Prejedanje, odnosno prekomerni unos velike količine hrane u kratkom vremenskom razmaku je jedan od najvećih izazova krajem odlazeće i početkom nove godine. Brojni događaji koji ne mogu da prođu bez poštovanja kulta hrane dovode mnoge od nas u iskušenja, često opasna za one koji već imaju neko kardiovaskularno ili metaboličko oboljenje.
Bol i nelagoda u grudima kao posledice prejedanja
Dr Luka Vukmirović, internista sa Kliničkog odeljenja za kardiovaskularne bolesti KBC „Zvezdara“, objašnjava u razgovoru za naš portal koje reakcije su moguće kao odgovor tela na ovakve događaje:
– Ako se neposredno nakon unosa velike količine hrane javi tahikardija, moguće je da pacijent ima hijatus herniju (želudačnu kilu). Postoje četiri stepena hijatus hernije, a poslednji, četvrti, predstavlja stanje kada ceo želudac prolazi kroz dijafragmu. Unošenjem obilnog obroka želudac se napuni hranom, prolazi na gore kroz dijafragmu u ceo toraks i na neki način praktično pritisne samo srce. Taj kontakt proizvodi tahikardiju, bol i nelagodu u grudima. Operiše se četvrti stadijum hijatus hernije, a ostale je moguće kontrolisati manjim obrocima, dakle zdravijim navikama u ishrani. Uz savet gastroenterologa, postoji terapija (grupa lekova poznatih kao inhibitori protonske pumpe) koja može da se uzme ako očekujete „incident u ishrani“ ili ste sigurni da nećete moći da se oduprete iskušenju unosa prekomerne količine hrane.
Velike količine hrane i alkohola treba izbegavati zbog višestrukog negativnog uticaja
Gde je obilna hrana tu je, opet shodno ritualima našeg podneblja i alkohol. Nećemo reći ništa novo ako naglasimo da velike količine alkohola ne utiču dobro na srce, a da su problemi potencijalno veći ako mu se pridruže veće količine posebno masne i visokokalorične hrane.
– Alkohol širi krvne sudove, a intoksikacija alkoholom u kombinaciji sa prejedanjem je udar prilikom kog se i ceo kardiovaskularni sistem optereti da se hrana koje ima mnogo što pre svari – nije pogođen i preopterećen isključivo želudac. U principu, samo prejedanje kod zdrave osobe će dovesti do nelagode, opisanih reakcija i gastroenteroloških problema, ali za one sa nekim hroničnim zdravstvenim stanjima (srčani bolesnici, osobe sa dijabetesom i slično) rizik je prisutan. Međutim, ako postoji ovakva navika (tradicija) i ako je neko sklon čestom prejedanju, možemo govoriti o problemu koji često vodi u gojaznost i sve rasprostranjeniji metabolički sindrom. Suština je izbeći začarani krug prekomernog lučenja insulina – kada je u organizmu previše insulina, nema ništa od gubitka kilaže – upozorava internista.
Opasne kombinacije hrane i faktori rizika za kardiovaskularne i druge bolesti
Često čujemo od stručnjaka da je sve ono što je najukusnije i najnezdravije, ali sami veoma često ne možemo da se odupremo izazovima. Saglasan je i doktor Vukmirović, koji kao veliki problem po rad srca apostrofira široko rasprostranjenu brzu hranu i omiljena pića. Kako kaže, upravo te namirnice su dobar primer za dugotrajno zadržavanje insulina u krvi. Grickalice, prerađena, ultraprocesirana hrana koju kupujemo u kioscima ili poručujemo ne mora da se sprema, ukusna je, brzo se vari, ali i održava telo u jednom kontiniuranom upalnom stanju. Sve su to, ističe dr Vukmirović, faktori rizika i baza za komplikacije u vidu stvaranja plakova u krvnim sudovima i ateroskleroze, mikroangiopatije, gojaznosti, insulinske rezistencije, dijabetesa tip 2, hipertenzije.
Koja pića su opasna za srce i izazivaju tahikardiju: Zašto neispavanost pojačava negativne uticaje
Pored slane hrane, skloni smo i konzumiranju pića koja, za razliku od sporadičnog prejedanja zaista mogu da utiču direktno na rad srca i da izazovu tahikardiju.
– Velike količine kofeina, najpoznatijeg omiljenog gaziranog pića, alkohola ili energetskih pića kao i često kombinovanje ovih napitaka, dovode srce u stanje tahikardije i kod potpuno zdravih ljudi. Posebno treba upozoriti one koji, kolokvijalno rečeno „nisu u treningu“, odnosno nisu naviknuti na unos. Kombinacija alkohola i energetskih pića može da dovede telo u jednu šokantnu, potpuno stranu situaciju uz tahikardiju, osećaj velikog straha, mučnine… Ako na to dodamo i neispavanost što je takođe tipično za praznične dane, jasno je u kakav stadijum stresa organizam može da dođe. Prvi savet je odmor – naspavati se dobro i uz to piti dosta vode – navodi sagovornik našeg portala.
Saveti doktora za „preživljavanje“ prazničnih dana i bogate trpeze
Unos veće količine tečnosti, idealno vode, od velikog je značaja za brzi oporavak organizma ako se konzumira alkohol. Dr Luka Vukmirović objašnjava zašto:
– Alkohol „izvlači“ vodu iz tela, intoksicira mozak upravo gubitkom vode. Dakle, ako se već pije alkohol, treba uz njega piti i vodu. Isto važi za sve što sadrži veću količinu šećera (kafa, energetska pića…). Što se tiče prekomernog unosa hrane odnosno prejedanja, pored preventivnog uzimanja inhibitora protonske pumpe uz konsultaciju gasteoenterologa od velikog značaja je žvakanje hrane, kao i produžavanje vremena za obavljanje obroka. Neka traje što duže, jedite sporije, pa ako se i unese veća količina neka to ne bude odjednom i za kratko vreme, već ritual malo „razvucite“.
