje zdravlja mozga. On već decenijama radi u kliničkoj praksi lečeći pacijente sa anksioznim poremećajima i sprovodi istraživanja o ovim stanjima.

- Anksiozni poremećaji su najčešća mentalna bolest u SAD, koja pogađa oko 30 procenata odraslih. Mogu da budu iscrpljujući za ljude, a mnogi i ne dobijaju adekvatano lečenje - ističe profesor Maddock.

Anksiozni poremećaji su:

- Generalizovani anksiozni poremećaj

- Panični poremećaj

- Socijalni anksiozni poremećaji

-Fobije.

Interakcije mozga utiču na anksioznost

Anksiozni poremećaji imaju veze sa načinom na koji različiti delovi mozga - poput amigdale, koja utiče na naš osećaj sigurnosti ili opasnosti, i prefrontalnog korteksa, koji je uključen u planiranje i donošenje odluka - reaguju na stres ili potencijalne pretnje. Anksiozni poremećaji su takođe u jakoj vezi sa neravnotežom neurotransmitera. Na primer, norepinefrin - deo telesne reakcije „bori se ili beži“ - često je povišen kod anksioznih poremećaja.

Normalno, mozak može da razlikuje potencijalne pretnje koje mogu da se kontrolišu i razlikuju od onih koje to nisu. Kod anksioznih poremećaja, pretnje koje se mogu kontrolisati mogu da izgledaju kao da nas "preplavljuju". Na primer, kod generalizovanog anksioznog poremećaja, ljudi se prekomerno brinu o svakodnevnim stvarima i imaju problema sa kontrolom svojih briga ili osećaja nervoze.

Neinvazivna tehnika identifikuje hemijske nivoe u mozgu

Profesori Maddock i Smucny, koji su vodili novu studiju, godinama su proučavali hemiju mozga i njenu vezu sa mentalnim bolestima koristeći neinvazivnu tehniku medicinskog snimanja poznatu kao protonska magnetna rezonantna spektroskopija, ili 1H-MRS. Merenja se vrše pomoću MRI aparata. 1H-MRS koristi magnetna polja i radio talase MRI za analizu tela. Međutim, umesto stvaranja slike tela, pruža podatke o hemikalijama koje su prisutne u tkivu.

Profesor Maddock je primetio nizak nivo holina u svojim ranijim studijama pacijenata sa paničnim poremećajem. Odlučio je da sprovede meta-analizu sa svojim kolegom i, iako su mislili da će pronaći nizak nivo holina, ipak je bio iznenađen rezultatima.

- Oko 8 procenata niža količina ne zvuči kao toliko mnogo, ali u mozgu je značajna . naglasio je profesor Maddock.

Istraživači smatraju da visoka aktivnost „bori se ili beži“ koja se javlja kod anksioznih poremećaja može da poveća potražnju za holinom, smanjujući njegov nivo.  Istraživači ističu da još ne znaju da li će povećanje holina u ishrani pomoći u smanjenju anksioznosti, ali podsećaju da je zdrava ishrana neophodna za sve aspekte zdravlja, uključujući i mentalno zdravlje.

(eKlinika.rs)