Deca izgube roditelja zbog ubistva, samoubistva ili predoziranja. Šta se s njima kasnije dešava?

Deca koja izgube roditelja zbog ubistva, samoubistva ili predoziranja drogom suočavaju se sa većim rizikom od smrtnosti, ustanovi su naučnici sa University of Michigan. Studija, objavljena u časopisu JAMA Network Open, istraživala je vezu između specifičnih vrsta gubitka roditelja i posledičnog rizika od smrtnosti za decu u Mičigenu. Otkriveno je da su deca u žalosti, koja su doživela smrt roditelja zbog jednog od tri uzroka koji se mogu sprečiti, činila 150 dodatnih smrtnih slučajeva dece u državi tokom 14 godina istraživanja.

Nema većeg neuspeha zajednice od neuspeha u zaštiti dece

- Postoje rane preventivne intervencije i usluge za ožalošćenost u detinjstvu za koje je pokazano da poboljšavaju zdravlje dece nakon smrti roditelja, a koje treba učiniti šire dostupnim kako nijedno dete ne bi tugovalo samo. Zaštita ranjive dece dokazanim načinima pomoći mora da bude prioritet za sve nas kako bismo spasili više života jer nema većeg neuspeha kao zajednice ili države od neuspeha u zaštiti naše dece - naglasio je autor studije Sean Esteban McCabe, profesor University of Michigan School of Nursing.

Preporučujemo

Smrtnost roditelja u SAD dostigla je istorijski maksimum poslednjih godina i sve više ima veze sa ova tri vodeća uzroka smrti, koji mogu da se spreče. Tim naučnika sa University of Michigan želeo je potpuniju sliku o tome kako ove vrste smrti roditelja utiču na smrtnost dece, kako bi pomogao u proceni potrebe za preventivnim intervencijama za ožalošćenu decu. Veruje se da je to prva studija te vrste.

Gubitak biološkog roditelja povećava rizik od rane smrti 

Deca koja su žalosti zbog roditelja preminulih usled predoziranja drogom suočavaju se sa stopom smrtnosti do 17. godine ili mlađi koja je 700 odsto veća od prosečnog deteta. Stope smrtnosti bile su još veće za decu koja su ožalošćena zbog samoubistva roditelja (1.200 procenata veće) ili ubistva (2.000 odsto veće).

Studija je otkrila da gubitak biološkog roditelja smanjuje „nivo zaštite od štete“ deteta, povećavajući rizik od rane smrti. Metrike iz studije mogu da se koriste za procenu usluga za ožalošćene. Deca koja su u žalosti zbog ubistva roditelja imala su najveću stopu smrtnosti u detinjstvu (oko 106 smrtnih slučajeva na 10.000), zatim slede samoubistva (više od 66 na 10.000) i predoziranje drogom (skoro 37 na 10.000).

„Poštanski broj deteta ne bi trebalo da diktira da li će dobijati usluge i lečenje zbog žalosti zasnovane na dokazima”

Istraživači su sarađivali sa Odeljenjem za zdravstvo i socijalne usluge Mičigena kako bi povezali evidenciju o rođenju i smrti roditelja i dece od 1992. do 2023. godine, kako bi identifikovali 32.262 dece uzrasta 17 godina ili mlađe koja su izgubila biološkog roditelja zbog ubistva, samoubistva ili predoziranja. Upoređujući stopu smrtnosti ove grupe sa državnim prosekom od 5,22 smrtnih slučajeva na 10.000 dece, studija je izračunala višak smrtnih slučajeva pripisanih tim uzrocima da bi se izmerilo kako su ovi specifični gubici roditelja povećali rizik od smrtnosti samog deteta.

Profesor McCabe kaže da, iako je studija pružila ključne uvide, ona je ograničena fokusom isključivo na biološke roditelje i nedovoljnim prijavljivanjem smrtnih slučajeva očeva, što znači da je stvarni uticaj verovatno mnogo veći.

- Postoji hitna potreba da se razviju metrike učinka i eliminišu nedostaci pomoći za decu u žalosti, nedostaci mentalnog zdravlja i nedostatak lekova za zavisnost i psihijatrijskog lečenja u našoj državi. Poštanski broj deteta ne bi trebalo da diktira da li će dobijati usluge i lečenje zbog žalosti zasnovane na dokazima - naglasio je profesor McCabe.

Deca koja izgube roditelja moraju da imaju podršku

Profeos McCabe ima duboko lično i profesionalno interesovanje za ovo istraživanje.

- Imao sam nekoliko bliskih prijatelja i voljenih koji su umrli zbog predoziranja, samoubistva i ubistva, ostavljajući za sobom mnogo dece. Radim kao volonterski facilitator grupe za decu koja su izgubila voljene u neprofitnoj organizaciji i radio sam sa mnogo dece koja su doživela smrt roditelja od predoziranja, samoubistva i ubistva. Deca u žalosti često imaju prijatelje u školi kojima nemaju pojma šta da kažu kada govore o svom roditelju koji je umro od predoziranja drogom, ubistva ili samoubistva - priča profesor McCabe.

Kako navodi, prijatelji često menjaju temu, pa deca koja tuguju ne žele da razgovaraju o svom preminulom roditelju, a ova izolacija i nedostatak razumevanja govore o potrebi za većom svešću, obrazovanjem i podrškom.

(eKlinika.rs)