Nikada nije kasno za psihoterapiju: Kako razgovor može da pomogne i posle 70. godine

Usamljenost, gubitak bliske osobe, partnerski problemi ili odlazak u penziju mogu da naruše mentalno zdravlje u starijem dobu. Iako stariji ljudi ređe traže psihološku pomoć, istraživanja pokazuju da mogu da imaju značajnu korist od psihoterapije.

Primeri traženja pomoći zbog različitih problema u starijoj životnoj dobi

Marko ima 70 godina i nedavno je počeo da ide na psihoterapiju. Želeo je da bolje razume svoje iskustvo života sa migrenama, koje ima od sedme godine. Prethodno je godinama posećivao lekare i tražio različita mišljenja. Iako je shvatio da možda nikada neće pronaći jedan uzrok svojih tegoba, nastavio je razgovore sa terapeutom. Kako je ispričao za jedan medicinski izvor, sam proces postao mu je važan jer mu je pomogao da jasnije sagleda svoj život.

Preporučujemo

Njegovo iskustvo ne znači da migrena ima psihološki uzrok. Pokazuje, međutim, da razgovor može da dobije smisao i izvan razloga zbog kojeg je osoba prvobitno potražila pomoć.

Antonije, koji ima 73 godine, i njegova supruga Đina, koja ima 68, obratili su se terapeutu zbog odnosa opterećenog razočaranjima i neizgovorenim nezadovoljstvom.

- Posle nekog vremena shvatio sam da osećam olakšanje i da sam otvoreniji - rekao je Antonio.

Njihove priče dovode u pitanje rasprostranjenu predrasudu: da je psihoterapija namenjena prvenstveno mladima i da u poznim godinama više nema prostora za promenu.

Da li psihoterapija deluje i kod starijih ljudi?

Godine same po sebi nisu razlog da se nekome uskrati psihoterapijska pomoć.

U sistematskom pregledu i metaanalizi objavljenoj u časopisu JAMA Psychiatry, tim profesora kliničke psihologije Pima Kajpersa analizirao je 366 randomizovanih istraživanja o psihoterapiji za depresiju.

Autori su zaključili da verovatno ne postoje značajne razlike u njenim efektima između sredovečnih, starijih i osoba koje imaju 75 ili više godina. Ipak, istraživanja u najstarijoj grupi bilo je manje, pa njihove rezultate treba tumačiti uz taj oprez.

Nalazi podržavaju primenu psihoterapije za depresiju u starijem dobu, ali ne znače da svaki pristup podjednako odgovara svakoj osobi.

Depresija i anksioznost nisu neizbežan deo starenja

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, približno 15 odsto osoba koje imaju 70 ili više godina živi sa mentalnim poremećajem, najčešće anksioznošću ili depresijom. Problemi u ovom životnom dobu često ostaju neprepoznati ili nedovoljno lečeni. Stigma i uverenje da je psihička patnja očekivana posledica godina mogu da odvrate ljude od traženja pomoći.

Gubitak partnera, hronična bolest, smanjena pokretljivost i promene koje donosi penzionisanje mogu da budu veliki izazovi. To što za nečiju patnju postoji razumljiv povod ne znači da toj osobi nije potrebna podrška.

Zbog čega stariji ljudi ređe dolaze do terapeuta?

Prepreke mogu da budu troškovi, nedostupnost usluga i teškoće sa prevozom. Međutim, važnu ulogu imaju i stavovi okoline, zdravstvenih radnika i samih starijih osoba.

U izvornom tekstu navodi se da se njihove tegobe ponekad pripisuju godinama ili fizičkom propadanju, umesto da se razmotri potreba za psihološkim lečenjem. Neki ljudi i sami veruju da je kasno da razgovaraju o porodičnim odnosima, starim povredama ili sopstvenim potrebama. Drugi se plaše osude ili smatraju da bi probleme trebalo da rešavaju bez pomoći.

Profesorka psihologije Rosana De Beni sa Univerziteta u Padovi naglašava da stručnjak treba da vidi celovitu osobu, sa njenom istorijom, odnosima i željama. Starosna dob ne može da zameni takvo razumevanje.

Koji oblici psihoterapije dolaze u obzir?

Pristup se bira prema teškoćama, ciljevima i potrebama osobe. Neki od oblika koji se pominju u izvornom tekstu jesu:

• Kognitivno-bihejvioralna terapija, koja pomaže da se prepoznaju i menjaju obrasci mišljenja i ponašanja koji održavaju teškoće.
• Psihodinamska terapija, koja istražuje kako ranija iskustva i odnosi utiču na sadašnja osećanja i ponašanje.
• Partnerska ili porodična terapija, usmerena na komunikaciju i odnose među bliskim osobama.
• Grupna terapija, koja pruža prostor za razmenu iskustava i povezivanje sa drugima.

Grupa nekim ljudima može da pomogne da se osećaju manje usamljeno i bolje shvaćeno. Drugima više odgovara individualni rad. Izbor zato treba da bude zajednička odluka osobe i stručnjaka.

Prvi korak ne mora da bude veliki

Za početak je dovoljno da osoba kaže da joj je teško i da želi razgovor. Može da se obrati izabranom lekaru ili stručnjaku za mentalno zdravlje, koji će proceniti kakva podrška odgovara njenim potrebama. Porodica može da pomogne tako što će saslušati osobu, uvažiti njene želje i podržati je da potraži pomoć.

Psihoterapija ne može da promeni ono što se dogodilo, ali može da pomogne da se prošla iskustva drugačije razumeju i da sadašnji odnosi postanu kvalitetniji. Mogućnost za takvu promenu ne prestaje određenim rođendanom.

(eKlinika.rs)