Uglavnom bezopasni pegivirus naučnici pronašli u mozgu obolelih od Parkinsonove bolesti nakon smrti

U istraživanju koje je izazvalo veliko interesovanje naučne javnosti, pegivirus, koji je vođa studije dr Koralnik opisao kao „krvno prenosiv virus koji nije poznat po tome da izaziva bolest, niti da potiče iz mozga“, pronađen je i u likvoru (moždano-kičmenoj tečnosti) kod nekih pacijenata sa dijagnozom, ali ne i kod kontrolnih  

Ispitivanje moždanog tkiva kod 10 pacijenata koji su umrli od Parkinsonove bolesti  i 14 kontrolnih pacijenata istih godina i pola, koji nisu imali bolest, otkrilo je prisustvo HPgV virusa kod petoro obolelih od PD, dok kod kontrolne grupe nije pronađen. Iako vođa studije upozorava da ove nalaze ne treba tumačiti kao dokaz da pegivirus izaziva Parkinsonovu bolest, ova povezanost je indikativna i više nego zanimljiva naučnicima.

Pegivirus i Parkinsonova bolest: Uloga infekcija u mehanizmu nastanka bolesti

Preporučujemo

Prema novom istraživanju tima sa Northwestern Medicine u Čikagu, uobičajeni, uglavnom bezopasan RNK virus poznat kao pegivirus (HPgV) mogao bi da igra ulogu u oblikovanju patoloških procesa Parkinsonove bolesti. Ipak, mnogo toga i dalje nije poznato o mogućoj povezanosti između virusa i ove neurodegenerativne bolesti.

Naučnici već dugo sumnjaju da virusne infekcije mogu da pokrenu ili doprinesu razvoju Parkinsonove bolesti, koja se smatra posledicom kombinacije genetske predispozicije, izloženosti faktorima iz okoline i neuroinflamatornih i imunoloških procesa. Jedan od mogućih mehanizama jeste da virusne infekcije izazivaju zapaljenje u mozgu, podstičući neurodegeneraciju, ili da virusi direktno inficiraju neurone ili glijalne ćelije. To onda dovodi do oštećenja ćelija ili nakupljanja pogrešno savijenih proteina.

Nepristrasan test o ulozi virusa u mozgu obolelih: Kako je sekvencioniran pegivirus?

Da bi identifikovao moguće virusne uzročnike u razvoju Parkinsonove bolesti, dr Igor Koralnik, neurovirološki istraživač i glavni autor studije objavljene u časopisu JCI Insight, koristio je alat za sekvenciranje koji je sam razvio - „ViroFind“. Ova tehnologija koristi ciljano obogaćivanje virusnih sekvenci, čime povećava šanse za otkrivanje i vrlo niskih nivoa virusa u složenim biološkim uzorcima, i može da identifikuje više od 500 vrsta virusa u kliničkim uzorcima.

- Želeli smo nepristrasan test koji može da proveri prisustvo svih poznatih ljudskih virusa u kliničkom uzorku - rekao je dr Koralnik, profesor neurologije i šef odseka za neuroinfektivne bolesti i globalnu neurologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta Northwestern.

Kako je izgledalo istraživanje i koji su rezultati

Njegov tim je analizirao moždano tkivo (zadnji putamen, amigdalu i gornji frontalni korteks) deset pacijenata koji su umrli od Parkinsonove bolesti i 14 iz kontrolne grupe. HPgV je pronađen u uzorcima mozga petoro od 10 pacijenata s Parkinsonovom bolešću, dok nije pronađen ni kod jednog iz kontrolne grupe.

Pegivirus, koji je dr Koralnik opisao kao „krvno prenosiv virus koji nije poznat po tome da izaziva bolest, niti da potiče iz mozga“, pronađen je i u likvoru (moždano-kičmenoj tečnosti) kod nekih pacijenata sa dijagnozom, ali ne i kod kontrolnih.

I druge promene u mozgu pacijenata sa pegivirusom

Analiza krvi više od 1.000 učesnika iz inicijative Parkinson's Progression Markers Initiative (projekat Fondacije Majkla Dž. Foksa i partnera) pokazala je promene povezane sa imunskim odgovorom na HPgV slične onima koje su pronađene u uzorcima mozga obolelih od Alchajmerove bolesti, koje je obezbedio Rush Alzheimer Disease Center u Čikagu.

Pacijenti sa bolešću kod kojih je u mozgu pronađen HPgV imali su i napredniju neuropatologiju - viši stadijum tau proteina (meru ozbiljnosti neurofibrilarnih zapleta) i povećane nivoe proteina Complexin 2, povezanog s disfunkcijom neurona. U slučajevima gde je HPgV bio prisutan u krvi, uočeni su povišeni nivoi hormona rasta IGF-1 i smanjeni nivoi pS65 ubikvitina, što ukazuje na poremećaje u regulaciji energije i funkciji ćelijskog „čišćenja“.

Zaključak vođe studije: Novo polje istraživanja Parkinsonove bolesti

Dr Koralnik upozorava da ovo ne znači da pegivirus izaziva Parkinsonovu bolest:

- Ovo je snimak stanja nakon smrti. Ne znamo kada virus ulazi u mozak, u kom trenutku života, i da li virus pokreće, izaziva ili je samo posmatrač u procesu razvoja bolesti. Ipak, činjenica da se virus nalazi u tolikom broju slučajeva i na više mesta u mozgu, uz smanjenu imunomodulaciju, svakako otvara novo polje istraživanja Parkinsonove bolesti - rekao je on.

Podsetio je i na epidemiju encefalitis lethargica s početka 20. veka, koja je nakon akutne faze ostavila mnoge preživele sa simptomima parkinsonizma, iako su se oni razlikovali od tipičnog idiopatskog PD-a.

Sledeći koraci naučnika

Poslednjih godina primećuje se porast autoimunih bolesti, uključujući one povezane s poremećajima pokreta. Naučnici smatraju da bi virusne infekcije mogle doprineti stvaranju antitela protiv moždanih komponenti, što bi zatim izazvalo neurodegeneraciju.

- U kontekstu sve većih dokaza da autoimunitet igra ulogu u Parkinsonovoj bolesti, moguće je da virus poput pegivirusa podstiče zapaljenske promene i aktivaciju mikroglije, što s vremenom dovodi do Parkinsonove neuropatologije - kaže jedan od naučnika koji nije učestvovao u studiji.

Dr Koralnikov tim planira nova istraživanja. U saradnji s bankom mozgova u Sidneju (Australija) žele da provere nalaze na drugoj populaciji. Takođe sarađuju s Univerzitetskom bolnicom u Lagosu (Nigerija), gde će analizirati uzorke krvi i likvora pacijenata s Parkinsonovom bolešću.

Njegova laboratorija sprovodi i računarsko modelovanje kako bi utvrdila da li lekovi koji uništavaju hepatitis C virus mogu da se vežu i deluju protiv pegivirusa.

- Pošto su hepatitis C i pegivirus blisko srodni, možda bi se postojeći lekovi mogli preraditi da ciljaju pegivirus u mozgu - naravno, ako uspeju da pređu krvno-moždanu barijeru - najavljuje dr Koralnik.

Ako se potvrdi da pegivirus zaista može da pokrene ili ubrza Parkinsonovu bolest kod određenih pacijenata, zaključuje dr Koralnik, bilo bi dragoceno imati lekove koji mogu da ga eliminišu.