Da li običan mineral može da zaštiti mozak od Alchajmerove bolesti?

Zamislite da zaboravite gde ste ostavili ključeve. To se dešava svima. Ali zamislite da jednog dana više ne možete da se setite imena svog deteta, puta do kuće ili događaja koji su obeležili vaš život.

Upravo tako počinje priča o Alchajmerovoj bolesti, najčešćem obliku demencije koja pogađa milione ljudi širom sveta. Ono što mnogi ne znaju jeste da bolest ne počinje kada se pojave prvi problemi sa pamćenjem. Naučnici veruju da se promene u mozgu razvijaju decenijama pre prvih simptoma. Zbog toga sve više istraživača postavlja jedno važno pitanje: da li je moguće zaštititi mozak mnogo pre nego što bolest postane vidljiva?

Neočekivani trag vodi do litijuma

– Litijum je već decenijama poznat kao lek koji se koristi u psihijatriji, posebno kod bipolarnog poremećaja. Međutim, naučnici su godinama primećivali jednu zanimljivu pojavu. Pacijenti koji su dugo uzimali litijum ređe su razvijali demenciju nego što se očekivalo – kaže za Psyhology Today, dr James M. Greenblatt.

U početku je to delovalo kao slučajnost. Međutim, kako su se podaci gomilali, istraživači su počeli ozbiljnije da proučavaju moguću vezu između ovog minerala i zdravlja mozga.

Šta je pokazalo veliko istraživanje?

Posebnu pažnju privuklo je istraživanje objavljeno 2025. godine, u kojem su naučnici analizirali moždano tkivo osoba sa različitim stadijumima kognitivnog propadanja. Rezultati su pokazali da su osobe sa blagim kognitivnim poremećajima i Alchajmerovom bolešću imale niže nivoe litijuma u pojedinim delovima mozga u poređenju sa zdravim ispitanicima.

Još zanimljivije, kod osoba sa uznapredovalom bolešću nivo litijuma bio je izrazito nizak ili gotovo nemerljiv. To je navelo istraživače na pretpostavku da bi nedostatak litijuma mogao da bude jedan od ranih događaja u razvoju bolesti.

Eksperiment koji je iznenadio naučnike

Da bi proverili svoju teoriju, istraživači su kod životinja izazvali manjak litijuma. Rezultat je bio neočekivan. Kod njih su se razvile promene karakteristične za Alchajmerovu bolest: stvaranje amiloidnih plakova, nakupljanje tau proteina, gubitak nervnih veza i slabljenje pamćenja.

Kada su naučnici kasnije vratili male količine litijuma, deo tih promena se povukao. Smanjile su se naslage proteina povezane sa bolešću, upalni procesi su bili slabiji, a životinje su bolje prolazile na testovima pamćenja.

Kako litijum štiti mozak?

Istraživači smatraju da litijum deluje na više važnih procesa istovremeno. Pomaže ćelijama da uklanjaju oštećene proteine, smanjuje upale u mozgu, štiti nerve od oštećenja i podstiče stvaranje novih nervnih veza.

Upravo zbog toga neki stručnjaci smatraju da bi mogao da ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja mozga tokom starenja.

Da li to znači da bi svi trebalo da uzimamo litijum?

Ne. Iako rezultati deluju ohrabrujuće, stručnjaci upozoravaju da je potrebno još istraživanja pre nego što se mogu davati preporuke široj populaciji.

Alchajmerova bolest je složeno oboljenje na koje utiču genetika, godine života, način ishrane, kvalitet sna, fizička aktivnost i brojni drugi faktori. Litijum možda predstavlja jedan deo slagalice, ali svakako nije čarobno rešenje.

Nova nada u borbi protiv demencije

Najveći značaj ovih istraživanja možda nije u samom litijumu, već u promeni načina razmišljanja. Decenijama se medicina fokusirala na lečenje bolesti kada simptomi već postanu očigledni. Danas naučnici sve više veruju da ključ uspeha leži u mnogo ranijoj prevenciji.

Ako se pokaže da određene promene u mozgu mogu da se prepoznaju i usporavaju godinama pre pojave simptoma, budućnost borbe protiv Alchajmerove bolesti mogla bi da izgleda potpuno drugačije nego danas. Jer kada je reč o demenciji, vreme možda nije samo novac. Vreme može biti i sačuvano sećanje.

(eKlinika.rs/Psychology Today.com)