Kada nam se život otme kontroli, jedna jednostavna navika može pomogne da se vratimo u ravnotežu

ada život postane nepredvidiv, čak i sasvim običan dnevni raspored može da pruži osećaj sigurnosti koji nam nedostaje. Ustajanje u približno isto vreme, redovni obroci, posao, fizička aktivnost i odlazak na spavanje možda deluju kao sitnice, ali upravo takva struktura može da bude važna kada smo pod stresom.

Šta može da smanji osećaj haosa?

Naime, kažu stručnjaci, rutina ne uklanja problem koji nas opterećuje, ali može da smanji osećaj haosa i pomogne da se usredsredimo na ono na šta možemo da utičemo.

Preporučujemo

Gubitak posla, bolest člana porodice, finansijski problemi, prekid veze ili neka druga velika životna promena lako mogu da poremete navike koje smo ranije uzimali zdravo za gotovo. Kada nestane poznata struktura dana, raste prostor za zabrinutost, preterano razmišljanje i osećaj da ne znamo šta nas čeka. Upravo zato stručnjaci za mentalno zdravlje ističu da održavanje osnovnih dnevnih navika može da bude jedan od načina da lakše prođemo kroz stresan period.

Zašto nedostatak rutine može dodatno da pojača stres

Kada nemamo plan i obaveze koje našem danu daju strukturu, pažnja se lakše vraća na problem koji nas opterećuje. Čovek tada može više vremena da provede razmišljajući o neizvesnosti, mogućim lošim ishodima ili stvarima koje trenutno ne može da promeni. Takav krug misli kod nekih ljudi dodatno pojačava napetost i otežava koncentraciju.

Stres istovremeno može da poremeti upravo one navike koje nam pomažu da se sa njim nosimo, pa osoba kasnije odlazi na spavanje, preskače obroke ili odustaje od fizičke aktivnosti. Posledica može da bude još izraženiji umor, slabija koncentracija i osećaj da svakodnevne obaveze postaju teže nego ranije. Jednostavan raspored zato može da posluži kao svojevrsni okvir dana kada spoljne okolnosti ne možemo da predvidimo.

Važno je, međutim, razlikovati korisnu rutinu od potrebe da svaki minut dana bude isplaniran. Previše krut raspored kod nekih ljudi može da postane još jedan izvor pritiska, naročito ako svako odstupanje doživljavaju kao neuspeh. Cilj nije savršena disciplina, već dovoljno predvidljivosti da svakodnevni život postane lakši za organizovanje.

Šta se događa kada pažnju vratimo na stvari koje možemo da kontrolišemo

Jedna od najvećih teškoća tokom stresnog perioda jeste osećaj da nemamo kontrolu nad onim što nam se događa. Ne možemo uvek da promenimo spoljne okolnosti, ali možemo da odlučujemo kada ćemo ustati, šta ćemo jesti, kada ćemo napraviti pauzu i koliko ćemo vremena posvetiti odmoru. Takve male odluke mogu da vrate deo osećaja predvidljivosti u dan.

Dobar početak može da bude određivanje približnog vremena za buđenje i odlazak na spavanje, kao i vremena za glavne obroke. Nakon toga u raspored mogu da se uključe posao ili učenje, kućne obaveze, kretanje, druženje i aktivnosti koje nam prijaju. Kada osnovne obaveze postanu navika, za njihovo planiranje često je potrebno manje mentalne energije.

To je posebno važno u periodima kada je koncentracija oslabljena zbog stresa. Umesto da svakog jutra iznova odlučujemo šta prvo treba da uradimo, unapred poznata struktura uklanja deo svakodnevnog odlučivanja. Energija i pažnja tada mogu da ostanu dostupne za probleme koji zaista zahtevaju promišljanje.

Nauka potvrđuje: Redovnost svakodnevnog života povezana je sa boljim psihičkim stanjem

Značaj svakodnevne strukture istraživan je i kod osoba koje prolaze kroz period povećanog psihološkog opterećenja. U longitudinalnoj studiji objavljenoj u časopisu Journal of Abnormal Psychology, istraživači su pratili dnevne rutine i cirkadijalne obrasce kod odraslih i analizirali njihovu povezanost sa raspoloženjem i simptomima depresije. Rezultati su ukazali na vezu između pravilnijih dnevnih obrazaca, naročito sna i aktivnosti, i povoljnijih pokazatelja mentalnog zdravlja.

Istraživanja cirkadijalnih ritmova dodatno pokazuju da vreme spavanja, obroka, aktivnosti i izlaganja dnevnoj svetlosti predstavlja važne signale za unutrašnji biološki sat. Kada se ti obrasci izrazito poremete, mogu da se poremete san, budnost i raspoloženje, iako odnos nije jednostavan niti isti kod svih ljudi. Rutina zato nije terapija za depresiju ili anksiozni poremećaj, ali može da bude deo zdravih navika koje podržavaju mentalno zdravlje.

Važno je naglasiti da povezanost dve pojave ne znači automatski da jedna izaziva drugu. Osoba koja se psihički oseća bolje možda lakše održava rutinu, dok stabilniji raspored istovremeno može da joj pomogne da očuva dobre navike. Upravo zbog takvog dvosmernog odnosa stručna pomoć ostaje važna kada stres, tuga ili anksioznost dugo traju ili ozbiljno remete svakodnevno funkcionisanje.

San, hrana i higijena imaju prednost kada nemamo snage za sve

U teškim periodima lista stvari koje „moramo“ da uradimo može sama po sebi da postane dodatno opterećenje. Zato nije neophodno odmah napraviti detaljan raspored sa deset novih zdravih navika, treningom, meditacijom i precizno isplaniranim slobodnim vremenom. Korisnije je prvo sačuvati osnovu: dovoljno sna, redovne obroke i ličnu higijenu.

Sledeći nivo mogu da čine fizička aktivnost, posao ili učenje, društveni kontakti i vreme posvećeno hobijima. Čak i kratka šetnja, telefonski razgovor sa bliskom osobom ili pola sata uz knjigu mogu da postanu stabilne tačke tokom nepredvidivog dana. Aktivnosti koje nam pričinjavaju zadovoljstvo nisu nagrada koju zaslužujemo tek kada završimo sve obaveze, već mogu da budu važan deo brige o sebi.

Fizička aktivnost posebno zaslužuje mesto u rasporedu jer postoje brojni dokazi o njenoj povezanosti sa fizičkim i mentalnim zdravljem. To ne mora da znači intenzivan trening niti svakodnevni odlazak u teretanu, posebno kada se osoba već nalazi pod velikim opterećenjem. Šetnja, lagano vežbanje ili druga aktivnost prilagođena zdravstvenom stanju i mogućnostima mogu da budu sasvim dovoljan početak.

Jednostavan spisak može da spreči da stres „pojede“ ceo dan

Kada smo pod stresom, jednostavne obaveze ponekad počinju da izgledaju mnogo složenije nego što zaista jesu. Zapisivanje nekoliko najvažnijih stvari koje tog dana želimo da završimo može da rastereti radnu memoriju i olakša usmeravanje pažnje. Nije potrebno napraviti dugu listu, jer njen cilj nije da nas dodatno zatrpa obavezama.

Na spisku mogu da se nađu i stvari koje svakodnevno obavljamo, poput pripreme obroka, odlaska u prodavnicu ili sređivanja stana. Kada ih vidimo zapisane, lakše možemo da procenimo koliko vremena zaista imamo i koje obaveze imaju prioritet. Veće zadatke korisno je podeliti na manje korake koji deluju ostvarivije.

U rasporedu bi trebalo ostaviti mesto i za nešto čemu se radujemo. Omiljena serija, razgovor sa prijateljem, šetnja, muzika ili hobi mogu da budu male tačke zadovoljstva koje dan ne svode samo na izvršavanje obaveza. Takve aktivnosti mogu posebno da znače ljudima koji tokom stresnog perioda imaju utisak da su izgubili svoju uobičajenu svakodnevicu.

Dobra rutina nije ista za svakoga i ne mora da bude savršena

Nekome odgovara precizan raspored u kojem svaka aktivnost ima određeno vreme, dok drugoj osobi više prija nekoliko okvirnih tačaka tokom dana. Najbolja rutina nije ona koja izgleda najorganizovanije na papiru, već ona koju možemo realno da održavamo. Važno je uzeti u obzir posao, porodične obaveze, zdravstveno stanje, nivo energije i sopstveni temperament.

Može da bude korisno i da nekoliko dana pratimo kada imamo najviše energije i kada nam koncentracija prirodno opada. Najzahtevnije obaveze možemo da rasporedimo u deo dana kada smo najodmorniji, dok period manjka energije možemo da ostavimo za lakše zadatke ili pauzu. Na taj način raspored prati naš prirodni ritam umesto da svakodnevno pokušavamo da ga pobedimo.

Ako se jednog dana plan raspadne, nema potrebe da narednog dana odustanemo od cele rutine. Neočekivane obaveze, umor, bolest i loš dan sastavni su deo života, pa održiva struktura mora da ostavi prostor za promene. Rutina najviše pomaže kada je doživljavamo kao oslonac, a ne kao još jedno pravilo koje moramo besprekorno da ispunimo.

Kada život deluje neizvesno, nije uvek moguće odmah rešiti problem koji je izazvao stres. Ipak, možemo da sačuvamo nekoliko predvidljivih tačaka dana: vreme za san, obroke, kretanje, obaveze, bliske ljude i odmor. Ponekad upravo te male stvari koje se ponavljaju vraćaju osećaj da, čak i kada ne možemo da kontrolišemo okolnosti, možemo da utičemo na način na koji prolazimo kroz njih.

(eKlinika.rs)