Litijum se decenijama koristi za bipolarni poremećaj, ali naučnici još ne znaju tačno zašto deluje

Danas litijum najčešće povezujemo s baterijama. U medicini, međutim, ovaj element ima mnogo dužu i važniju priču. Više od sedam decenija koristi se u lečenju bipolarnog poremećaja, a njegova najveća prednost je to što može da smanji rizik da se epizode bolesti ponovo jave. Kako jedan tako jednostavan element postiže tako složen efekat? Naučnici još nemaju konačan odgovor.

Bipolarni poremećaj ne znači da je osoba jednog trenutka vesela, a sledećeg tužna. Reč je o epizodama koje traju i značajno utiču na svakodnevni život. Tokom depresivne epizode osoba može da izgubi interesovanje i energiju. Tokom manije može da spava veoma malo, bude izrazito aktivna, govori ubrzano i donosi rizične odluke. Kod hipomanije su promene blaže, ali i dalje mogu da budu važne za dijagnozu i lečenje.

Zašto je litijum i dalje važan?

Lečenje bipolarnog poremećaja ima dva cilja: pomoći osobi tokom aktuelne epizode i smanjiti verovatnoću da se ona ponovi. Litijum ima posebno važno mesto u dugoročnom lečenju, jer pomaže u sprečavanju novih epizoda manije i depresije. Koristi se i u lečenju akutne manije, dok izbor terapije za bipolarnu depresiju zavisi od tipa poremećaja i stanja pacijenta. Nekim osobama potrebna je kombinacija lekova.

To je važno zato što terapija ne sme da se posmatra samo kroz trenutne simptome. Na primer, antidepresivi se kod bipolarnog poremećaja tipa I ne koriste samostalno za depresivnu epizodu, jer mogu da doprinesu prelasku u maniju ili destabilizaciji raspoloženja.

U randomizovanom istraživanju BALANCE, objavljenom u časopisu The Lancet, 330 osoba s bipolarnim poremećajem tipa I primalo je litijum, valproat ili njihovu kombinaciju. Tokom praćenja do dve godine, novu intervenciju zbog epizode raspoloženja trebalo je 59 odsto osoba koje su primale litijum i 69 odsto onih koje su primale valproat. Ispitivanje je bilo otvorenog tipa, što je važno ograničenje. Ono podržava primenu litijuma za sprečavanje novih epizoda, ali ne objašnjava kako lek deluje u mozgu.

Šta litijum radi u mozgu?

Kada se lek uzme, litijum u organizmu deluje u obliku jona. Istraživanja pokazuju da utiče na više procesa unutar ćelija, uključujući prenos signala među nervnim ćelijama i rad enzima poznatog kao GSK-3. Proučava se i njegov mogući uticaj na unutrašnji biološki sat, koji reguliše ritam spavanja i budnosti.

U radu Mertensa i saradnika, objavljenom u časopisu Nature, istraživači su proučavali nervne ćelije dobijene iz ćelija osoba s bipolarnim poremećajem. Litijum je smanjio njihovu prekomernu električnu aktivnost samo u ćelijama osoba koje su i klinički odgovarale na terapiju. To je zanimljiv trag zašto lek ne pomaže svima jednako, ali je reč o laboratorijskom modelu, ne o dokazu da je pronađen konačan mehanizam delovanja ili test kojim se može predvideti odgovor pacijenta.

Ipak, između saznanja da litijum utiče na neki ćelijski proces i dokaza da upravo taj proces objašnjava poboljšanje kod pacijenta postoji velika razlika. Naučnici još ne mogu da izdvoje jedan mehanizam i kažu: „Zbog ovoga litijum deluje.“ Verovatnije je da je važna kombinacija više efekata.

Da li deluje kod svakoga?

Ne. Neki ljudi imaju izuzetno dobar odgovor na litijum, drugima pomaže delimično, a kod nekih se ne postiže željeni efekat. Istraživači pokušavaju da otkriju može li se unapred prepoznati kome će najviše koristiti, ali za sada ne postoji jednostavan test koji to pouzdano predviđa.

Zato se uspeh terapije procenjuje tokom vremena, na osnovu simptoma, pojave novih epizoda, neželjenih dejstava i razgovora s pacijentom. Odluku o lečenju donosi psihijatar zajedno s osobom koja se leči.

Zašto su redovne kontrole neophodne?

Litijum zahteva pažljivo doziranje: količina u krvi mora da bude dovoljna da lek deluje, ali previsok nivo može da bude opasan. Zato se redovno proverava koncentracija litijuma u krvi, kao i funkcija bubrega i štitaste žlezde. Među mogućim neželjenim dejstvima su drhtanje ruku, pojačana žeđ i učestalo mokrenje.

Povraćanje, proliv i dehidratacija mogu da povećaju rizik od trovanja litijumom. Važno je i da lekar ili farmaceut znaju koje još lekove osoba uzima, uključujući lekove protiv bolova kao što je ibuprofen. Ako se pojave izraženo drhtanje, nesiguran hod, zbunjenost ili drugi znaci mogućeg trovanja, potrebno je hitno potražiti medicinsku pomoć. Terapiju ne treba samostalno prekidati niti menjati dozu.

Litijum pokazuje da lek može da bude veoma koristan i pre nego što nauka razjasni svaki detalj njegovog delovanja. Za osobu koja živi s bipolarnim poremećajem najvažnije pitanje ipak nije samo zašto deluje, već da li joj, uz odgovarajuće praćenje, pomaže da živi stabilnije.

(eKlinika.rs)