Visok pritisak i druge karidovaskularne probleme mogu da izazovu određene poteškoće sa mentalnim zdravljem, kažu rezultati nove studije objavljene u časopisu BioMedical Engineering. Pored toga što remete naš psihički status i menjaju način života, oni, kako su objasnili naučnici, prvenstveno izazivaju promene u otkucajima srca, što uzročno, ali i posledično, dovodi ne samo do stresa već i do drugih bolesti.
Visok pritisak i poremećaji mentalnog zdravlja – konačno potvrđena veza
Naime, studija otkriva da osobe sa poremećajima mentalnog zdravlja kao što su depresija ili anksioznost, mogu da budu sklonije kardiovaskularnim problemima. Istraživači su pre svega primetili da ovakva stanja, u zavisnosti od jačine simptoma, utiču i na autonomne funkcije. To može da prouzrokuje velike fluktuacije krvnog pritiska.
– Znali smo već da ljudi sa problemima mentalnog zdravlja imaju povećan rizik od kardiovaskularnih događaja i daljeg oštećenja organa – rekao je dr Renli Lym, jedan od autora studije i naučni saradnik na University of South Australia, i dodao da su dosadašnja istraživanja o vezi između varijabilnosti krvnog pritiska (BPV) i mentalnih bolesti bila ograničena.
Sada, prema njegovim rečima, veza je nedvosmisleno potvrđena, jer je BPV povezana sa koronarnom bolešću i otkucajima srca. Uz to, poznato je i da osobe sa većim varijacijama krvnog pritiska imaju i veći kardiovaskularni rizik.
Mentalno zdravlje, poremećena autonomna funkcija, otkucaji srca i visok pritisak
Autonomni nervni sistem (ANS) predstavlja složenu mrežu ćelija koje regulišu nevoljne fiziološke procese. To su, na primer, održavanje konstantne unutrašnje temperature, regulisanje disanja, održavanje stabilnog krvnog pritiska i dinamika normalnih otkucaja srca. Autonomna disfunkcija, odnosno odstupanje u ovim procesima, povezana je sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.
Lekari procenjuju varijabilnost srčane frekvencije koju kontroliše autonomni nervni sistem. Cilj je provera vremenskih razmaka između otkucaja srca. Isti razmaci između otkucaja srca znače da je naš regulatorni sistem zdrav. Kako se u slučaju pojedinih problema sa mentalnim zdravljem oni menjaju, brojne studije su pronašle vezu između varijabilnosti srčane frekvence i depresije, kao i anksioznih poremećaja. U ovoj grupi su i generalizovani anksiozni poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj, panični poremećaj i posttraumatski stresni poremećaj.
Šta je studija otkrila
Istraživači su pretraživali elektronske baze podataka koje su istraživale promenu srčane frekvence kod osoba sa mentalnim bolestima. Ove osobe nisu imale hipertenziju. Pronađeno je ukupno 12 studija koje su ispunile kriterijume pretrage. Od 12 studija, 7 je merilo krvni pritisak u sekundama i minutima. Tri su merile kratkoročne fluktuacije krvnog pritiska tokom 24-časovnog vremenskog perioda, a dve duže fluktuacije tokom dana, nedelja ili čak i godina.
Ljudi sa depresijom ili anksioznošću imali su visoke fluktuacije pritiska u studijama koje su merile kratkoročna kretanja i promene. Studije koje su merile ultra-kratkoročne fluktuacije, takođe su otkrile značajnu povezanost između ovih odstupanja i mentalnih bolesti. Dve studije koje su vršile dugotrajna merenja dale su mešovite rezultate. To znači da je povezanost između stanja mentalnog zdravlja i dugotrajnih fluktuacija pritiska manje jasna. Istraživači sa više svetskih univerziteta pišu da rana terapijska intervencija kod mentalne bolesti može sprečiti bolesti povezane sa autonomnom disregulacijom i smanjiti verovatnoću negativnih srčanih ishoda.
Da li ima razlike ako smo pod redovnom terapijom
Dr Richard Vright, kardiolog u Providence Saint John’s Health Center objašnjava da je sada jasno ilustrovano na koji način nas mentalne poteškoće čine sklonijim srčanim problemima za koje obično mislimo da bi mogli da se pripišu aterosklerozi, hipertenziji ili starosti.
– Važnost ovih istraživanja ogleda se u tome da se ukaže da postoje fizičke posledice ovakvih emocionalnih problema. Ako ste hronično depresivni i imate probleme u kojima je autonomni nervni sistem poremećen, ne samo da depresija neće nestati, nego će stradati i vaše srce. Bilo bi značajno istražiti i da li se varijabilnost visokog pritiska smanjuje uz tretmane mentalnog zdravlja kao što su psihoterapija, lekovi ili meditacija.
Ni dr Cristen Wathen, docent na Palo Alto University, nije bila iznenađena zaključcima ovog istraživanja.
– Kada smo stalno u hroničnom stresu, što je tipično za ljude koji imaju dijagnozu anksioznosti ili depresija, naša tela tada oslobađaju više hormone stresa, kortizol, epinefrina. To svakako mora da se odrazi i na naše fizičko zdravlje. Prvo na udaru je srce – izjavila jedr Wathen.
