Imate problem sa snom, ne osećate želju za intimnim odnosima, druženjem, uživanjem… Šta je anhedonija i ima li veze sa depresijom

Ako imate anhedoniju, možete se osećati kao da "ne osećate ništa" i kao da je velika praznina tamo gde bi trebalo da budu vaše emocije

Anhedonija predstavlja emocionalno stanje koje opisuje nemogućnost osećanja zadovoljstva. Dijagnostički i statistički priručnik Američkog psihijatrijskog udruženja (DSM-5) navodi da je reč o „izrazito smanjenom interesovanju ili zadovoljstvu za skoro sve aktivnosti“, posebno za neke u kojima ste ranije uživali.

Zašto se javlja anhedonija?

Preporučujemo

Stručnjaci ističu da anhedoniju ne treba smatrati gubitkom interesovanja za neke aktivnost jer vam je dosadno pa imate nameru da se trgnete iz učmalosti, već se odnosi na nedostatak zadovoljstva u većini ili svim aktivnostima u kojima ste nekada osećali zadovoljstvo.

Anhedonija je u velikom broju slučajeva usko "skopčana" sa depresijom. Studije pokazuju da u 95 odsto osoba koje se bore sa depresijom imaju opisan izražen gubitak interesovanja i nemogućnost osećaja zadovoljstva.

Ne osećate se dobro, menjaju vam se i nedostaju interesovanja... Da li je u pitanju anhedonija?

Ovo stanje često se javlja kao jedan od simptoma nekog primarnog zdravstvenog iskušenja. Konkretno, ne osećate se dobro, ali uz to možda više ne želite da provodite vreme sa drugima ili da učestvujete u aktivnostima koje su vam ranije bile drage i uživali ste u njima.

Želje, afiniteti i interesovanja se menjaju tokom života i to je normalno. Međutim, kod anhedonije dolazi do izrazitog gubitka zadovoljstva čak i u stvarima koje su vam ranije bile izuzetno značajne, a sada jednostavno ne možete da se fokusirate i nije vam do njih, pa ni do osećaja koji ste nekada imali.

Vrste anhedonije

Postoje dve osnovne vrste anhedonije. Socijalna anhedonija podrazumeva gubitak uživanja u druženju sa drugim ljudima. Fizička anhedonija je kada fizički dodir, mirisi ili zvuci više ne donose zadovoljstvo (slušanje muzike, konzumiranje hrane, libidi i seksualna aktivnost...).

Kako se manifestuje anhedonija?

Ako imate anhedoniju, možete se osećati kao da "ne osećate ništa" — kao da postoji praznina tamo gde bi emocije trebalo da budu. Uobičajeni opisi uključuju osećaj utrnulosti, emociju dosade, ravnodušnost, negativnost.

Moguće su i dodatne tegobe: problemi sa snom, smanjena seksualna želja (libido), poteškoće u ostvarivanju i održavanju društvenih odnosa. Možete imati osećaj da „nemate šta da date” – ni ljubav, ni pažnju, ni zahvalnost. Sve to može voditi ka društvenoj izolaciji ili socijalnoj anksioznosti.

Razlika između anhedonije i apatije

Ova dva stanja nisu isto. Iako se mogu javiti istovremeno, anhedonija označava nedostatak uživanja, dok apatija predstavlja nedostatak motivacije ili energije za delovanje.

Koja stanja izazivaju anhedoniju kao simptom?

Anhedonija se može javiti kod sledećih stanja:

• depresija
• šizofrenija
• bipolarni poremećaj
• poremećaji povezani sa upotrebom psihoaktivnih supstanci
• Parkinsonova bolest
• posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)
• traumatske povrede mozga.

Šta izaziva anhedoniju?

Istraživanja još traju, ali neka pokazuju da anhedonija može biti rezultat smanjene aktivnosti u ventralnom strijatumu mozga, regiji koja se nalazi iznad i iza ušiju. Tu se nalazi takozvani „centar za zadovoljstvo“, koji proizvodi i prima dopamin, hormon „dobrog osećaja“. Promene u aktivnosti ovog dela mozga mogu uticati na to kako doživljavate nagrade i zadovoljstvo.

Dijagnostika i lečenje anhedonije

Odluka da potražite stručnu pomoć već je "pola posla". Stručno lice će vam postaviti pitanja o emocionalnom stanju i raspoloženju. Obavlja se i fizički pregled kako bi se isključili drugi mogući uzroci simptoma i sagledala potpuna medicinsku istorija i slika.

Kako je anhedonija često povezana s depresijom, moguće je da će vam se naložiti laboratorijski nalazi radi isključivanja fizioloških uzroka, uključujući nedostatak vitamina D ili hormonalni disbalans funkcije štitne žlezde.

Ne postoji specifičan lek samo za anhedoniju, već se leči osnovni uzrok. Tretman može obuhvatiti kognitivno-bihevioralnu terapiju (CBT), antipsihotike, antidepresive, inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), ketaminske injekcije, elektrokonvulzivnu terapiju (ECT), transkranijalnu magnetnu stimulaciju (TMS).

Često se kombinuju lekovi i psihoterapija. Ako primetite nuspojave poput suicidalnih misli, odmah obavestite lekara. Lečenje treba nastaviti i kada se stanje poboljša, kako bi se sprečio povratak simptoma.