Klimatske promene ugrožavaju zdravlje mozga Evropljana i dodatno opterećuju već postojeće neurološke probleme

Rast temperatura, loš kvalitet vazduha i širenje zaraznih bolesti mogli bi značajno da povećaju učestalost neuroloških poremećaja, upozoravaju stručnjaci European Academy of Neurology, pri čemu se izdvaja da su najranjivije grupe stanovništva izložene najvećem riziku.

Klimatske promene  dodatno opterećuju već postojeće neurološke probleme

Klimatske promene postaju sve veća pretnja zdravlju mozga, jer sve više temperature i drugi pritisci iz životne sredine dodatno opterećuju već postojeće neurološke probleme. Neurološki poremećaji, u rasponu od migrena do demencije i Parkinsonove bolesti,  pogađaju približno jednu od tri osobe tokom života, prema procenama koje navodi neurolog dr Ulf Kallweit, kopredsedavajući Radne grupe za uticaje životne sredine pri Evropskoj akademiji za neurologiju. Zajedno sa mentalnim oboljenjima, ovi poremećaji su 2019. godine stvorili globalni ekonomski teret procenjen na 1,5 biliona evra.

Preporučujemo

- Svako je na neki način pogođen ili poznaje nekoga ko boluje od neurološkog poremećaja - podsetio je dr Kallweit na Evropskom zdravstvenom forumu u Gastajnu.

Kako klimatske promene podižu temperature, situacija bi mogla dodatno da se pogorša - dovodeći do pogoršanja postojećih oboljenja i potencijalnog povećanja rizika od razvoja novih neuroloških poremećaja.

Visoke temperature izlažu mozak pritisku

Ipak, ovaj negativan trend nije neizbežan. Donosioci odluka i politike mogu da pomognu u ublažavanju ovih rizika primenom mera koje smanjuju izloženost vrućinama i zagađenju, kao i poboljšanjem uslova u sredinama u kojima ljudi žive.

Jedan od najjasnijih razloga za zabrinutost jeste direktna veza između visokih temperatura i moždanog udara. Broj slučajeva moždanog udara raste kada temperature pređu 30 °C, upozorava dr Kallweit. On navodi da moždani udari uzrokovani vrućinama trenutno čine oko 1 odsto svih slučajeva, ali bi u narednih 20 do 30 godina taj udeo mogao da poraste na 5 do 8 procenata.

Pored toga, vrućina utiče na zdravlje mozga i indirektno - narušavanjem sna.

Takozvane tropske noći, tokom kojih temperatura ne pada ispod 20 °C, otežavaju hlađenje organizma. To ometa duboku fazu sna i onemogućava telu da se adekvatno oporavi tokom noći.

- Svako ko je osetio proteklo leto zna da se san pogoršava tokom ovakvih toplih noći. Dugotrajni poremećaj sna može da ima daleko ozbiljnije posledice od nekoliko neprospavanih noći. Ako ne spavate dobro, ne samo jednu noć, već duži vremenski period, dolazi do drastičnog povećanja rizika od moždanog udara ili pojave demencije - ističe dr Kallweit.

Širenje zaraznih bolesti i novi rizici

Rast temperatura takođe menja geografski raspon pojedinih zaraznih bolesti, uključujući one koje prenose krpelji i komarci, a od kojih neke mogu direktno da napadnu nervni sistem. Na primer, lajmsku boreliozu prenose zaraženi krpelji, a ona može da izazove  ozbiljne neurološke komplikacije.

U međuvremenu, malarija ostaje predmet diskusija kada je reč o budućem širenju bolesti koje prenose komarci u Evropi.

- Malarija još uvek nije u potpunosti prisutna ovde, ali bi za pet do 10 godina mogla početi da pogađa i južne delove Evrope - upozorava dr Kallweit.

(eKlinika.rs)