Šta psihodelici rade mozgu: Naučnici otkrili neobičnu vezu između ovih delova mozga

Naučnici su po prvi put identifikovali jedinstveni „neuralni otisak“ koji psihodelične supstance ostavljaju u ljudskom mozgu dok deluju. Novo istraživanje pokazuje da LSD, psilocibin i druge slične supstance značajno menjaju način na koji različiti delovi mozga međusobno komuniciraju.

Rezultati su dobijeni analizom više od 500 snimaka mozga ljudi koji su koristili različite psihodelike, uključujući LSD, psilocibin, DMT, meskalin i ajahuasku. Istraživači su kombinovali podatke iz 11 studija iz različitih delova sveta kako bi dobili pouzdaniju sliku o tome šta se dešava u mozgu tokom ovih iskustava.

Šta se zapravo dešava u mozgu

Iako se ove supstance razlikuju po poreklu i jačini, istraživanje je pokazalo da imaju zajednički efekat: narušavaju uobičajenu „hijerarhiju“ u mozgu.

– Svih pet supstanci razgrađuju uobičajeni poredak i hijerarhiju moždanih sistema – objašnjava dr Danilo Bzdok sa Univerziteta Mekgil u Kanadi.

– One „iporavnavaju“ tu hijerarhiju, što verovatno objašnjava zašto neki ljudi opisuju osećaj direktnog pristupa sopstvenoj svesti.

Drugim rečima, delovi mozga koji inače rade odvojeno počinju intenzivno da komuniciraju jedni sa drugima.

– Dolazi do „oslobađanja“ komunikacije između moždanih sistema – oni međusobno intenzivno razmenjuju informacije – kaže Bzdok.

Najizraženiji efekat primećen je između mreža zaduženih za složeno razmišljanje i onih koje su povezane sa čulima, poput vida i percepcije. Upravo ta neobična povezanost mogla bi da stoji iza halucinacija i promenjenog doživljaja stvarnosti.

Više od halucinacija: potencijal za lečenje

Interesovanje za psihodelike poslednjih godina raste, jer se istražuje njihova potencijalna uloga u lečenju ozbiljnih mentalnih poremećaja, poput depresije, posttraumatskog stresnog poremećaja i shizofrenije.

Ovo istraživanje, objavljeno u časopisu Nature Medicine, jedno je od najvećih do sada i uključilo je 267 ispitanika iz pet zemalja.

Naučnici su, osim promena u komunikaciji između moždanih mreža, uočili i efekte u dubljim delovima mozga koji su povezani sa učenjem, navikama i pokretima.

Zanimljivo je da, za razliku od nekih ranijih pretpostavki, nije pronađen čvrst dokaz da se pojedine moždane mreže „raspadaju“ tokom dejstva psihodelika.

Zašto je ovo važno

Prema rečima autora studije, ovakvi rezultati mogu da postave čvršće temelje za buduća istraživanja i potencijalnu medicinsku primenu ovih supstanci.

– Ovo je oblast koja se brzo razvija i izuzetno je važna, ali joj je bila potrebna stabilna naučna osnova. Naš cilj bio je da doprinesemo upravo tome – kaže dr Bzdok.

Njegov kolega sa Univerziteta Kembridž, dr Emanuel Stamatakis, dodaje da su velika i koordinisana istraživanja ključna za odgovoran razvoj ove oblasti.

Iako su psihodelici i dalje tema brojnih rasprava, nauka sve jasnije pokazuje da njihov uticaj na mozak nije haotičan, već prati prepoznatljiv obrazac. Upravo razumevanje tog „neuralnog potpisa“ moglo bi da otvori vrata novim terapijama za neka od najtežih mentalnih bolesti današnjice.

(eKlinika.rs)