Suicid ne sme da bude tabu: Koga pozvati ako imate ideje ili namere o samoubistvu

Statistika kaže da je od mladih je najrizičniji period od samoubistva između 15. i 24. godine, dok kod starijih osoba rizik raste posle 45. godine života

Suicid (samoubistvo) je često posledica ozbiljnih psihičkih oboljenja poput teške depresije, psihotičnih poremećaja i alkoholizma. Postoji razlika između suicidalnih ideja (povremene misli o samopovređivanju) i namera (konkretni planovi). Važno je prepoznati ih i sugerisati stručnu pomoć jer se fatalan ishod može sprečiti.

Faktori rizika za suicid: Šta kaže nauka o predispozicijama?

Preporučujemo

Psiholozi kažu da su po statistikama osobe sa većim predispozicijama da počine suidic one bez socijalne podrške, bez dece, one koje su prošle kroz razvod ili drugu traumatičnu situaciju pod većim rizikom. Takođe, ekonomska kriza, ozbiljne bolesti, kao i porodična istorija suicida, povećavaju rizik. Muškarci češće izvršavaju suicid, dok žene češće pokušavaju, ali na sreću ne uspevaju. Kod mladih je najrizičniji period između 15. i 24. godine, dok kod starijih rizik raste posle 45. godine.

Podrška porodice, prijatelja i zajednice

Članovi porodice često ne razumeju ozbiljnost stanja pacijenta ili se suočavaju sa stigmom. Njihova uloga u prepoznavanju simptoma i pravovremenom reagovanju je ključna. Ukoliko primetite simptome depresije, socijalne izolacije ili beznađa a osoba izražava suicidalne misli, saslušajte je i pokušajte da je motivišete da potraži stručnu psihološku pomoć. Rešenje uvek postoji, a ponekad je ovakvim ljudima potrebno u kritičnom trenutku pružiti ruku, saslušati ih i uputiti na stručnjaka.

Tretman nakon pokušaja suicida: Kako lekari pomažu osobi koja ne izvrši svoju nameru

Pacijenti se prvo stabilizuju fizički, a zatim se procenjuje njihovo psihičko stanje. Odluka o hospitalizaciji zavisi od težine stanja i prisustva socijalne podrške. Tretman uključuje farmakoterapiju, koja pomaže u stabilizaciji emocija i povratku kontakta sa realnošću. Kod akutnih stanja pacijenti se smeštaju na intenzivnu negu radi 24-časovnog nadzora.

Stigma, nedostatak informacija i mere prevencije: Kome se javiti ako imate suicidalne misli

Strah i neznanje često sprečavaju ljude da potraže pomoć, što može imati fatalne posledice. Redovno praćenje i terapija mogu sprečiti relapse i poboljšati kvalitet života pacijenata.

Ukoliko vi ili neko u vašem okruženju ima misli u samoubistvu, evo brojeva putem kojih može dobiti pomoć, odnosno uputstva kako dalje.

Prvi broj je 0800/309/309 (opcija 1), javiće se stručnjaci iz Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević". Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.

Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra "Srce" od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org. U okviru projekta "Nesalomivi" takođe je moguće dobiti pomoć putem broja 0800-001-002 (00-24 h).