Bol u leđima ne ukazuje uvek na problem s kičmom: Hirurg otkriva kada može da upozori na ozbiljnu bolest

Bol u stomaku, mučnina, malaksalost ili tegoba koja danima ne prolazi često ne deluju dovoljno ozbiljno da bismo odmah otišli kod lekara. Ipak, iza naizgled bezazlenih simptoma ponekad se krije stanje u kojem svaki izgubljeni minut može da promeni ishod lečenja.

O tome koje simptome ne treba zanemarivati, kako izgleda donošenje odluka u urgentnoj hirurgiji i šta se događa kada se tokom operacije pojavi neočekivan problem, za ePodcast eKlinika portala govorio je dr Vojin Mihailović, specijalista opšte hirurgije iz Acibadem Bel Medic bolnice. Ceo razgovor objavljen je na eKlinika YouTube kanalu.

U hirurgiji ponekad nisu važni sati, nego minuti i sekunde

Kada se govori o stanjima u kojima vreme ima presudnu ulogu, najčešće se pomisli na infarkt. Međutim, situacije u kojima nema prostora za čekanje postoje i u hirurgiji, posebno kada dođe do obilnog unutrašnjeg krvarenja.

– U tom celom procesu jako je bitna i ta procena i nekad u hirurgiji nisu tu sati nego su u pitanju minuti i sekunde. Da bi se uopšte došlo do rešenja, jako je bitna i utreniranost lekara koji vode slučaj, dobra komunikacija sa ostalim granama, a to je najčešće sa anesteziologom ili kardiologom – objašnjava dr Mihailović.

Prema njegovim rečima, u takvim trenucima lekar mora da poveže znanje, iskustvo, medicinske protokole i trenutno stanje pacijenta, a zatim brzo donese odluku o daljem lečenju.

– To je nešto što razlikuje lekare i ta mogućnost donošenja odluke se svodi na neki instinkt, možda neku anticipaciju. Jedan moj stariji kolega je to nazvao „Fine Art of Medicine“ (fina umetnost medicine), koja podrazumeva da vi možete da napravite neku prečicu da biste pacijentu što pre pomogli. I to je ono što u nekim situacijama razlikuje život od smrti, odnosno mogućnost da nekog uputite u operacionu salu u najkraćem roku – kaže dr Mihailović.

Stariji pacijenti ponekad ne povežu malaksalost sa ranijom povredom

Ozbiljno unutrašnje krvarenje ne mora uvek da počne dramatičnim bolom. Dr Mihailović navodi da stariji ljudi ponekad dolaze zbog malaksalosti, nesvestice ili osećaja da ih „vuče krevet“, a tek se tokom razgovora sete pada ili povrede koji su se dogodili desetak dana ranije.

Povreda jetre ili slezine može da dovede do postepenog stvaranja hematoma, dok dodatni rizik predstavlja to što mnogi stariji pacijenti koriste lekove koji smanjuju zgrušavanje krvi. Kada kapsula organa više ne može da izdrži pritisak, može doći do pucanja i urgentnog stanja.

– Te situacije su urgentne i to je situacija kada vam neko dođe sa nekim nejasnim tegobama, vi dobijete anamnestički podatak da bi trebalo ipak da uradite ispitivanje, bilo da se radi o ultrazvuku ili skeneru, i to su operacije koje su hitne i mora odmah da se uđe u salu – upozorava dr Mihailović.

Krv u toaletnoj šolji ne treba automatski pripisivati hemoroidima

Jedan od simptoma koji ljudi često zanemaruju jeste krvarenje iz donjih delova sistema za varenje. Čak i kada osoba zna da ima hemoroide, to ne znači da krv sigurno potiče od njih.

– Čovek vidi krv u toaletnoj šolji i prosto negira to. Međutim, to je situacija koja treba da bude alarmantna i da se javi lekaru. Bez obzira ako ima i hemoroide i ako zna da ima hemoroide, osnovna stvar je da se uradi dodatno ispitivanje, da se ne desi da lekar prosto previdi i da to pripiše krvarenju hemoroda, a da se na 15-ak centimetara dalje nalazi neki polip, tumor ili nešto odakle pacijent krvari – ističe dr Mihailović.

Ovakav simptom ne znači automatski da osoba ima tumor, ali zahteva pregled kako bi se pouzdano utvrdio izvor krvarenja.

Od ambulantnih intervencija do najsloženijih operacija

Govoreći o mogućnostima koje pacijentima pruža Acibadem Bel Medic, dr Mihailović ističe dugu tradiciju bolnice, ali i širok raspon hirurških procedura koje se u njoj obavljaju.

– Mi radimo od običnih ambulantnih pregleda, hirurških intervencija niskog rizika, one-day ili same-day surgery, pa do sofisticiranih operacija, bilo da se radi o hepatobilijarnoj, pankreasnoj, gastričnoj hirurgiji, kolorektalnoj. Tako da je širok dijapazon – objašnjava dr Mihailović.

Kao jednu od važnih vrednosti bolnice izdvaja i individualan pristup, posebno kada pacijent oseća strah pred operaciju.

– Pristupamo svakom pacijentu individualno i prosto pokušavamo da sagledamo sve njegove potrebe i sve njegove strahove – navodi dr Vojin Mihailović.

Ne postoji operacija kojoj treba pristupiti neozbiljno

Pacijenti često pojedine zahvate nazivaju „lakim“ ili rutinskim, posebno operacije kile, žučne kese, hemoroida ili slepog creva. Ipak, rutinska operacija nije isto što i operacija bez ikakvog rizika.

– Svakoj operaciji treba pristupiti ozbiljno iz prostog razloga što, kako jedan moj stariji kolega ima običaj da kaže: „Vi slavite rođendan svake godine, a operaciju imate jedanput ili nijedanput u životu.“ Tako da su to situacije koje su, hajde da kažemo, u nečijem životu ipak ekstremne i dešavaju se retko, i onda treba pristupiti vrlo ozbiljno, ma koliko bio jednostavan operativni zahvat – navodi dr Mihailović.

Tokom operacije ponekad se pokaže da je bolest otišla mnogo dalje nego što su snimci ukazivali ili da su anatomski odnosi promenjeni. Tada su presudni iskustvo hirurga, uigranost čitavog tima, procena anesteziologa i dostupnost odgovarajuće opreme.

Poverenje između pacijenta i hirurga deo je lečenja

Strah pred operaciju je očekivan, ali dr Mihailović naglašava da pacijent ne treba da preslikava tuđa loša iskustva na sebe. Svaki čovek, bolest i odgovor na lečenje su različiti.

– Odnos lekar–pacijent je dvosmerna ulica i zasniva se zaista na poverenju. Tako da to poverenje prosto mora da se stekne i da pacijent ima motiv da prevaziđe. Faktički, lekar je kao katalizator koji treba da provede pacijenta kroz taj proces do izlečenja, sa najmanje mogućih strahova pacijenta – objašnjava dr Mihailović.

Kada lekar predloži operaciju, pacijent treba da postavi sva pitanja i razjasni nedoumice pre ulaska u operacionu salu. Ukoliko nesigurnost ostane, traženje drugog stručnog mišljenja nije razlog za stid.

– Prvo je razgovor sa doktorom, sa hirurgom koga ste odabrali ili u koga imate poverenja, i da otklonite sve nedoumice. Ukoliko postoji bilo kakva nedoumica, nije sramota ni da odete i da dobijete second opinion (drugo mišljenje) od nekog drugog lekara – poručuje dr Vojin Mihailović.

Kako hirurški tim reaguje kada se tokom operacije pojavi neočekivan problem, zbog čega neki pacijenti dugo negiraju simptome i koliko motivacija utiče na oporavak, pogledajte u celom ePodcastu sa dr Vojinom Mihailovićem, objavljenom na eKlinika YouTube kanalu.

(eKlinika.rs)