Većina ljudi misli da halucinacijeimaju veze sa viđenjem stvari koje zapravo ne postoje. Odnosno, halucinacije su lažne percepcije čulnih iskustava. Neke halucinacije su normalne, kao što su one izazvane uspavljivanjem ili buđenjem. Ali, neke druge mogu biti znak ozbiljnijeg stanja poput šizofrenije ili demencije. Halucinacije su čak i stanje kada neko oseća kao da može da dodirne ili omiriše nešto što ne postoji. Za ovo stanje postoji mnogo različitih uzroka – od mentalna bolest poput šizofrenije, do problema nervnog sistema – kao što je Parkinsonova bolest, epilepsija…
Uobičajeni uzroci halucinacija
Halucinacije su najčešće posledica sledećih stanja:
- Šizofrenija. Više od 70 odsto ljudi sa ovom bolešću dobija vizuelne halucinacije, a 60-90 procenata čuje glasove. Neki mogu i da omirišu i okuse stvari kojih nema.
- Parkinsonova bolest. Oko polovine ljudi koji imaju ovo stanje ponekad vide stvari koje ne postoje.
- Alchajmerova bolest i drugi oblici demencije, posebno demencija Levijevih tela. Oni dovode do promena u mozgu koje mogu izazvati halucinacije. Veća je verovatnoća da će se to dogoditi kada je bolest uznapredovala.
- Migrene. Otprilike trećina ljudi sa ovom vrstom glavobolje takođe ima „auru”“, vrstu vizuelne halucinacije, koja može da izgleda kao raznobojni polumesec svetlosti.
- Tumor na mozgu. U zavisnosti od toga gde se nalazi, može izazvati različite vrste halucinacija. Ako je u oblasti koja ima veze sa vidom, osoba može da vidi stvari koje nisu stvarne. Takođe mogu da vide mrlje ili oblike svetlosti. Tumori u nekim delovima mozga mogu izazvati halucinacije mirisa i ukusa.
- Charles Bonnet sindrom. Ovo stanje je uzrok da ljudi sa problemima vida kao što su makularna degeneracija, glaukom ili katarakta vide stvari. U početku možda neće shvatiti da je to halucinacija, ali na kraju shvataju da ono što vide nije stvarno.
- Epilepsija. Napadi koji idu uz ovaj poremećaj mogu povećati verovatnoću halucinacija. Tip koji se javlja zavisi od toga na koji deo mozga napad utiče.
Slušne halucinacije
Osoba može da oseti da zvuci dolaze „negde iznutra“, može da čuje glasove, čak i više njih koji liče na konverzaciju ili će osećati kao da joj ti glasovi govore da treba nešto da uradi. Uzroci ovakvih halucinacija mogu da budu:
- šizofrenija
- bipolarni poremećaj
- psihoza
- granični poremećaj ličnosti
- posttraumatski stresni poremećaj
- gubitak sluha
- poremećaji spavanja
- lezije mozga
- upotreba droga
Vizuelne halucinacije
- vidimo stvari koje drugi ne vide, poput insekata koji puze po našoj ruci ili po licu nekoga koga poznajemo
- vidimo predmete nepravilnog oblika ili vidimo kako se stvari kreću na način na koji se obično ne kreću
Ponekad ove halucinacije izgledaju kao bljeskovi svetlosti. Retka vrsta napada nazvana „okcipitalna” može uzrokovati da se vide mrlje ili oblici jarkih boja. Ostali uzroci su:
- iritacija u vizuelnom korteksu, delu mozga koji pomaže da vidimo
- oštećenje moždanog tkiva (lezije)
- šizofrenija
- šizoafektivni poremećaj
- depresija
- bipolarni poremećaj
- delirijum (od infekcija, upotrebe droga i odvikavanja, ili problema sa organizmom i mozgom)
- demencija
- Parkinsonova bolest
- napadi
- migrene
- lezije i tumori mozga
- problemi sa spavanjem
- droge koje izazivaju halucinacije
- problemi sa metabolizmom
- Creutzfeldt-Jakobova bolest
Mirisne halucinacije
Osoba koja pati od ove vrste halucinacija može da misli da miris dolazi iz nečega oko nje ili da dolazi iz njenog sopstvenog tela. Uzroci mogu da budu:
- povreda glave
- hladnoća
- napad temporalnog režnja
- upala sinusa
- tumori mozga
- Parkinsonova bolest
Ukusne (gustativne) halucinacije
Kod ovih halucinacija može da se oseti da nešto što jedemo ili pijemo ima čudan ukus. Uzroci mogu biti sledeći:
- bolest temporalnog režnja
- lezije mozga
- bolesti sinusa
- epilepsija
Taktilne ili somatske halucinacije
Možda imamo osećaj kao da nas golicaju čak i kada nema nikoga u blizini, ili se možda osećamo kao da nam insekti mile po koži ili ispod nje. Mogli bismo da osetimo nalet vrelog vazduha na licu koji nije stvaran. Uzroci su:
- šizofrenija
- šizoafektivni poremećaj
- droge koje izazivaju halucinacije
- delirijum tremens
- alkohol
- Alchajmerova bolest
- demencija Levijevog tela
- Parkinsonova bolest
Dijagnoza i lečenje halucinacija
Lekar prvo treba da otkrije šta uzrokuje halucinacije. Istorija bolesti, fizički pregled i simptomi možda neće biti dovoljni pa će biti potrebno da se urade dodatni pregledi kako bi pomogli u otkrivanju problema. Elektroencefalogram (EEG), na primer, proverava neobične obrasce električne aktivnosti u mozgu. To može pokazati da li su halucinacije posledica napada.
Možda će biti potrebno da se uradi magnetna rezonanca (MRI), koja može da otkrije da li je za pojavu halucinacija kriv tumor na mozgu ili nešto drugo, recimo oblast u kojoj se desio mali moždani udar.
Kada ustanovi o čemu je reč, lekar će lečiti stanje koje uzrokuje halucinacije i to na sledeće načine:
- lekovima za šizofreniju ili demenciju poput Alchajmerove bolesti
- lekovima protiv napada za lečenje epilepsije
- lečenjem makularne degeneracije, glaukoma i katarakte
- operacijom ili zračenjem za lečenje tumora
- lekovima koji se zovu triptani, beta-blokatori ili antikonvulzivi za osobe sa migrenama.
Razgovori sa terapeutom takođe mogu da pomognu. Na primer, kognitivna bihevioralna terapija, koja se fokusira na promene u razmišljanju i ponašanju, pomaže nekim ljudima da bolje upravljaju i kontrolišu svoje simptome.
