Vrtoglavica na vrućini: Zašto je još izraženija kada je visoka vlažnost vazduha?

Vrtoglavica, slabost, mučnina i osećaj da ćemo se onesvestiti mogu da se pojave kada dugo boravimo na visokim temperaturama, a rizik postaje veći kada je vazduh veoma vlažan. Razlog nije samo gubitak vode znojenjem: organizam istovremeno širi krvne sudove kože kako bi oslobodio toplotu, dok visoka vlažnost otežava isparavanje znoja i smanjuje efikasnost jednog od naših najvažnijih sistema za rashlađivanje.

Termoregulacija i borba tela na velikim vrućinama

Ljudsko telo neprekidno pokušava da održi unutrašnju temperaturu u relativno uskom rasponu. Kada nam je vruće, povećava se protok krvi kroz kožu, počinjemo da se znojimo, a isparavanje znoja sa površine kože odvodi toplotu iz organizma.

Preporučujemo

Problem nastaje kada spoljašnji uslovi otežaju ovaj proces ili kada izgubimo više tečnosti nego što nadoknadimo. Mozak je posebno osetljiv na promene cirkulacije, pa među prvim upozorenjima mogu da se pojave omaglica, vrtoglavica, slabost i osećaj da ćemo izgubiti svest.

Zašto nam se vrti u glavi kada je veoma vruće

Kada telesna temperatura počne da raste, krvni sudovi kože se šire kako bi više zagrejane krvi stiglo do površine tela i predalo toplotu okolini. Ta vazodilatacija predstavlja važan mehanizam termoregulacije, ali istovremeno može da smanji količinu krvi koja se efikasno vraća prema srcu.

Ako dugo stojimo ili naglo ustanemo, gravitacija dodatno povlači krv prema nogama. Krvni pritisak tada može da padne dovoljno da se privremeno smanji dotok krvi u mozak, pa nastaju omaglica, zamagljenje pred očima, slabost ili čak kratkotrajni gubitak svesti. Toplotni stres zato može da dovede i do takozvane toplotne sinkope. Rizik je veći kod osoba koje nisu prilagođene vrućini i kod ljudi koji dugo stoje bez kretanja, a dehidracija dodatno može da pogorša problem.

Znojenjem istovremeno gubimo vodu, a sa njom i elektrolite. Ako izgubljenu tečnost ne nadoknadimo, smanjuje se volumen plazme, srce mora intenzivnije da radi kako bi održalo cirkulaciju, a vrtoglavica i slabost mogu da postanu izraženije.

Zašto visoka vlažnost vazduha čini vrućinu opasnijom

Znoj nas ne hladi samo zato što se pojavio na koži. Za rashlađivanje je presudno njegovo isparavanje, jer upravo prelazak vode iz tečnog u gasovito stanje odnosi toplotu sa površine tela. Kada je vazduh već zasićen velikom količinom vodene pare, znoj teže isparava. Zato pri visokoj vlažnosti možemo obilno da se znojimo i budemo potpuno mokri, a da se telo ipak ne hladi dovoljno efikasno.

Koliko vlažnost može da promeni termoregulaciju lepo pokazuje istraživanje objavljeno 2025. godine. Dvanaest muškaraca " u treningu" vozilo je bicikl na temperaturi od 33 °C u četiri uslova sa različitim nivoima vlažnosti, što je istraživačima omogućilo da prate kako sama promena količine vodene pare utiče na hlađenje organizma.

Kako se vlažnost povećavala, maksimalni kapacitet okoline za evaporaciju smanjio se sa približno 309 na 104 W/m², a efikasnost znojenja sa 0,50 na samo 0,16. U uslovima najveće vlažnosti ispitanici su imali i višu maksimalnu unutrašnju temperaturu tela  prosečno 39,49 °C u poređenju sa 38,97 °C pri najmanjoj vlažnosti, a fizičke performanse značajno su opale.

Rezultati ne znače da će svaka osoba reagovati identično, posebno zato što je studija bila mala i sprovedena na treniranim muškarcima tokom fizičkog napora. Ipak, eksperiment veoma jasno pokazuje fiziološki princip: što vlažnost više ograničava isparavanje znoja, organizmu je teže da se oslobodi viška toplote.

Vrtoglavica i mučnina mogu da budu znaci toplotne iscrpljenosti

Blaga omaglica koja se pojavi nakon naglog ustajanja nije isto što i progresivno pogoršanje stanja osobe koja je satima izložena velikoj vrućini. Glavobolja, mučnina, vrtoglavica, slabost, izraženo znojenje, žeđ i smanjeno mokrenje mogu da se pojave kada organizam više ne uspeva dobro da kompenzuje toplotno opterećenje i gubitak tečnosti.

Tada je važno prekinuti fizičku aktivnost, skloniti se sa vrućine u hladniji ili klimatizovan prostor i započeti rashlađivanje. Ako je osoba budna, orijentisana i može normalno da guta, potrebno je postepeno nadoknaditi tečnost. Poseban oprez potreban je kod starijih osoba, male dece, trudnica, ljudi sa hroničnim bolestima i osoba koje koriste određene lekove. Sposobnost organizma da reguliše temperaturu, žeđ, znojenje, krvni pritisak i ravnotežu tečnosti nije ista kod svih ljudi.

Alkohol dodatno nije dobar način za „osvežavanje“ tokom velikih vrućina. Takođe ne treba čekati da žeđ postane izrazita pre nego što počnemo da unosimo tečnost tokom dužeg boravka na visokim temperaturama.

Kada vrtoglavica na vrućini postaje znak za hitnu pomoć

Najvažnije je prepoznati trenutak kada više ne govorimo o običnoj neprijatnosti zbog vrućine. Konfuzija, dezorijentacija, nerazgovetan govor, poremećaj koordinacije, kolaps, gubitak svesti ili drugi znaci poremećaja funkcije centralnog nervnog sistema kod osobe izložene vrućini mogu da ukažu na toplotni udar.

Toplotni udar predstavlja medicinski hitno stanje jer teška hipertermija može da ošteti mozak, srce, bubrege, jetru i druge organe. Stručni konsenzus American College of Sports Medicine naglašava da su rano prepoznavanje, prekid aktivnosti i brzo rashlađivanje ključni za smanjenje rizika od ozbiljnih posledica i smrti.

Ne treba pretpostaviti ni da je svaka vrtoglavica tokom toplog dana izazvana samo temperaturom. Nagla jaka vrtoglavica uz slabost jedne strane tela, poremećaj govora, novu izrazitu glavobolju, bol u grudima, ozbiljno otežano disanje ili druge alarmantne simptome zahteva hitnu medicinsku procenu zbog mogućnosti drugih ozbiljnih stanja.

Kako da sprečimo vrtoglavicu kada su temperatura i vlažnost visoke

Najefikasnija zaštita počinje smanjenjem izlaganja ekstremnoj vrućini, posebno tokom najtoplijeg dela dana. Fizički napor treba prilagoditi uslovima, praviti pauze u hladovini ili klimatizovanom prostoru, nositi laganu odeću i redovno nadoknađivati tečnost.

Važno je obratiti pažnju i na kombinaciju temperature i vlažnosti, a ne samo na broj stepeni koji pokazuje termometar. Dan sa visokom temperaturom i velikom vlažnošću može organizmu predstavljati znatno veći termoregulacioni izazov jer znoj ostaje na koži umesto da efikasno isparava.

Ako počnu vrtoglavica, mučnina, slabost ili osećaj nesvestice, nije dobro pokušavati da „izdržimo još malo“. Prekid aktivnosti, odlazak u hladniji prostor, sedenje ili ležanje i rashlađivanje mogu da spreče dalje pogoršanje.

(eKlinika.rs)