Nesanica je povezana s većim rizikom od moždanog udara: Šta novo istraživanje zaista govori

Jedna neprospavana noć nije razlog za strah. Ali kada se teško uspavljivanje, česta buđenja ili prerano jutarnje razbuđivanje ponavljaju i remete svakodnevni život, nesanicu ne treba zanemariti. Novi pregled istraživanja povezao ju je s moždanim udarom, hospitalizacijom, demencijom i pojedinim problemima mentalnog zdravlja. Povezanost, međutim, ne znači da će osoba koja loše spava oboleti.

Međunarodni tim istraživača objavio je rad u časopisu Sleep Medicine Reviews. Analizirali su 16 ranije objavljenih sistematskih pregleda s metaanalizama, a za moždani udar, povrede na radu i hospitalizaciju sproveli su još tri sistematska pregleda. Dakle, ovo nije jedna nova studija koja je pratila milione ljudi, već objedinjavanje rezultata ranijih istraživanja.

Preporučujemo

Koliko je veći rizik od moždanog udara?

Analiza moždanog udara obuhvatila je devet studija sa ukupno više od 1,3 miliona učesnika. Zbirna procena pokazala je da su osobe sa nesanicom imale 26 odsto veći relativni rizik od moždanog udara nego osobe bez nesanice. To ne znači da će 26 od 100 ljudi koji imaju nesanicu doživeti moždani udar. Bez poznavanja početnog rizika ne može se izračunati šta taj procenat znači za pojedinca.

U pet studija, sa više od 517.000 učesnika, osobe sa nesanicom imale su i 28 odsto veće izglede za hospitalizaciju iz bilo kog razloga. Reč je o dva različita ishoda i dve različite mere povezanosti, pa se ovi procenti ne mogu sabirati.

Šta je utvrđeno o demenciji i mentalnom zdravlju?

Raniji pregledi koje su autori analizirali povezivali su nesanicu s kasnijom demencijom, uključujući Alchajmerovu bolest, kao i s depresijom i suicidalnim ponašanjem. Za ove ishode novi rad ne daje jedan zajednički procenat rizika koji bi mogao da se primeni na svaku osobu. Nije utvrđena povezanost sa smrtnošću, dok dokazi o povredama na radu nisu bili dovoljni za čvrst zaključak.

San i psihičko stanje mogu biti povezani u oba smera. Osobi koja ima depresiju ili anksioznost može biti teže da zaspi, a dugotrajna nesanica može dodatno da naruši raspoloženje i funkcionisanje tokom dana. Zato je važno da razgovor o mentalnom zdravlju obuhvati i spavanje.

Povezanost nije dokaz da nesanica izaziva bolest

Autori izričito naglašavaju da rezultati ne dokazuju uzročno-posledičnu vezu. Studije nisu uvek jednako definisale nesanicu, a na rezultate su mogli da utiču druga oboljenja, upotreba lekova za spavanje i dodatni faktori. Iz ovog pregleda takođe ne sledi zaključak da lečenje nesanice samo po sebi sprečava moždani udar ili demenciju. 

Poruka istraživanja zato nije da se ljudi uplaše nakon nekoliko loših noći. Ako nesanica traje i utiče na dan, ona je dobar razlog za razgovor s lekarom, zajedno s proverom drugih poznatih faktora rizika za moždani udar, poput povišenog krvnog pritiska, dijabetesa i pušenja.

Kada potražiti pomoć i šta može da pomogne?

Ako se problemi sa spavanjem ponavljaju ili ometaju rad, koncentraciju i svakodnevni život, javite se lekaru. Razgovor i pregled mogu pomoći da se prepoznaju mogući uzroci, među kojima su stres, bol, druga oboljenja i lekovi. Korisno je beležiti kada odlazite na spavanje, koliko se puta budite i kako se osećate tokom dana.

Redovno vreme odlaska na spavanje i buđenja, mirna i tamna soba, kao i izbegavanje kofeina i alkohola pred spavanje mogu pomoći. Kod dugotrajne nesanice kognitivno-bihejvioralna terapija za nesanicu, CBT-I, obično je prvi preporučeni izbor. Ona se bavi mislima i navikama koje održavaju problem i podrazumeva više od opštih saveta o spavanju. O eventualnoj upotrebi lekova treba odlučiti s lekarom.

(eKlinika.rs)