Lupanje srca je česta pojava koja mnoge ljude uznemiri i uplaši, pa je uobičajeno da čujemo kako neko ko opisuje ove simptome „ima jaku tahikardiju“. Ono što je najvažnije jeste ustanoviti razliku između osećaja lupanja i objektivne promene srčanog ritma, od čega zavise i dijagnostika i terapija.
Tahikardija, preskakanje ili lupanje srca česti razlozi panike pacijenata
– Tahikardija znači ubrzan rad srca, a osećaj koji se takođe često meša i može da bude zbunjujući jeste i preskakanje (ekstrasistole). Ponekad se ne radi ni o jednoj ni o drugoj stvari, a čovek jednostavno oseća da srce „hoće da mu iskoči iz grudi“. Legne u krevet, čuje svoje srce, identifikuje to kao lupanje, i uspaniči se. U pitanju je širok pojam, koji bi trebalo da se determiniše na samom prvom pregledu kod lekara opšte prakse u domu zdravlja – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Luka Vukmirović, internista sa Kliničkog odeljenja za kardiovaskularne bolesti KBC „Zvezdara“.
Da li treba uvek posetiti lekara kada osećamo lupanje srca
Kod nekih ljudi, objašnjava dr Vukmirović, epizode promene rada srčanog ritma koje mnogi identifikuju upravo lupanjem, javljaju se pri naporu. To je i normalno. Međutim, ako ne prestaju, odnosno traju, recimo, tokom celog dana i pri naporu i kada ga nema, a uz to remete normalno funkcionisanje, imamo nedvosmisleni signal za javljanje lekaru.
Izuzetno je važno, ističe internista kardiolog, da lekar opšte prakse napravi dobru trijažu. Ukoliko se radi o mlađoj osobi koja nema prethodnu istoriju srčanih bolesti, nije prisutan dijabetes ili neki drugi faktor rizika, a prisutni su simptomi koji ne prolaze, potreban je pregled kardiologa.
U kojim situacijama je lupanje srca „normalna“ prateća pojava, a ne alarmantna
Prema rečima sagovornika eKlinika portala, ako imamo temperaturu, lupanje srca je očekivano. Takođe, ukoliko nam je kondicija lošija a izloženi smo naporima, srcu je potrebno više snage da pumpa krv. Postoje i nekardiološka stanja koja su uzrok lupanja srca, kao što je anemija. Naime, usled manjka eritrocita, kiseonik se ne prenosi adekvatno, i onda telo to kompenzuje tako što takođe mora da pumpa više krvi.
I poremećaj rada štitne žlezde, naglašava dr Vukmirović, može da uslovi poremećaje srčanog ritma. U tom slučaju se onda treba pozabaviti ovim organom. Ono što se često zanemaruje, jeste da lupanje srca sa tahikardijom prati psihičke poteškoće i stres. Lučenje hormona stresa u telu jednostavno izaziva reakciju poput odgovora na napad. Doktor opisuje da telo simulira odbranu, što takođe rezultira potrebom za povećanim pumpanjem krvi (ubrzavanjem rada srca).
EKG je prva metoda koja će nam pokazati kako srce radi
Nakon opisivanja simptoma, u najvećem broju slučajeva radi se EKG pregled. Prednosti su dostupnost i ekonomičnost metode, kao i pokazatelji rada srca koje nam ovaj pregled daje.
– Na EKG može da se vidi, laički rečeno, ritam (ako je poremećen, govorimo o aritmiji), kao i brzina rada. To podrazumeva ubrzan rad srca, kao i preskakanje. Često ljudi koristeći digitalni merač krvnog pritiska primete i povećani broj otkucaja srca (90-100). Vrednosti pulsa variraju u rasponu od 60-100 u zavisnosti od tipa osobe ili aktivnosti, a 75 bi bila neka srednja idealna vrednost. Najvažnije je kako se osoba oseća. Ako lupanje ili ubrzanje rada srca prave psihofizički problem, EKG je prvi korak. Razlozi i lupanja i ubrzanog rada mogu da budu kardiološki i nekardiološki. EKG „vidi“ i alarmantnu tahikardiju, što je više od 125, pa i do 150 otkucaja u minutu. Tada je potrebna hitna kardiološka reakcija – upozorava dr Luka Vukmirović.
I preskakanje (nepravilan rad) izaziva efekat koji osećamo kao lupanje srca
Nema čoveka koji ponekad nije osetio ekstrasistole, odnosno, preskakanje srca. To je karakteristično, prema rečima doktora, posebno za umor i stres. Radi se o nepravilnom (iregularnom) ritmu rada srca. Dr Vukmirović ovu pojavu opisuje kao različitu, odnosno odstupajuću u odnosu na metronomsko, ujednačeno kucanje – na nekoliko udaraca „ubacuje“ se i dodatni, nepravilan. Najčešće su u pitanju mladi ljudi, i uglavnom se, kaže naš sagovornik, ne radi ni o čemu ozbiljnijem.
– Ekstrasistole mogu da budu komorske ili pretkomorske. Najveći broj pretkomorskih je potpuno bezopasan. Rešavaju se malim dozama beta-blokatora ili nekog sedativa, i nisu razlog za paniku. Postoji i nešto što se zove apsolutna aritmija. Ona se takođe vidi na EKG-u. Za razliku od prethodno spomenutih aritmija, zahteva pregled i mišljenje kardiologa, jer zahteva drugačije protokole – naglašava dr Luka Vukmirović.
Holter precizno beleži promene u radu našeg srca tokom 24 časa
U slučaju da u trenutku EKG pregleda nema vidljivih anomalija u radu srca, a pacijent se i dalje žali da oseća lupanje, idealno je staviti holter EKG.
– Pacijent nosi ovaj uređaj u toku 24 časa, i on precizno beleži podatke o radu srca doslovno u svakom trenutku. Tu onda možemo da vidimo, u odnosu na aktivnost koju je čovek imao, kako srce reaguje, odnosno, u kojim tačno situacijama se menja ritam, brzina, ima li ekstrasistola. Dakle, najvažnija poruka bi bila: pratite kako se osećate. Ukoliko postoji i dodatni strah koji utiče i menja rad srca, i on treba da se isključi i eliminiše. Dijagnostičke i terapijske metode su jasne, a najveći broj prolaznih poremećaja rada srca može da reši, kako smo rekli, i lekar opšte prakse. Jasne su indikacije kada je potrebno da se uključi kardiolog – kaže u razgovoru za eKlinika portal dr Luka Vukmirović
On puls se me e od 45 do 120 Ali Ja nemoze a Nista ni Kad je Mali ni visok.dok spa am je od 45 Do 95 ( pametni sat) Pritisak.
Je pod kontrolom 125/65 ima 82 godine