Radite, smejete se, ispunjavate sve obaveze, ali vas ništa ne raduje: Šta je anhedonija?

Ustajete svakog jutra, odlazite na posao, brinete o porodici, viđate se sa prijateljima i naizgled živite sasvim normalno. Ali, kada ste poslednji put osetili iskrenu radost? Kada ste se nečemu zaista obradovali ili uživali u stvarima koje su vas nekada činile srećnim? Ako vam je teško da se setite, možda nije reč samo o umoru. Postoji stanje koje se naziva anhedonija, a koje može da bude jedan od važnih znakova depresije.

Neki ljudi koji imaju depresivne simptome teško ustaju iz kreveta, povlače se iz društva i jedva obavljaju svakodnevne aktivnosti. Međutim, postoje i oni koji nastavljaju da rade, ispunjavaju obaveze, brinu o drugima i spolja ostavljaju utisak da je sve u najboljem redu. Ipak, nešto se promenilo. Hrana koju su nekada voleli više im ne pričinjava zadovoljstvo. Susreti sa prijateljima postaju obaveza, a uspeh na poslu ne donosi očekivanu radost.

Psihijatar dr Džudit Džozef, koja se bavi ovim fenomenom, upozorava da takvi ljudi često ni sami ne prepoznaju da imaju problem. U razgovoru za američki NPR ona je govorila o takozvanoj visokofunkcionalnoj depresiji, izrazu kojim se opisuju ljudi koji, uprkos depresivnim simptomima, uspevaju da održavaju svakodnevno funkcionisanje.

Važno je naglasiti da visokofunkcionalna depresija nije zvanična psihijatrijska dijagnoza, već opis određenog obrasca ponašanja i simptoma.

Šta je anhedonija i zašto je ne treba ignorisati?

Anhedonija označava smanjenu sposobnost doživljavanja zadovoljstva ili gubitak interesovanja za aktivnosti koje su nam ranije prijale. To nije isto što i povremena tuga, dosada ili loš dan.

Osoba sa anhedonijom može da ode na dugo očekivano putovanje, dobije pohvalu, provede vreme sa dragim ljudima, a da ipak ne oseti zadovoljstvo koje je nekada doživljavala. Dr Džozef anhedoniju slikovito naziva „tihom sestrom depresije“, jer ona često ne privlači pažnju okoline. Čovek ne mora da plače niti da izgleda tužno. Ponekad samo prestane da se raduje.

Anhedonija je jedan od dva ključna simptoma velike depresivne epizode, uz depresivno raspoloženje. Međutim, može da se javi i kod drugih psihičkih i zdravstvenih stanja, pa njeno prisustvo ne znači automatski da osoba ima depresiju.

Zašto su neki ljudi posebno skloni da zanemare sopstvena osećanja?

Ljudi koji su navikli da budu oslonac drugima često sopstvene potrebe stavljaju na poslednje mesto. Briga o deci, starijim roditeljima, poslovne obaveze i svakodnevni pritisci mogu da ostave malo prostora za odmor i emocionalni oporavak.

Dr Džozef primećuje da se sa ovakvim problemima susreću i osobe koje spolja deluju izuzetno uspešno i organizovano. One mogu godinama da funkcionišu po ustaljenom rasporedu, ne primećujući koliko su se emocionalno iscrpele. U istraživanju objavljenom u časopisu Cureus, Džozef i saradnici pronašli su povezanost između izraženijih simptoma anhedonije, traumatskih iskustava i simptoma koje su istraživači opisali kao visokofunkcionalnu depresiju.

Ipak, istraživanje ne dokazuje da trauma ili preopterećenost neposredno izazivaju anhedoniju.

Pet pitanja koja mogu da vam pomognu da prepoznate problem

Ponekad je teško primetiti koliko se naš emocionalni život promenio. Zato vredi zastati i razmisliti o nekoliko jednostavnih pitanja:

1. Da li me i dalje raduju stvari u kojima sam ranije uživao?
2. Da li osećam zadovoljstvo kada postignem nešto važno ili dobijem pohvalu?
3. Da li se radujem susretima sa dragim ljudima ili ih doživljavam kao još jednu obavezu?
4. Da li uživam u malim svakodnevnim zadovoljstvima, poput omiljenog obroka, muzike ili šetnje?
5. Da li imam osećaj da samo izvršavam obaveze, bez istinskog interesovanja i zadovoljstva?

Ova pitanja nisu dijagnostički test i na osnovu odgovora ne može se utvrditi da li osoba ima depresiju. Ona mogu da budu podsticaj da obratimo više pažnje na sopstveno emocionalno stanje.

Kako razlikovati običan umor od mogućih simptoma depresije?

Svako od nas prolazi kroz periode kada je iscrpljen, neraspoložen ili manje zainteresovan za aktivnosti koje inače voli. Međutim, ako gubitak interesovanja ili zadovoljstva traje najmanje dve nedelje, prisutan je veći deo dana i prate ga drugi simptomi, poput poremećaja sna, promena apetita, osećaja bezvrednosti, manjka energije ili teškoća sa koncentracijom, važno je razgovarati sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje.

Nekada slične tegobe mogu da budu povezane i sa drugim zdravstvenim problemima ili neželjenim dejstvima lekova, zbog čega je važna odgovarajuća procena.

To što neko uspeva da obavlja sve svakodnevne obaveze ne znači da nema psihičke teškoće.

A možda je upravo to najvažnija poruka ove priče. Nije dovoljno samo funkcionisati, završavati zadatke i ispunjavati očekivanja drugih. Važno je i kako se osećamo dok sve to radimo. Jer život nije samo spisak obaveza koje smo uspešno završili. Važno je da u njemu postoji i nešto čemu možemo iskreno da se radujemo.