Kardiovaskularne bolesti jedan su od najčešćih uzroka smrtnosti u Srbiji i u svetu. Od srca svake godine strada grad veličine Pirota. Bolesti prethode faktori rizika kao što su povišen krvni pritisak, povišeni nivoi masnoća i šećera u krvi kojih nismo svesni, pa su pacijenti često naizgled zdrave osobe. Redovne kontrole navedenih parametara zato su neophodne, kako se visok pritisak ili šećer koji nam ne zadaje veće zdravstvene probleme ne bi završio teškom bolešću srca ili dijabetesom. Bol obolelih je i dalje u stalnom porastu, upozoravaju doktori.
Kardiovaskularne bolesti i loša kontrola pritiska
Preventivne mere, rana dijagnostika i pravovremeno lečenje pacijenata su neophodni koraci kako bi se ova upozoravajuća statistika smanjila. Stručnjaci su zato pokrenuli kampanju „Šta je važno za srce snažno“ s ciljem da pacijenti dobiju prave informacije i na vreme spreče nastanak bolesti.
– Epidemiološki podaci u Srbiji su alarmantni i ukazuju da je Srbija, na žalost, u samom evropskom i svetskom vrhu po broju obolelih. Jedan od osnovnih uzroka je i niska svest u našem narodu o posledicama loše kontrole krvnog pritiska – kaže prof. dr Dragan Simić, predsednik Udruženja kardiologa Srbije, kardiolog Univerzitetskog KC Srbije.
Ne koristi se redovno terapija, a lekari nemaju vremena
Lekari skreću pažnju i na činjenicu da znatan broj pacijenata ne koristi ili ne koristi redovno propisanu terapiju, ali prof. dr Simić skreće pažnju da postoji i lekarska inercija.
-Mi nekada krivimo pacijente, ali pacijenti često nemaju pravu informaciju, pa je i krivica i na doktorima, koji nemaju vremena. Veliki je broj kardiovaskularnih pacijenata i potrebno je dosta truda da sve sanirate – kaže prof. dr Simić.
Profesor je skrenuo pažnju na značaj redovnog uzimanja terapije i postizanja ciljanih vrednosti krvnog pritiska. Veliki je problem, kako objašnjava doktor, što mnogi pacijenti imaju hipertenziju a ne znaju da im je krvni pritisak povišen.
Masnoće u krvi otkrivaju se slučajno
Kardiovaskularne bolesti u samom početku ne bole, nisu praćene simptomima, a faktori rizika poput povišenih masnoća u krvi, otkriva se slučajno tokom analize krvi, ili neželjenog kardiovaskularnog događaja.
– Srbija spada u zemlje veoma visokog kardiovaskularnog rizika, a jedan od uzroka je i niska svest o značaju postizanja ciljanih vrednosti LDL holesterola „lošeg holesterola“ – kaže doc. dr Aleksandra Ilić, kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.
Dr Ilić navodi da je veliki problem i neredovna kontrola masnoća u krvi, a ciljane vrednosti LDL holesterola na laboratorijskim izveštajima nisu usklađeni sa ciljanim vrednostima koje preporučuju smernice za lečenje dislipidemije. Za povišene masnoće i povišen krvni pritisak postoje lekovi fiksne kombinacije, to jest, kombinacije dva, ili tri leka u jednoj tableti, što olakšava pacijentima redovnu primenu terapije.
Foto: Milena Anđela Mišić Atanacković
Bitna je redovna kontrola glukoze u krvi
Nekontrolisane visoke vrednosti šećera u krvi su takođe bitan faktor rizika za nastanak kardiovaskularne bolesti. Prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog Univerzitetskog KC Srbije, ističe da sve više mladih osoba pati od dijabetesa tipa 2, kojem u najvećoj meri doprinose nezdrava ishrana i loše životne navike.
– Lekari i svi zdravstveni radnici naglašavaju značaj prevencije, promene stila života i redovne kontrole nivoa glukoze u krvi kao najvažnijem načinu borbe protiv dijabetesa tipa 2. Adekvatna terapija i održavanje glikemijske kontrole sprečavaju razvoj ozbiljnih kardiovaskularnih bolesti – precizira prof. dr Lalić.
Dijabetes se može sprečiti
Prof. Lalić naglašava da je dijabetes preventibilan, uz kako su pokazala istraživanja mali gubitak telesne mase od 5 do 7 posto, malo jaču fizičku aktivnost, dovoljno je da se sabere 60 minuta dnevno, male izmene u načinu ishrane, ne mora sve da bude pohovano i sa ugljenim hidratima, i uz pravi odnos zasićenih i nezasićenih masti.
– Ove mere smanjuju rizik od razvoja dijabetesa od čak 58 odsto, što znači da svaka druga osoba koja je u riziku od razvoja dijabetesa neće dobiti dijabetes u sledećih 10 godina. Više od 800.000 osoba u Srbiji ima dijabetes, a malo povišene vrednosti šećera i holesterola ne daju tegobe, u tom periodu kada se može sprečiti pojava dijabetesa – naglašava prof. dr Lalić.
Kada je najveći rizik od infarkta miokarda?
Prof. dr Svetlana Apostolović, kardiolog Univerzitetskog KC u Nišu navela je da je angiozni bol često jedan od simptoma koronarne bolesti srca. Prof. dr Apostolović ukazuje da svi faktori rizika daju promene na krvnim sudovima srca, bubrega, mozga.
-Veći broj faktora rizika znači da se rizik ne sabira nego multiplicira. Pušač, sa visokim masnoćama u krvi, sa povišenom glikemijom, i hipertenzijom ima ne 4, nego 16 puta veći rizik za nastanak infarkta miokarda. Koronarni sudovi snabdevaju srčani mišić i oni su odgovorni da srčani mišić dobije dovoljno krvi, kiseonika, hrane. Kada se oštete krvni sudovi počinje proces ateroskleroze, koja vremenom u zavisnosti od jačine i broja faktora rizika dovodi do suženja arterija, kada ne dospevaju dovoljne količine krvi u srce i nastaje ishemija miokarda – objašnjava dr Apostolović.
Simptomi su u početku neprimetni
Doktori naglašavaju da su simptomi u početku neprimetni, osećamo ih kada potrčimo za autobusom, popnemo se do četvrtog sprata u vidu bola u grudima ili kratkog daha. Sama reč angina pektoris označava manifestaciju i simptomatologiju, ono što pacijent oseća zbog trpljenja srčanog mišića i nije samo bol u grudima.
Termin angina pektoris se najčešće odnosi na stanje koje nastaje zbog suženja krvnih sudova srca (koronarnih arterija) i ne ispoljava se samo bolom u grudima već i nedostatkom vazduha, lakim zamorom, hladnim preznojavanjem, malaksalošću. Stručnjaci navode da simptomatologija može da liči na druge bolesti, pa da je zato bitno da osobe koje imaju faktore rizika idu na preventivne preglede, jer ima i naizgled zdravih osoba među pacijentima.
– Bol u grudima koji je izraz ishemije miokarda, koji se zove angina pektoris i najavljuje infarkt miokarda najčešće je u sredogruđu, mada može da se javi i u leđima, ramenima, nadlakticama, da se širi duž unutrašnje strane ruku do malog i domalog prsta. Bol je uglavnom u vidu pritiska, ili stežući bol, može biti i pečenje. Ukoliko pacijent kaže:“Ceo dan imam bol u grudima“, to nije sigurno angina pektoris. Dovoljno je da ishemija traje 15 minuta i da se završi kao infarkt miokarda, najčešće angina pektoris traje nekoliko minuta i obično nestane kada pacijent prestane sa fizičkom aktivnošću, ili posle uzimanja lekova, ako zna da već boluje – naglašava prof. dr Apostolović.
Prof. dr Apostolović dodaje i da bol u grudima i nedostatak vazduha posle jela, može, takođe, da ukaže na anginu pektoris.
– Ovo je samo informacija da znamo da prepoznamo bol, ne da se zaplašimo, ali ako postoji nešto u šta sumnjamo nikako nemojte sami to da tumačite već idite kod lekara – upozorava prof. Apostolović.
Dobra prevencija mogla bi da omogući i komfornije lekove
Predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović istakao je značaj dobre komunikacije između lekara i pacijenata u prevenciji i kontroli bolesti. Preventivni pregledi, kontrola krvnog pritiska, holesterola, šećera u krvi omogućavaju da se problem prepozna na vreme i smanji rizik od srčanih bolesti.
Na ovaj način sprečena bolest otvara vrata mogućnosti da bude više zdravih osoba, a manje pacijenata koji će onda i preko fonda moći da dobiju najkomfornije lekove, koji su sada zbog cene teško dostupni većini pacijenata, naglasio je Pilipović.
