Dobar noćni san sve teže je dostižan: Šta nam sve ometa prirodni ciklus spavanja?

Klimatske promene, nejednak pristup zdravstvenoj zaštiti i narušena radna kultura, po kojoj se smatra da je zaposleni stalno dostupan, narušavaju san Evropljana, a poznato je da je dobar san od ključne važnosti za dobro zdravlje. San omogućava našem telu da obnavlja tkiva, čisti mozak od otpadnih materija i konsoliduje sećanja, a sve to zajedno je  esencijalno za blagostanje i zdravlje.

Brojni faktori utiču na noćni san i koliko dobro spavamo

Studija istraživača sa Nottingham Trent University, objavljena u časopisu Journal of Sleep Research ukazuje na to da je kvalitet sna u Evropi ugrožen spletom ekoloških, tehnoloških i društveno-ekonomskih faktora. Umesto posmatranja sna kao isključivo individualne odgovornosti, autori naglašavaju potrebu za sistemskim delovanjem država i evropskih institucija. Sve više temperature, digitalna tehnologija i rad tokom celog dana i noći sve više remete san. I to nije problem koji pojedinci mogu sami da rešavaju, upozoravaju istraživači. Naučnici se obraćaju evropskim vladama sa zahtevom da se pozabave društvenim i ekonomskim uslovima koji određuju da li ljudi mogu da dobiju dovoljno okrepljujućeg sna.

Preporučujemo

- Ljudi su svesni da je san važan, ali malo ko prepoznaje kako se faktori poput klimatskih promena, tehnologije, smenskog rada, urbanih sredina i dezinformacija kombinuju i utiču na to koliko dobro spavamo - istakla je koautorka istraživanja Fran Pilkington-Cheney, profesor psihologije na Nottingham Trent University (NTU).

Zbog toga autori pozivaju na „udaljavanje od individualizovanih pristupa i prelazak na koordinisanu akciju na nivou sistema u oblastima politike, zdravstva, obrazovanja, industrije i urbanističkog planiranja“ kako bi se rešili glavni izazovi za postizanje dobrog noćnog sna. Ti izazovi uključuju klimatske promene i urbana okruženja, nejednak pristup medicini sna, brzu ekspanziju digitalnih zdravstvenih tehnologija, dezinformacije na internetu i kulturu stalne veze koja ostavlja manje vremena za odmor.

Sve toplije noći mogu da ometaju sposobnost tela da se rashladi

Među mešavinom ekoloških, tehnoloških i društvenih pritisaka koji ljudima otežavaju spavanje, visoke temperature izdvajaju se kao posebna briga. Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva na svetu, a sve toplije noći mogu da ometaju sposobnost tela da se rashladi, odlažući san i izazivajući češća buđenja. Urbano zagađenje, saobraćajna buka i veštačko svetlo noću dodatno pogoršavaju problem, dok anksioznost u vezi klime i ekstremni vremenski događaji mogu dodatno da naruši mentalno zdravlje i san.

Malo je verovatno da će efekti biti ravnomerno raspoređeni. Ljudi koji žive u domovima sa lošom izolacijom, oni koji ne mogu priuštiti rashlađivanje i ljudi u prenaseljenim smeštajima suočavaju se sa većim poteškoćama u održavanju udobnih uslova za spavanje. Izbeglice i raseljena lica takođe mogu da budu biti izloženi prekomernoj toploti, buci, veštačkom svetlu i nedostatku privatnosti.

Dodatno nas opterećuje i ortosomnija 

Tehnologija predstavlja još jedan izazov. Nosivi uređaji i aplikacije za praćenje sna mogli bi da pomognu ljudima da identifikuju potencijalne probleme i omoguće lekarima da daljinski prate pacijente, posebno u ruralnim područjima sa ograničenim pristupom specijalistima. Ali, potrošački uređaji nisu nužno dovoljno precizni za dijagnostikovanje poremećaja spavanja, a njihovi rezultati mogu da izazovu nepotrebnu anksioznost. Tim povodom istraživači ističu „ortosomniju“ - termin koji opisuje preteranu okupiranost postizanjem navodno savršenih merenja sna. Ortosomnija izaziva anksioznost uzrokovanu  neadekvatnim parametrima sna dobijenim putem pametnih satova i pametnih narukvica koji nisu medicinski dijagnostički uređaji.

Istraživači takođe upozoravaju da trendovi na društvenim mrežama, kao što je „sleepmaxxing“, mogu da podstaknu neprirodne rutine, neproverene lekove i prekomerno samopraćenje. U međuvremenu, influenseri na društvenim mrežama i alati veštačke inteligencije mogu da šire obmanjujuće zdravstvene savete, otežavajući ljudima da razlikuju naučne dokaze od komercijalne promocije.

Noćne smene predstavljaju poseban izazov za prirodni ciklus spavanja

Evropska 24-časovna ekonomija takođe vrši pritisak na san. Smenski radnici, zdravstveno osoblje, radnici u transportu i ljudi na nestabilnim radnim mestima mogu da imaju ograničenu kontrolu nad svojim rasporedom, dok rad na daljinu i poruke van radnog vremena mogu da zamagle granice između profesionalnog i privatnog života.

Izveštaj navodi procene da je 21 odsto radnika širom Evrope angažovano u smenskom radu, pri čemu noćne smene predstavljaju poseban izazov za prirodni ciklus spavanja i budnosti tela. Istraživači se zalažu za jaču zaštitu radnika, predvidljivije rasporede, bolje sisteme kontrole umora i praksu na radnom mestu koja štiti vreme za odmor.

- Bez šire koordinisane akcije, ovi pritisci će verovatno postati još značajniji u godinama koje dolaze - istakla je profesor Pilkington-Cheney.

(eKlinika.rs)