Ukočen vrat, zapušen nos i kašalj posle klime: Šta je uzrok, a kada treba posumnjati na infekciju

Ukočen vrat, zapušen nos, suvo grlo ili glavobolja posle boravka u klimatizovanoj prostoriji često se pripisuju „sindromu klima-uređaja“. Takva dijagnoza, međutim, ne postoji. Klima može da isuši i nadraži disajne puteve, pokrene tegobe kod osoba sa alergijama i astmom ili doprinese napetosti mišića, ali ne izaziva virusnu prehladu. Ni strah da se legionarska bolest dobija iz svake neoprane kućne klime nije opravdan.

Tokom velikih vrućina klima-uređaj štiti zdravlje, posebno starijih osoba, male dece i hroničnih bolesnika. Rashlađivanje prostorije smanjuje rizik od dehidratacije, toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara. Problem, dakle, nije sama klima, već preterano niska temperatura, direktno strujanje hladnog vazduha, suv vazduh i loše održavan uređaj.

Zašto nas posle klime bole vrat i ramena

Mnogi ljudi ukočen vrat ili bol u ramenu odmah opisuju kao „upalu od klime“. Hladan vazduh, međutim, ne izaziva infektivnu upalu mišića.

Dugotrajno sedenje u istom položaju, naročito za računarom ili tokom vožnje, može dovesti do napetosti mišića vrata i ramenog pojasa. Ako hladan vazduh iz uređaja duva direktno u taj deo tela, može pojačati osećaj zategnutosti, nelagodnosti i bola kod osetljivih osoba. Često je zato teško razdvojiti uticaj hladnog vazduha od nepravilnog položaja, nedostatka kretanja i već postojećih problema sa vratnim delom kičme.

Vazduh iz klime ne treba usmeravati direktno prema glavi, vratu ili leđima. Pomažu povremeno ustajanje, promena položaja i lagano razgibavanje, dok jak bol, slabost ruke, utrnulost ili bol koji se širi niz ruku zahtevaju pregled.

Klima ne izaziva prehladu

Prehladu izazivaju virusi, a ne niska temperatura vazduha. Klimatizovan prostor sam po sebi ne može da „stvori“ virus niti da izazove virusnu infekciju.

Ipak, tokom vrelih dana ljudi provode mnogo vremena zajedno u zatvorenim prostorijama. Ako je među njima osoba koja ima respiratornu infekciju, virus se može širiti kapljicama i sitnim česticama u vazduhu, posebno ako nema dovoljno provetravanja. Zbog toga neko može da se razboli nakon boravka u klimatizovanoj kancelariji, prodavnici ili prevozu, ali uzrok je kontakt sa virusom, a ne hladnoća iz uređaja.

Zašto se javljaju zapušen nos, suvo grlo i kašalj

Klima-uređaj tokom hlađenja uklanja deo vlage iz vazduha. Ako je vazduh previše suv ili hladan, može doći do isušivanja i nadražaja sluzokože nosa, grla i očiju.

Posledice mogu biti:

• peckanje i suvoća u nosu i grlu
• zapušen nos ili pojačano curenje iz nosa
• promuklost i potreba za pročišćavanjem grla
• suv, nadražajni kašalj suzenje, peckanje i crvenilo očiju

Ove tegobe obično se smanjuju nakon izlaska iz klimatizovane prostorije ili kada se temperatura i vlažnost vazduha prilagode. Mogu pomoći dovoljan unos vode, fiziološki rastvor za nos i izbegavanje direktnog duvanja.

Kod osoba sa astmom hladan i suv vazduh može doprineti suženju disajnih puteva i izazvati kašalj, sviranje u grudima, stezanje ili otežano disanje. Ako propisana terapija ne ublažava simptome ili osoba teško govori i diše, potrebna je hitna medicinska pomoć.

Kada su za tegobe krivi prašina, polen i plesni

Filteri zadržavaju prašinu, polen i druge čestice iz vazduha. Ako se ne čiste ili menjaju prema uputstvu proizvođača, njihov kapacitet se smanjuje, a kvalitet vazduha može postati lošiji.

Vlaga koja se zadržava u posudi ili sistemu za odvod kondenzata može pogodovati razvoju plesni. Izlaganje sporama plesni kod osetljivih osoba može izazvati zapušen nos, kijanje, kašalj, nadražaj očiju ili pogoršanje astme.

Neprijatan miris vlage koji se javlja kada se uređaj uključi, vidljive naslage, kapanje vode iz unutrašnje jedinice ili simptomi koji se ponavljaju samo u određenoj prostoriji mogu ukazivati na to da je potrebno čišćenje i servisiranje.

Pranje dostupnog filtera ne zamenjuje stručni pregled celog uređaja. Važno je proveriti i odvod kondenzata, izmenjivač toplote i druge unutrašnje delove u kojima se mogu zadržavati vlaga i nečistoće.

Kako razlikovati nadražaj od infekcije

Ako se suvoća grla, zapušenost nosa ili kašalj pojavljuju samo dok klima radi, a brzo se smanjuju nakon izlaska iz prostorije, verovatniji su nadražaj sluzokože ili alergijska reakcija.

Na respiratornu infekciju više ukazuju simptomi koji traju bez obzira na to gde se osoba nalazi, postepeno se pogoršavaju ili su praćeni temperaturom, bolovima u mišićima, izraženom malaksalošću, bolom u grlu i produktivnim kašljem. Sama boja sekreta iz nosa nije dovoljan dokaz da je infekcija bakterijska niti da su potrebni antibiotici.

Lekarski pregled potreban je ako postoje visoka ili uporna temperatura, otežano disanje, bol u grudima, konfuznost, izrazita slabost, znaci dehidratacije ili simptomi koji se pogoršavaju umesto da prolaze.

Koliko treba rashladiti prostoriju

Često se navodi da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne treba da bude veća od šest do osam stepeni. To može biti koristan okvir za prijatan prelazak između prostora, ali nije stroga medicinska granica koja odgovara svima.

Ako je napolju 40 stepeni, nije razumno ostaviti temperaturu u stanu na 32 ili 34 stepena samo da bi se poštovala preporučena razlika. Takav prostor možda neće pružiti dovoljnu zaštitu od vrućine, naročito starijim i hroničnim bolesnicima.

Za mnoge ljude temperatura od približno 24 do 26 stepeni može biti prijatna i bezbedna. Važno je da vazduh ne duva direktno u telo i da prelazak iz veoma hladne prostorije na spoljašnju vrućinu, kada je moguće, bude postepen. Prostoriju treba povremeno provetravati jer klima uglavnom kruži i rashlađuje postojeći vazduh, ali ne obezbeđuje nužno dotok svežeg.

Da li se legionarska bolest dobija iz kućne klime

Legionarska bolest je teška upala pluća koju izazivaju bakterije iz roda Legionella. Čovek se najčešće zarazi udisanjem sitnih kapljica vode u kojima se nalazi bakterija. Tipični izvori su veliki i složeni vodovodni sistemi, rashladni tornjevi, tuševi, đakuziji, dekorativne fontane i drugi uređaji u kojima voda može da stagnira, zagreva se i raspršuje u vazduh.

Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, kućne i automobilske klime koje ne koriste vodu za hlađenje vazduha nisu pogodno mesto za razmnožavanje legionele. To znači da prljav filter obične split-klime nije tipičan izvor legionarske bolesti.

Redovno čišćenje filtera ipak je važno zbog prašine, polena, plesni, kvaliteta vazduha i efikasnog rada uređaja, ali se ne može predstavljati kao glavna zaštita od legionele.

Legionarska bolest manifestuje se povišenom temperaturom, kašljem, otežanim disanjem, bolovima u mmišićima i glavoboljom, a mogu se javiti dijareja i konfuznost. Veći rizik od teškog oblika bolesti imaju osobe starije od 50 godina, sadašnji i bivši pušači, kao i ljudi sa hroničnim bolestima pluća ili oslabljenim imunitetom. Takvi simptomi zahtevaju pregled lekara, posebno nakon boravka u hotelu, bolnici, banji ili objektu u kojem je zabeležena pojava legionele.

Klima-uređaj je tokom toplotnog talasa važan saveznik, a ne neprijatelj zdravlja. Ključ je u razumnoj temperaturi, izbegavanju direktnog strujanja vazduha, provetravanju i redovnom održavanju uređaja.

(eKlinika.rs)