Kriza muškosti u digitalnom dobu: Kako algoritmi, manosfera i lažni uzori eksploatišu nesigurnost mladića

Dečaci i mladići, koji se osećaju neshvaćeno ili zanemareno od društva, sve češće traže osećaj zajedništva na internetu. Neki ga pronalaze u grupama unutar manosfere, gde muškarci dele preokupaciju takozvanom krizom muškosti i zajedničko ubeđenje - da je feminizam sistematski doveo muškarce u nepovoljan položaj.

Šta je manosfera?

Novi izveštaj objavljen u medicinskom časopisu The Lancet upozorava da ekspanzija „manosfere“ više nije samo internet trend, već ozbiljan problem javnog zdravlja koji stvara društvenu štetu i produbljuje zdravstvene i socijalne nejednakosti među muškom populacijom. Izraz „manosfera“ (manosphere) označava labavu mrežu internet foruma, sajtova, profila na društvenim mrežama i kanala koji tvrde da štite interese muškaraca i bave se „krizom muškosti“. Međutim, njihov narativ se dominantno zasniva na prebacivanju krivice na žene, demonizaciju feminizma i promociju rigidnih, hipermaskulinih uloga.

Preporučujemo

Zašto dečaci i mladići ulaze u ove zajednice?

Autori izveštaja, uključujući dr Sarah Hawkes, suosnivača organizacije Global 50/50, ističu da manosfera odgovara na stvarne krizne potrebe dečaka koje savremeno društvo često ignoriše:

1. Potreba za pripadnošću i identitetom - Pruža osećaj zajedništva mladićima koji se osećaju odbačeno, usamljeno ili marginalizovano.
2. Jednostavna objašnjenja za životne teškoće. Nudi prividne odgovore i uverenje da je feminizam stvorio sistem u kojem su muškarci obespravljeni.
3. Nezadovoljene potrebe u stvarnom svetu. Rastuća ekonomska nesigurnost, prekid školovanja i manjak pozitivnih muških uzora.

- Manosfera dečacima i mladićima nudi pripadnost, identitet i objašnjenje zašto im je život težak. Međutim, osećaj pripadnosti koji ove zajednice pružaju nosi svoju cenu - objašnjava Sarah Hawkes.

Štetne posledice po zdravlje i društvo

Šteta naneta dečacima i muškarcima, ženama i devojčicama, kao i širem društvu, uključuje socijalnu izolaciju, oklevanje da se potraži pomoć za mentalno zdravlje i rodno zasnovano nasilje. Smanjenje ovih rizika zahteva rešavanje društvenih i ekonomskih uslova, komercijalnih struktura i društvenih normi koje održavaju privlačnost manosfere.

Ovo bi moglo da obuhvati borbu protiv ekonomske nesigurnosti kroz politike zapošljavanja i socijalne zaštite, podsticanje dečaka da se ponovo uključe u obrazovanje, kao i poboljšanje pristupa podršci za mentalno zdravlje i drugim osnovnim uslugama za dečake i mladiće.

Zbog toga se u izveštaju tvrdi da sama moderacija sadržaja nije dovoljna: ograničavanje sadržaja manosfere ne rešava nezadovoljene potrebe koje njena objašnjenja čine privlačnim u samom startu.

- Moramo ponuditi dečacima nešto bolje, a ne samo govoriti im šta treba da izbegavaju - smatra Hawkes, po kojoj je potrebno:

- Rešavanje socioekonomskih korena kroz razvoj politika koje nude ekonomsku stabilnost, radna mesta i podsticaje za ostanak dečaka u obrazovnom sistemu

- Dostupnost podrške što podrazumeva otvaranje pristupačnih centara za mentalno zdravlje prilagođenih mladim muškarcima, bez stigme i osude

- Konstruktivna alternativa da se ponude dečacima pozitivni modeli zrelosti, solidarnosti i otpornosti umesto agresivnih onlajn narativa

- Regulacija digitalnih platformi podrazumevala bi da je korišćenje javnozdravstvenih i regulatornih alata za suzbijanje komercijalnih algoritama koji direktno profitiraju od polarizacije i radikalizacije mladih.

Manosfera funkcioniše sa jasnim hijerarhijama maskuliniteta

Izveštaj takođe osvetljava šire izazove sa kojima se suočavaju dečaci i muškarci. Dečaci sve više napuštaju obrazovne sisteme, dok su muškarci prekomerno zastupljeni u statistikama samoubistava i stopama zatvorskih kazni. U zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, muškarci i dečaci - posebno oni marginalizovani društvenim i strukturnim faktorima - imaju znatne nezadovoljene potrebe koje postojeće politike, sistemi i službe ne rešavaju na adekvatan način.

- Manosfera funkcioniše sa jasnim hijerarhijama maskuliniteta koje su „uglavnom zasnovane na fizičkoj privlačnosti i socioekonomskom statusu - napisali su autori studije.

Idealizovani prikazi muškog tela, uključujući nizak nivo telesne masti, mišićavost i hipermaskuline crte, masovno kruže internetom i dovode se u vezu sa štetama po mentalno zdravlje, kao što su nezadovoljstvo sopstvenim telom i psihološka patnja.

Manosfera kao profitabilan poslovni model

Koautor izveštaja Kent Buse upozorava da se iza ovih zajednica nalazi unosna industrija koja se hrani nesigurnošću mladih:

1. Eksploatacija gneva. Algoritmi platformi i kreatori sadržaja finansijski nagrađuju najekstremniji, najradikalniji sadržaj koji izaziva bes
2. Komercijalizacija kompleksa. Promovišu se stroge hijerarhije gde se vrednost muškarca meri isključivo fizičkim izgledom i socioekonomskim uspehom, što otvara prostor za prodaju skupih programa, suplemenata i „vodiča za uspeh“.

(eKlinika.rs)