Umor i stres kao maska za neurološki poremećaj, kako da prepoznamo prve tegobe

Nervni sistem je složena mreža koja kontroliše sve - od otkucaja srca do najdubljih misli. Zbog svoje kompleksnosti, čak i manji neurološki poremećaji mogu da imaju značajan uticaj na svakodnevni život. Rano prepoznavanje tegoba prvi je korak ka efikasnom lečenju i oporavku. Prvi simptomi često su suptilni i pacijenti ih uglavnom tumače kao posledice stresa ili umora.

Postoji na stotine različitih tipova neuroloških poremećaja

Neurološki poremećaji su oboljenja koja zahvataju nervni sistem, odnosno: mozak, kičmenu moždinu, periferne nerve (one koji povezuju mozak i ostatak tela).

Preporučujemo

Nervni sistem kontroliše skoro sve funkcije u telu, na primer kretanje, govor, pamćenje, osećaje, disanje, rad organa. Neurološki poremećaji utiču na mozak, kičmenu moždinu i nerve koji ih povezuju. Lekari kažu da postoji na stotine različitih tipova neuroloških poremećaja, uključujući moždani udar, epilepsiju, multiplu sklerozu i Parkinsonovu bolest. Iako svako stanje ima svoje specifičnosti, često dele zajedničke znake upozorenja koji ukazuju na nepravilno funkcionisanje nervnog sistema.

Koji su najčešći simptomi neuroloških poremećaja?

Uporne glavobolje: Iako su mnoge glavobolje bezazlene, iznenadna jaka ili hronična glavobolja koja menja intenzitet može da bude znak poremećaja mozga.

Gubitak pamćenja i kognitivne promene: Zaboravljanje nedavnih razgovora, gubljenje u poznatom okruženju ili teškoće u pronalaženju prave reči mogu da ukažu na prve kognitivne probleme.

Utrnulost i trnjenje: Osećaj "iglica i mravinjanja" u rukama ili nogama koji ne prolazi često je jedan od prvih simptoma poremećaja nerava.

Slabljenje ravnoteže ili koordinacije: Često spoticanje ili vrtoglavica bez očiglednog razloga mogu da ukažu na problem sa ravnotežom ili malim mozgom.

Promene vida: Iznenadno dupliranje slike, zamućenje ili gubitak vida na jednom ili oba oka važni su rani simptomi neuroloških bolesti.

Slabost mišića: Teškoće pri podizanju predmeta ili osećaj težine u ekstremitetima mogu da ukažu na prekid signala između mozga i mišića.

Tremor ili nevoljni pokreti: Nekontrolisano drhtanje ruku, brade ili usana često je rani znak poremećaja pokreta.

Moraju li navedene tegobe da budu uvek uvod u neurološki poremećaj?

Važno je naglasiti da navedeni simptomi nisu obavezno znak neurološke bolesti. Na primer, tremor je čest simptom neuroloških poremećaja, ali može da ima sasvim bezazlene ili privremene uzroke i nije uvek posledica bolesti.

Tremor je često reakcija na stres, anksioznost, fizički napor, uzbuđenje, tremu. Moguć je i kao posledica umora, neispavanosti, može da bude reakcija na nizak nivo šećera u krvi. To je obično prolazno i nestaje kada se uzrok ukloni.

Zašto je bitno da se neurološki poremećaji otkriju na vreme?

Stručnjaci napominju da je neurologija oblast koja se brzo razvija, danas postoje terapije koje nisu bile dostupne pre samo deset godina. Uspeh lečenja često zavisi od brzog otkrivanja mogućeg problema.

Brza reakcija kod moždanog udara može da nas sačuva od mogućeg invaliditeta, rano otkrivanje Alchajmerove ili Parkinsonove bolesti omogućava promene u načinu života i primenu terapija koje mogu da uspore napredovanje bolesti i poboljšaju kvalitet života.

Kada je potrebno da se obratimo lekaru?

Iako je simptome moguće zanemariti i pripisati ih umoru ili stresu, neurednom načinu života, savet je da se u nekim situacijama obratimo lekaru, posebno ako se simptomi vremenom pogoršavaju i ometaju svakodnevne aktivnosti. Bitno je takođe da reagujemo na iznenadne promene u govoru, poput otežanog izgovora ili razumevanja, kao i na neobjašnjiv gubitak svesti.

Prevencija i informisanost su ključni, iako su neki neurološki poremećaji genetski uslovljeni. Zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i mentalne vežbe mogu da nam pomognu da sačuvamo zdravlje mozga.

(eKlinika)