Ustali ste naglo, krv ostaje u nogama umesto da stigne do mozga: Šta izaziva vrtoglavicu, ubrzan puls, umor?

Većina ljudi ne razmišlja o tome šta se dešava sa cirkulacijom kada naglo ustanemo iz kreveta ili sa stolice. U zdravom organizmu krv se automatski preraspodeljuje tako da mozak, srce i ostali organi nastave da dobijaju dovoljno kiseonika. Međutim, kod pojedinih osoba taj mehanizam ne funkcioniše kako bi trebalo, pa se značajna količina krvi zadržava u nogama i donjem delu tela.

Zašto dolazi do zadržavanja krvi u donjim ekstremitetima?

Organizam tada pokušava da nadoknadi smanjeni dotok krvi u mozak ubrzavanjem rada srca, što može da izazove niz neprijatnih simptoma.

Preporučujemo

Ovo stanje ne utiče samo na cirkulaciju, već može da poremeti funkcionisanje čitavog organizma i značajno naruši kvalitet života. Simptomi se najčešće javljaju prilikom ustajanja, ali i tokom dužeg stajanja, izlaganja toploti ili fizičkog i emocionalnog stresa.

Kada osoba promeni položaj tela, organizam aktivira složene mehanizme koji omogućavaju održavanje stabilnog krvnog pritiska i ravnomerne cirkulacije. Ako ti mehanizmi ne funkcionišu adekvatno, krv se u većoj meri zadržava u nogama i području stomaka, dok mozak privremeno ostaje bez dovoljne količine krvi.

Kako bi nadoknadilo ovaj deficit, srce počinje da radi ubrzano. Kod nekih osoba broj otkucaja srca može da se poveća i za više od 30 otkucaja u minuti odmah nakon ustajanja. Istovremeno mogu da se jave i oscilacije krvnog pritiska, što dodatno doprinosi pojavi tegoba.

Simptomi koji mogu da ukažu na poremećaj cirkulacije

Zbog smanjenog dotoka krvi u mozak i promena u radu autonomnog nervnog sistema, simptomi mogu da budu veoma različiti i da zahvate više organa istovremeno. Najčešće se javljaju vrtoglavica, osećaj nesvestice, zamagljen vid i izražen umor koji ne prolazi ni nakon odmora.

Mnogi pacijenti opisuju i takozvanu "moždanu maglu", odnosno teškoće sa koncentracijom, pamćenjem i obavljanjem svakodnevnih aktivnosti. Česte su i glavobolje, bolovi u vratu i telu, kao i osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca.

Pored toga, mogu da se jave mučnina, nadimanje, bolovi u stomaku, dijareja ili zatvor, pojačano znojenje, drhtavica, bol u grudima, poremećaji spavanja, kao i osećaj unutrašnjeg nemira ili anksioznosti. Kod pojedinih osoba primećuju se i promene boje kože šaka i stopala, koje ukazuju na poremećaj cirkulacije.

Kada se simptomi najčešće pogoršavaju?

Tegobe se obično pojačavaju u situacijama kada organizam mora dodatno da reguliše protok krvi. To se često dešava nakon naglog ustajanja, tokom dužeg stajanja u mestu, prilikom tuširanja toplom vodom ili tokom letnjih vrućina.

Kod nekih osoba simptomi se javljaju i nakon obroka, jer se tada veća količina krvi usmerava ka organima za varenje, pa mozak privremeno dobija manje krvi nego što mu je potrebno. Stres, fizički napor i nedostatak sna takođe mogu da doprinesu pogoršanju simptoma.

Ko je u povećanom riziku?

Ovo stanje se češće dijagnostikuje kod žena mlađe i srednje životne dobi, mada može da se javi kod osoba oba pola i svih starosnih grupa. Veći rizik postoji kod osoba koje imaju anemiju, autoimune bolesti, dijabetes, poremećaje vezivnog tkiva ili hronični umor.

Takođe, simptomi mogu da se razviju nakon težih virusnih ili bakterijskih infekcija, tokom ili nakon trudnoće, kao i posle povreda glave. Iako se ponekad primećuje porodična učestalost, naučnici još nisu utvrdili jedinstven genetski uzrok ovog poremećaja.

Zašto se dijagnoza često postavlja sa zakašnjenjem?

Zbog velikog broja simptoma koji mogu da podsećaju na različita oboljenja, put do dijagnoze često traje dugo. Osobe sa ovim problemom neretko prolaze kroz brojna ispitivanja pre nego što se utvrdi pravi uzrok tegoba.

Jedna od najvažnijih dijagnostičkih metoda jeste test promene položaja tela, tokom kojeg se prati kako se menjaju srčana frekvencija i krvni pritisak pri prelasku iz ležećeg u uspravan položaj. Pored toga, lekari mogu da preporuče laboratorijske analize, elektrokardiogram, ultrazvučni pregled srca, testove funkcije autonomnog nervnog sistema, kao i dodatna ispitivanja koja procenjuju regulaciju krvotoka.

Kako se simptomi mogu držati pod kontrolom?

Iako trenutno ne postoji terapija koja potpuno uklanja ovaj poremećaj, odgovarajućim lečenjem i promenama životnih navika simptomi mogu značajno da se ublaže. Terapijski pristup najčešće podrazumeva kombinaciju medikamentne terapije i nefarmakoloških mera.

Preporučuje se dovoljan unos tečnosti, pravilna i uravnotežena ishrana, kao i češći, a manji obroci. Kod određenih pacijenata korist mogu da imaju kompresivne čarape, koje pomažu vraćanje krvi iz nogu ka srcu.

Redovna, umerena fizička aktivnost, poput hodanja ili joge, može da doprinese boljoj regulaciji cirkulacije i očuvanju kardiovaskularnog zdravlja. Važno je i redovno pratiti puls i krvni pritisak, održavati stabilan ritam spavanja i, po potrebi, potražiti stručnu podršku ukoliko stanje utiče na emocionalno zdravlje i svakodnevno funkcionisanje.

Iako simptomi mogu da budu veoma izraženi i iscrpljujući, pravovremeno prepoznavanje problema i adekvatno lečenje kod velikog broja pacijenata omogućavaju značajno poboljšanje kvaliteta života.

(eKlinika.rs)