Probudili ste se uz tremor, ruke ili noge vam se tresu i grče: Šta mogu da budu uzroci?

Da li vam se dešava da se probudite uz drhtavicu, tremor? Jutarnje podrhtavanje delova tela može da bude uznemirujuće iskustvo, posebno kada ne znate šta ga izaziva. U nekim slučajevima, ono može da bude i znak ozbiljnijeg zdravstvenog problema.

Da li je tremor uzrok buđenja, ili je do njega došlo kasnije?

Postoji više oblika tremora: od blagih do intenzivnih, odvoljnih i nevoljnih pokreta, pa sve do podrhtavanja koje liči na groznicu. Takođe, ponekad može da bude teško utvrditi da li su pokreti počeli tokom sna i izazvali buđenje ili smo se probudili pa je došlo do tremora.  Ssaznajte šta može da bude uzrok ako se budite uz nekontrolisano drhtanje i kakve reakcije treba preduzeti u odnosu na prirodi razloga.

Preporučujemo

1. Nizak nivo šećera u krvi i tremor

Nizak šećer u krvi može da bude jedan od najčešćih uzroka jutarnjeg drhtanja, kao i drhtanja nakon dremke.

Hipoglikemija nastaje kada nivo glukoze u krvi padne ispod normalnih vrednosti. U tom slučaju, moguće je da se probudite sa osećajem drhtanja.

Pored podrhtavanja, simptomi mogu da uključuju:

Nepravilan ili ubrzan rad srca Osećaj gladi Razdražljivost Trnjenje ili utrnulost usana, jezika ili obraza Anksioznost Umor

Šta možete da uradite:
Potrebno je uneti brzo delujuće ugljene hidrate — oko 15 do 20 grama. To mogu da budu voćni sokovi, tablete glukoze ili gelovi.

Ako to nemate pri ruci, mogu da pomognu i gazirani napici ili slatkiši (ali ne oni bez šećera).

Takođe, insulin i drugi lekovi za dijabetes mogu da budu uzrok pada šećera u krvi, pa je važno da lekar prilagodi terapiju i raspored obroka.

2. Napad panike

Iako nije čest, napad panike može da bude uzrok buđenja uz drhtanje. Noćni napadi panike mogu da se jave i bez jasnog okidača.

Simptomi uključuju:

Znojenje Drhtanje Ubrzan rad srca Kratak dah Osećaj toplote ili zimice Osećaj nadolazeće opasnosti

Ovi simptomi mogu da liče na srčani udar. Ako posumnjate na srčani problem, potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Šta možete da uradite:
Lečenje može da uključuje kognitivno-bihejvioralnu terapiju i lekove. Terapija može da pomogne da se otkrije i reši osnovni uzrok anksioznosti ili napada panike.

3. Anksioznost

Povremena anksioznost je normalan deo života, ali ako se drhtanje javlja zajedno sa osećajem anksioznosti, to može da bude razlog za zabrinutost.

Simptomi anksioznosti mogu da uključuju:

Lupanje srca Kratak dah Mučninu Napetost mišića Suva usta Utrnulost ruku ili stopala Nesanica Nemir Problemi sa koncentracijom Razdražljivost

Kako ublažiti simptome:
Anksioznost može značajno da utiče na kvalitet života ako se ne leči, ali ne mora uvek da se koristi terapija lekovima. Psihoterapija, vežbe disanja i tehnike uzemljenja mogu da naprave veliku razliku.

4. Nuspojava lekova

Određeni lekovi mogu da izazovu osećaj drhtanja ili nervoze nakon buđenja.

Na primer, lekovi poput onih za astmu (kao što je albuterol) mogu da imaju sledeće nuspojave:

Glavobolju Iritaciju grla ili nosa Bolove u mišićima Nervozu ili drhtavicu

Drugi lekovi i supstance koji mogu da izazovu drhtanje uključuju:

Kortikosteroide (npr. prednizon) Određene antidepresive Nikotin Alkohol (posebno kod dugotrajne upotrebe) Stimulanse poput metilfenidata Dekongestive Imunosupresive

Ako sumnjate da lekovi izazivaju simptome, obavezno se konsultujte sa lekarom.

5. Prekomeran unos kofeina

Previše kafe može da izazove nervozu, ali kofein iz gaziranih pića, energetskih napitaka i grickalica takođe može da ima sličan efekat.

Za odrasle, unos veći od 400 mg kofeina dnevno smatra se prekomernim.

Simptomi prevelikog unosa kofeina mogu da budu:

Drhtavica Znojenje i nemir Anksioznost Mučnina i dijareja

Kod osoba sa postojećim srčanim problemima, kofein može da izazove i ubrzan ili nepravilan rad srca.

Šta možete da uradite:
Ako sumnjate da je kofein uzrok, napravite pauzu, pijte dovoljno vode, nadoknadite elektrolite i praktikujte duboko disanje.

Kada treba da se obratite lekaru

Normalno je da budete zabrinuti ako se budite uz drhtanje. Ako se to dešava često, važno je da se javite lekaru kako bi se utvrdio uzrok.

Kako biste se bolje pripremili za pregled, razmislite o sledećim pitanjima:

Koliko često se drhtanje javlja i koliko je intenzivno? Da li se javlja i tokom dana ili samo ujutru? Da li imate dodatne simptome (glavobolja, zamućen vid, slabost mišića)? Da li ste prethodnog dana dovoljno jeli i unosili tečnost? Da li ste počeli da koristite nove lekove ili suplemente?

Odgovori na ova pitanja mogu značajno da pomognu lekaru da postavi dijagnozu i preporuči odgovarajuće lečenje.

Zaključak Buđenje uz drhtanje može da bude znak ozbiljnijeg stanja, ali ne mora uvek da znači nešto opasno. Najčešći uzroci uključuju nizak šećer u krvi, anksioznost, kofein i lekove. Ako se simptomi ponavljaju, važno je da potražite savet lekara kako biste otkrili uzrok i započeli odgovarajuće lečenje.

(eKlinika.rs)