Kardiolog otkriva 5 zabluda o bolesti srca u koje ne bi trebalo da verujete

Zablude o bolestima srca spadaju među najopasnije medicinske mitove, pre svega zato što kardiovaskularne bolesti ne daju uvek rane i upozoravajuće simptome. Pogrešna uverenja navode ljude da ignorišu rizik, odlažu odlaske kod lekara ili izbegavaju preventivne preglede - što u najgorem slučaju može dovesti do iznenadnog i fatalnog ishoda.

Odvojte činjenice od zabluda kada je reč o bolestima srca

Kardiolog dr Luke Laffin iz Cleveland Clinic razotkriva pet čestih zabluda o bolestima srca. Dr Laffin smatra da treba odvojiti činjenice od zabluda kada je reč o bolestima srca.

Preporučujemo

Mit br. 1: Srčana oboljenja uglavnom pogađaju muškarce

Ljudi obično posmatraju bolesti srca kao „mušku bolest“ i nešto o čemu žene ne moraju zaista da brinu.

Činjenica je da su bolesti srca uzrok smrti broj 1 za muškarce i žene širom sveta.

- Bolesti srca ne diskriminišu na osnovu pola. A žene imaju jedinstvene faktore rizika, kao što su menopauza, upotreba oralne kontracepcije i određene komplikacije u trudnoći -  navodi dr Lafin i dodaje da je ženama često teško da stave svoje zdravlje srca na prvo mesto.

- One često odgajaju decu, brinu o ostarelim roditeljima i rade. Pa, koliko im vremena preostaje za njih same? Njihovo zdravlje često pada u drugi plan - naglašava dr Lafin.

Mit br. 2: Samo stariji ljudi treba da brinu o bolestiti srca

Mnogi misle da su bolesti srca problem koji pogađa samo starije osobe.

Činjenica: Bolesti srca mogu - i pogađaju - odrasle mlade u njihovim 20, 30. i 40.  godinama.

- Tačno je da je starenje faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Pod jednakim uslovima, sedamdesetogodišnjak ima mnogo veće šanse da doživi srčani ili moždani udar nego četdesetogodišnjak. Pored toga, sve vrste problema sa srcem i krvnim sudovima javljaju se kod ljudi koji su u svojim 30. ili 40. godinama - pojašnjava dr Lafin.

Razlog za to često se svodi na naše gene. Možete naslediti gene koji povećavaju holesterol ili vas predisponiraju za visok krvni pritisak. Ovi glavni faktori rizika za bolesti srca mogu početi da se razvijaju u mladosti, često a da to i ne primećujete.

Dr Lafin napominje da odrasli od 50 i više godina često redovno posećuju svog lekara. Ali to se ne može reći za njihovu decu ili unuke.

- Zaista je važno da ljudi svih uzrasta, uključujući i one mlađe od 50 godina, odlaze kod lekara na rutinske preglede. Uradite analize krvi, proverite holesterol. Mlađi ljudi definitivno dobijaju bolesti srca, a možete biti korak ispred ako znate svoje parametre i nivo rizika - naglašava dr Lafin.

Mit br. 3: Ako se bolesti srca javljaju u vašoj porodici, dobićete ih i vi

Mnogi veruju da ako je blizak biološki rođak, poput roditelja, brata ili sestre, imao bolest srca, da će je automatski dobiti i oni - i da zaista ništa ne mogu da urade povodom toga.

Činjenica: Možete učiniti mnogo da smanjite rizik od bolesti srca, bez obzira na vašu porodičnu istoriju.

- Vaši geni nisu vaša sudbina. Imamo decenije istraživanja koja pokazuju da su promene u načinu života snažna osnova za smanjenje rizika od bolesti srca  - uverava dr Lafin.

To podrazumeva:

• Konzumiranje hrane zdrave za srce
• Barem 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno
• Prestanak pušenja
• Izbegavanje ili ograničavanje alkohola.

Ali, ponekad geni imaju još glasniju reč u svemu tome. Kada se to dogodi, lekovi mogu da pomognu da vi imate poslednju reč.

- Imamo sigurne, efikasne lekove koji mogu držati pod kontrolom faktore rizika za bolesti srca. Oni su često neophodni pored promena u načinu života za ljude sa jakom porodičnom istorijom - savetuje dr Lafin i dodaje da što ranije počnete da kontrolišete stanja poput visokog krvnog pritiska i visokog holesterola, manja je verovatnoća da ćete razviti opasne naslage plaka u svojim artikijama.

Mit br. 4: Znali biste da nešto nije u redu sa vašim srcem

Mnogo ljudi misli da im je srce u redu ako ne osećaju nikakve simptome.

Činjenica: Bolesti srca obično ne izazivaju simptome sve dok ne napreduju.

- Možda nećete imati simptome u ranoj fazi. Koronarna bolest - najčešći oblik bolesti srca - tipično se razvija sporo i postepeno tokom vremena, kako se plak nakuplja u arterijama vašeg srca - ističe dr Lafin.

Ponekad su srčani ili moždani udar prvi znak da nešto nije u redu. Ili možete razviti bol u nogama usled bolesti perifernih arterija (PAD). Ljudi sa nakupljenim plakom u srcu često ga imaju i u nogama, i obrnuto. Idealno bi bilo da se bilo kakvi problemi sa srcem ili krvnim sudovima dijagnostikuju pre nego što taj plak zaista počne da se nakuplja - i pre nego što razvijete simptome, poput bola u grudima, ili komplikacije. Rana dijagnoza može da pomogne da lečenje bude efikasnije i smanji se rizik.

Mit br. 5: Bolesti srca su samo normalan deo starenja

Ljudi se često pomire sa idejom da će, kako stare, neizbežno dobiti neku bolest srca.

Činjenica: Rizik od srčanih oboljenja raste sa godinama, ali to ne znači da su problemi sa srcem „normalni” ili neizbežni.

- U ovome ima zrnce istine. Jer naš rizik zaista raste sa svakom godinom koja prođe. Ipak, bolesti srca nisu normalna pojava. To je patološki proces. I ne morate ga prihvatiti kao svoju sudbinu - priznaje dr Lafin.

Iako ne možemo uticati na protok vremena, možemo mnogo toga učiniti da smanjimo rizik, tako da bolesti srca postanu samo mogućnost, a ne neizbežnost.

- Viđam ljude u poznim osamdesetim, pa čak i devedesetim godinama, koji imaju veoma visok kvalitet života i odličnu aerobnu kondiciju. Oni su proaktivni kada je reč o fizičkoj aktivnosti - što, po mom mišljenju, verovatno igra najvažniju ulogu - a takođe redovno uzimaju propisanu terapiju - kaže dr Lafin i ističe da, što smo stariji, moramo više truda da uložimo u prevenciju bolesti srca. „To ne mora da preraste u opsesiju, ali mora postati deo vaše svakodnevne rutine”, kaže on.

Evo nekoliko načina na koje se možete suprotstaviti starenju:

• Odlazite na sve redovne lekarske preglede i analize
• Uzimajte lekove tačno onako kako vam je lekar propisao
• Upišite se u sportski centar ili na neki program vežbanja, kako bi fizička aktivnost bila zanimljiva i pružala priliku za druženje
• Posavetujte se sa nutricionistom kako biste dobili savete za očuvanje zdravlja srca, prilagođene vašem uzrastu.

(eKlinika.rs)