Neurološki pregled podrazumeva vrstu pregleda kojom se mogu identifikovati znaci poremećaja funkcije našeg centralnog nervnog sistema (mozga i kičmene moždine) i perifernog nervnog sistema (periferni nervi).
Neurološki pregled između zanemarivanja simptoma i pravljenja panike
U neurološke simptome svrstavaju se brojne manifestacije i senzacije koje ljudi osećaju. Ne samo zahvaljujući „doktoru Google“, već i sklonosti da sami procenjujemo i lečimo se, uobičajenom „čekanju da prođe“, kao i pripisivanju umoru ili drugim životnim okolnostima, često se naprave greške. One ponekad mogu da budu fatalne. Ali, sa druge strane, potrebno je znati koji su to simptomi hitni i koji zahtevaju neurološki pregled, kako se i pacijenti i lekari ne bi nalazili u procepu između neopravdanog odlaska lekaru koji pravi dodatne pritiske na sistem, i velikih rizika za moguće komplikacije.
Hitni simptomi koji zahtevaju neurološki pregled
Za eKlinika portal o simptomima koji zahtevaju neurološki pregled govori dr sc med Gorica Đokić, specijalista neurologije. Ona kaže da je na listi senzacija koje indikuju pregled neurologa najpre izmenjeno stanje svesti po kvantitetu (somnolencija, sopor, koma) ili kvalitetu (konfuzno stanje) i dodaje:
– Sledi gubitak pamćenja, upamćivanja, rezonovanja, kao i zamagljen ili dvostruki vid, oštećen sluh ili gubitak čula mirisa. Takođe, i poteškoće sa govorom u smislu „nazalnog“ govora koji se iznenada javio, nemogućnost govora ili otežanog razumevanja govora koji su naglo nastali, kao i poteškoće sa ravnotežom ili koordinacijom. Ako se vrtoglavica javlja u određenim situacijama, traje više uzastopnih dana ili su prisutne glavobolje, pogotovo one koje menjaju jačinu, učestalost ili kvalitet bola, neurološki pregled ja neophodan. U hitne simptome spadaju i krize svesti.
Mišići i promene u ekstremitetima (trnjenje, oduzetost…) kao indikacija za neurološki pregled
Trnjenje je čest simptom koji se uglavnom javlja u ekstremitetima. Ono može da bude posledica nepažnje, udarca, nezgodnog položaja, ali i nekih drugih, ozbiljnijih stanja. Kada je trnjenje preporuka za odlazak neurologu i mogu li da se jave i kombinovani simptomi?
– Utrnulost ekstremiteta, trnjenje i slabost nogu koja se penje naviše i progresivno pogoršava, kao i slabost ili oduzetost jedne strane tela ili nogu, apsolutno jesu znaci koji govore da je pregled potreban. Takođe, reakcija je neophodna i ako se javi slabost ili oduzetost jedne strane lica, pad očnog kapka i različitost zenica. Listi simptoma koji ne smeju da se zanemare i zapuste svakako moramo dodati i slabost mišića – naglašava dr sc med Gorica Đokić.
Šta se procenjuje neurološkim pregledom
Neurološki pregled nije bolan i obično traje oko tridesetak minuta. Specijalista neurologije će najpre sa pacijentom obaviti razgovor o simptomima, zatražiti opis senzacija, podatke o vremenskom periodu od kada se javljaju i trajanju. Zatim vrši procenu pacijentovih fizičkih i psihičkih funkcija nizom testova.
Tokom neurološkog pregleda se procenjuje stanje svesti uz funkciju kranijalnih nerava tj. nerava glave i lica. Meningealni znaci će pokazati da li postoji upala ili neki drugi proces na moždanim ovojnicama. Proveravamo tonus i trofiku mišića (kvantitet mišićne mase), mišićnu snagu i refleksne odgovore. Takođe, potrebno je proveriti percepciju osećaja u različitim delovima tela na različite stimulacije, poput dodira, vibracija ili pozicije dodirnutog dela tela – objašnjava sagovornica našeg portala.
Hod, pokreti, gutanje i govor
Uz hod i pokretljivost pacijenta, neurolog će proveriti i refleks gutanja, kao i govor.
– Stanje kognicije (upamćivanja, pamćenja, rezonovanja), funkcija sfinktera i stanje perifernih nerava takođe se proverava i procenjuje na neurološkom pregledu ako su prisutni simptomi koji bi mogli da ukazuju na određene poremećaje. Što se tiče pokreta, ispituju se ravnoteža i koordinacija, kao i prisustvo nevoljnih pokreta – detaljno je objasnila u razgovoru za eKlinika portal dr sc med Gorica Đokić, specijalista neurologije sa višegodišnjim kliničkim iskustvom.
Sagovornica eKlinika portala je eminentni predavač po pozivu u zemlji i inostranstvu iz oblasti neurologije, neuropsihofarmakologije i graničnih neuropsihijatrijskih disciplina. Od 1995. godine bavi se naučno-istraživačkim radom na kliničkim studijama. Oblasti su epilepsija, demencija, neurodegenerativna oboljenja, depresija, bipolarni poremećaj i šizofrenija. Osnivač je i predsednik Udruženja za mezoterapiju Srbije od 2016 godine. Član je Srpskog lekarskog društva i Udruženja psihijatara Srbije. Takođe, i Evropskog koledža za neuropsihofarmakologiju (ECNP, i EBC (Europian Brain Council) od 2001.godine. Objavila je više od 80 naučnih i stručnih radova. Koautor je dve knjige iz oblasti psihijatrijei jedne iz oblasti demencije.
Pozdrav za Dr. Djokic…ja sam pacijent koji ima sve gore u tekstu opisane simptome..imam 62 god. volila bi sa strucnjakom kao sto ste Vi popricati i izvrsiti pregled..dali je to moguce..gde i kako ? Hvala