Razlog za suicid je kada život izgleda kao nepodnošljiva patnja bez izlaza, kaže Slavica Ranisavljević Kovačev

Statistika koja se bavi prevencijom suicida ukazuje da su u najvećem riziku od suicida muškarci iznad 65 godina starosti, dok je suicid vatrenim oružjem na trećem mestu po učestalosti. Podaci iz Srbije prate one koji se beleže u svetu i ukazuju nam da je potrebno više resursa i podrške usmeriti ka starijim građanima, te raditi na bezbednom rukovanju oružjem, u cilju smanjenja broja samoubistava.

 I dalje postoji izražena stigma kada je reč o samoubistvu

- Kada se govori o problematici samoubistva, najčešće se govori o mladima i o tome šta roditelji i porodica mogu da urade da prepoznaju znake rizika i na njih reaguju. Upravo je otvoreniji razgovor o mentalnom zdravlju i samoubistvu doveo do toga da mladi i njihovi roditelji blagovremenije potraže podršku i reaguju u trenucima stresa. Iako je put do šireg razumevanja, podrške i otvorenosti i dalje dug, svi mi koji radimo u ovoj oblasti verujemo da su vrata za razgovor odškrinuta. Ipak, kada je reč o starijoj populaciji, i dalje postoji izražena stigma kada je reč o samoubistvu. Iako je ova populacija najranjivija, veoma retko će se u društvu o tome razgovarati, čime se dodaje još jedan zid osećaju izolovanosti i bespomoćnosti - ističe u razgovoru za eKlinika portala psihološkinja Slavica Ranisavljević Kovačev, dugogodišnja saradnica Centra „SRCE“ - Centra za emotivnu podršku i prevenciju samoubistva.

Preporučujemo

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, svake godine više od 700.000 ljudi izgubi život usled suicida. Ovaj broj može biti i veći, jer se ne beleži svaki suicid u zvaničnu statistiku, pre svega usled stigme, i procena je da broj izgubljenih života na ovaj način može da dostigne i milion žrtava godišnje.

Čovek želi da prestane da živi život pun bola, razočaranja i nemoći

- Na svaki suicid dolazi i više od 20 pokušaja suicida. Ovaj podatak ukazuje na veliki broj osoba koje se svakodnevno suočavaju sa mislima o samoubistvu, imaju u svom iskustvu pokušaje suicida i/ili u svojoj okolini i porodici istoriju pokušaja suicida ili suicida. Razlozi zbog kojih neko razmišlja o samoubistvu mogu biti potpuno različiti, a najčešće je to povezanost više razloga zbog kojih se život čini kao nepodnošljiva patnja iz koje se ne vidi izlaz - naglašava sagovornica eKlinika portala.

Psihološkinja Slavica Ranisavljević Kovačev navodi da najčešće osoba ne razmišlja o samoubistvu jer želi da umre.

- Ona jednostavno želi da prestane da živi život pun bola, razočaranja i nemoći. Stoga je važno imati u vidu da je neodlučnost u odnosu na život i smrt izražena kod suicidnih pojedinaca. Oni se mogu dugo premišljati i korak po korak razvijati svoju ideju u plan, ukoliko se ništa ne uspeju da promene. Istovremeno, treba imati u vidu da osobe koje razmišljaju o samoubistvu mogu da budu suicidne samo u ograničenom vremenskom periodu, dok traje intenzivna patnja ili akutni problem sa kojim se suočavaju - objašnjava nam psihološkinja Centra „SRCE“.

Vlada uverenje da osobe koje pričaju da će se ubiti to nikada neće uraditi

Slavica Ranisavljević Kovačev ističe da samoubistvo može da ima veze sa problemima mentalnog zdravlja, posebno depresijom, ali se može javiti i kod osoba koje nikada nisu imale dijagnostikovan problem i za koje bi okolina rekla da dobro funkcionišu u društvu.

- Često vlada uverenje da osobe koje pričaju da će se ubiti to nikada neće uraditi. Ipak, većina ljudi koja je izvršila ili pokušala samoubistvo davala je, na direktan ili indirektan način, nagoveštaje svojoj okolini da razmatra tu opciju. Nema potrebe da krivite sebe ako niste primetili te znake. Samoubistvo je suviše strašna tema da bismo pomislili da će se desiti nekome nama bliskom. Ponekad ti znaci mogu da prođu ispod radara. Ali, ako ste zabrinuti za nekoga koga poznajete, potrebno je da znakove shvatite ozbiljno - savetuje naša sagovornica.

Kako da primetimo da je nekome potrebna pomoć?

Ljudi se međusobno razlikuju, pa samim tim i način na koji izražavaju bol i patnju, podseća Ranisavljević Kovačev.

- Bilo bi korisno da postoji jasno uputstvo, ali, nažalost, nije tako i možemo da govorimo o nekim opštim promenama. U svakodnevici osoba može da pokazuje često neraspoloženje - tužna je, povučena, osetljiva, nervozna, umorna, neodlučna, bezvoljna, nekad uznemirena i hiperaktivna. Primetne su promene u ponašanju, posebno u spavanju (preterano dugo spavaju ili imaju nesanicu, bude se jako rano ujutru, imaju noćne more). Na primer, ne mogu da se koncentrišu na posao, školu ili redovne obaveze i nezainteresovane su za svoj izgled. Važno je obratiti pažnju ukoliko vama bliska osoba gubi interesovanje za stvari koje su je pokretale i radovale, aktivnosti u kojima je ranije uživala (prijatelji, hobiji, porodica). Ponekad se pogoršanje zdravlja osobe može videti kroz autodestruktivno ponašanje - na primer, zloupotrebljavaju droge ili alkohol, ponašaju se na način koji može da bude opasan (neoprezni su u saobraćaju, voze pod dejstvom alkohola…) - ukazuje na promene ponašanja psihološkinja Ranisavljević Kovačev.

S vremena na vreme, kako navodi, možete čuti ove osobe kako govore da nemaju nade za budućnost: „Nikad mi neće biti bolje, uvek ću se ovako osećati“, „Svima će biti lakše kad me ne bude“, „Dosta sam se patio“…

Zbog čega je suicid češći kod starijih muškaraca?

Starenje samo po sebi donosi različite forme gubitaka - bliskih osoba, zdravlja, posla… Takvi gubici trajno utiču na kvalitet i ispunjenost života, donose osećaj tuge, straha, besa, bespomoćnosti i usamljenosti, priča nam sagovornica eKlinika portala.

- Starenjem se gubi i pozicija u društvu, u porodici, na poslu, u društvu. Stigmatizacija starenja i isključenje starijih iz društvenih procesa utiču na dalju diskriminaciju i povećanje izolovanosti. Njihovo mišljenje se sve manje uzima u obzir, što vodi ka povlačenju, osećaju neprepoznavanja i nevažnosti. Svi ovi gubici mogu posebno uticati na muškarce, jer se njihov značaj izjednačava sa snagom i izbegavanjem bilo kakvog oblika slabosti i ranjivosti. Oni će se najteže odlučiti na razgovor sa stručnjakom, traženje podrške u svojoj okolini, uopšte na prepoznavanje problema. Traženje pomoći se u ovoj populaciji i dalje poistovećuje sa nečim što je suprotno od toga da budeš svoj čovek - izdvaja psihološkinja Slavica Ranisavljević Kovačev.

Kako kaže, muškarci prilikom pokušaja suicida često koriste smrtonosnija sredstva. Oni mnogo češće od žena poseduju vatreno oružje - u cilju lične zaštite, iz hobija, kao porodično nasleđe, iz vojske ili zato što su bili zaposleni u nekim od snaga bezbednosti. To oružje najčešće nije pravilno čuvano (nenapunjeno, oružje odvojeno od metaka, zaključano).

- Kulturni obrasci u našem društvu pogoduju većoj stopi suicida. Alkohol je veoma prisutan u svakom aspektu života, često je deo svakodnevice, te je i zloupotreba alkohola česta. A upravo se zloupotreba alkohola dovodi u vezu sa višom stopom samoubistva. Takođe, potrebno je imati u vidu i traumatska iskustva i nelegalno posedovanje oružja. Tokom prethodnih decenija na prostoru bivše Jugoslavije odvijali su se oružani sukobi. Velik broj ljudi, koji su sa namerom, obavezom ili kao civili bili deo ratnih dejstava, sa sobom nosi traumatska iskustva, dok je šira stručna podrška u društvu izostala - podseća naša sagovornica.

„Već neko vreme vidim da si nekako drugačiji, kako si?“

- Ukoliko primetimo da neko ko nam je blizak duže vreme „nije dobro“, primećujemo da se promenio ili promenila i zabrinuti smo za tu osobu, prvi korak je razgovor. Teško je započeti razgovor na temu psihičkog zdravlja i tada najviše pomažu iskrenost i otvorenost. Jednostavna i prirodna rečenica - „Već neko vreme vidim da si nekako drugačiji, kako si?“ - može da pokrene razgovor. Razgovor može sporo da teče, možete čuti mnogo teških misli i osećanja. Važno je da tada budete podrška i oslonac. Vašem prijatelju, članu porodice ili kolegi nije potrebno brzo rešenje, jer, da ono postoji, već bi izašao iz patnje koju oseća. Važno je da čujete ono što ima da kaže, o čemu sve razmišlja i zbog čega. Vi ste tu kao neka vrsta privremene „kutije“ u koju može da odloži sve ono što ga muči i olakša svoju dušu. Kada oseti olakšanje, teret sa kojim se nosi biće manji i samim tim podnošljiviji - jedan je od načina na koji možemo da pomognemo po preporuci psihološkinje Centra „SRCE“.

Ukoliko znate da osoba ima pristup vatrenom oružju, Slavica Ranisavljević Kovačev savetuje da možete da predložite da ono u trenutku krize bude udaljeno iz kuće ili da bude bezbedno odloženo (nenapunjeno, rastavljeno, odvojeno od municije, zaključano).

- Samoubistvo se često događa u impulsivnom trenutku. Otežan pristup oružju može da smanji mogućnost smrti u kriznim situacijama. Pored razgovora o samoj osobi, događaju i emocijama, važni su nam i resursi koje osoba ima - prijatelji, porodica, raniji mehanizmi prevladavanja krize: „Šta radiš kada si u ovom raspoloženju? Šta ti pomogne?“ Mogućnost da se odupremo suicidnim mislima nije vezana samo za resurse koje pojedinac u sebi ima u datom trenutku, već i za resurse zajednice koja ga okružuje. To možemo da utvrdimo kroz razgovor o tome na koji način je do sada prevladavao krize i povezati ga sa unutrašnjim kompasom, usmeriti ga da razmišlja o sebi u tom pravcu - objašnjava psihološkinja Slavica Ranisavljević Kovačev, saradnica Centra za emotivnu podršku i prevenciju samoubistva „SRCE“.

Ako posegneš za nečim, neka to bude razgovor!

„Ako posegneš za nečim, neka to bude razgovor“ je ime kampanje za smanjenje samoubistava vatrenim oružjem, koju organizuju Centar „Srce“ i UNDP Srbija. U okviru kampanje realizuje se i interaktivno predavanje u okviru Festivala mentalnog zdravlja u Novom Sadu, namenjeno studentima psihologije, medicine, novinarstva i srodnih studija. Kao budući psiholozi, lekari, ali i novinari koji će informisati pojedinca, pružiti podršku, ali i komunicirati o ovom problemu sa širom zajednicom, važno je da prepoznaju znake rizika i na njih blagovremeno reaguju.

Kako bi pojedinac znao kome treba da se obrati Centar „Srce“  podseća na važne kontakte. Lista hitnih kontakata za neposrednu reakciju u kriznim situacijama:

• Hitna pomoć 194
• Policija 192
• Vatrogasci 193.

Telefoni za prevenciju suicida: Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistava je 011/7777-000.

Centar „Srce“ iz Novog Sada pruža pomoć svakog dana od 17 do 23 časa. Možete ih kontaktirati na brojeve telefona: 021/6623-393 i 0800/300-303 (besplatan broj). Putem mejla: vanja@centarsrce.org ili četa na www.centarsrce.org. Razgovor se završava uz tačne naznake u kojim situacijama i kada možemo biti podrška za osobu.

(eKlinika.rs)