Kako sprečiti rizik od povreda na radu u uslovima ekstremnih vrućina, savetuje prof. dr Stanišić Drakulić

Pored neposrednih zdravstvenih posledica, kao što su dehidratacija, toplotna iscrpljenost i toplotni udar, izlaganje visokim temperaturama ima i manje očigledan, ali veoma značajan efekat jer povećava rizik od običnih povreda na radu. No, ni to nisu jedine potencijalne zdravstvene posledice tropskih temperaturnih okolnosti za život i funkcionisanje.

Šta kaže nauka o povredama na radu usled prekomernih vrućina: Više od mortaliteta 

U nastavku razgovora za eKlinika portal o zdravstvenim rizicima letnjih vrućina, prof. dr Svetlana Stanišić Drakulić najpre nam prenosi zaključke studije koju su sproveli Jaswal i saradnici (2026). Pozivajući se na podatke iz literature, oni navode da prekomerna toplota doprinosi gotovo 23 miliona povreda na radu godišnje širom sveta.

Preporučujemo

Taj podatak, prema rečima profesorke, pokazuje da se teret ekstremne vrućine ne meri samo mortalitetom i hospitalizacijama već i padom radne sposobnosti, češćim greškama, povredama i opterećenjem sistema zaštite na radu.

Rizik od povreda počinje ranije, mnogo pre ekstremnih temperaturnih vrednosti

- Rad Alahmada i saradnika (2025) pokazuje da se ove povrede u evidencijama ne pripisuju uticaju toplote već se najčešće vode kao uobičajene povrede na radu. Autori su analizirali 845.014 povreda prijavljenih OSHA sistemu tokom 2023. godine, dok su za širu nacionalnu procenu koristili podatke o ukupno 2.368.900 povreda u privatnom sektoru SAD tokom iste godine. Pokazano je da rizik od povrede počinje da raste već pri toplotnom indeksu od 29,4 °C, a naglo se povećava iznad 32,2 °C. Toplotni indeks je u ovom kontekstu važniji od same temperature vazduha, jer pored temperature uključuje i vlažnost, pa bolje odražava stvarno toplotno opterećenje organizma. U odnosu na referentnu vrednost od 26,7 °C, rizik od povrede bio je veći za 3% pri 32,2 °C, za 6% pri 35,0 °C, za 10% pri 37,8 °C, za 15% pri 40,6 °C i za 20% pri 43,3 °C. Drugim rečima, rizik ne počinje tek pri ekstremnim, gotovo nepodnošljivim temperaturama, već raste u opsegu koji tokom leta predstavlja deo radnog ambijenta - pojašnjava prof. dr Svetlana Stanišić Drakulić.

Koje osobe su u najvećem riziku od povređivanja?

Prema njenim rečima, važan nalaz ovog rada jeste da povećani rizik nije ograničen na rad na otvorenom prostoru. Očekivano su pogođeni radnici u poljoprivredi, građevinarstvu, transportu, skladištenju i upravljanju otpadom, ali je značajan porast rizika zabeležen i u proizvodnim pogonima, gde se rad uglavnom odvija u zatvorenom prostoru. U toj grupi rizik od povrede bio je veći za 17% pri 37,8 °C, za 25% pri 40,6 °C i za čak 34% pri 43,3 °C.

Time se, kaže prof. dr Stanišić, dovodi u pitanje uobičajena pretpostavka da su toplotnom riziku izloženi pre svega radnici na suncu. Pregrejane hale, skladišta, radionice, kuhinje, transportni prostori i objekti sa lošom ventilacijom takođe mogu predstavljati radno okruženje visokog rizika.

Narušavanje funkcija u organizmu počinje pre pojave toplotnog udara

Objašnjenje ovog fenomena ne leži samo u fiziološkom pregrevanju organizma.

- Mnogo pre pojave toplotnog udara, visoke temperature mogu narušiti koordinaciju pokreta, ravnotežu, mišićnu izdržljivost, brzinu reakcije, pažnju, pamćenje, obradu informacija i procenu rizika. Radnik tada ne mora imati simptome toplotnog udara, ali može sporije reagovati, lošije proceniti opasnost, izgubiti preciznost pokreta ili napraviti grešku pri rukovanju opremom. Posledica su padovi, posekotine, nagnječenja, povrede mišića, sudari sa predmetima i greške u radu sa mašinama, koje se formalno evidentiraju kao obične povrede, iako je njihovom nastanku značajno doprinelo toplotno opterećenje.

Značaj mera prevencije i simbolika učestalosti povreda

Profesorka navodi da mere prevencije nisu složene, ali moraju biti sistematske. One, kaže, uključuju postepenu aklimatizaciju radnika, obezbeđivanje dostupne vode za piće, redovne pauze, pristup hladu ili rashlađenim prostorijama, prilagođavanje tempa rada, obuku za prepoznavanje ranih simptoma toplotnog opterećenja i unapred definisane procedure za periode ekstremnih vrućina. Njihov značaj nije samo u sprečavanju toplotnog udara, već i u očuvanju koncentracije, koordinacije, brzine reakcije i sposobnosti bezbednog rukovanja opremom:

- Još jedan zanimljiv nalaz jeste da odnos između temperature i učestalosti povreda ima oblik slova U. To znači da broj povreda raste ne samo tokom velikih vrućina, već i tokom veoma hladnih dana. Ipak, s obzirom na sve češće, duže i intenzivnije toplotne talase, visoke letnje temperature postaju sve važniji faktor profesionalnog rizika, posebno u sektorima u kojima se fizički napor, zaštitna odeća, loša ventilacija, zračenje toplote iz opreme i nedostatak odmora međusobno sabiraju. U ovim okolnostima, zaštita od visokih temperatura nije pitanje komfora, već deo prevencije povreda, očuvanja radne sposobnosti i zaštite zdravlja zaposlenih. Odatle se otvara sledeće pitanje: koliko sam prostor u kome se živi i radi, od materijala i ventilacije do gustine izgradnje, može da pojača ili ublaži toplotni rizik?

Strategije zaštite

Sagovornica eKlinika portala ističe da se rizik od visokih temperatura ne može procenjivati samo prema apsolutnoj vrednosti na termometru.

- Ista temperatura nema isti efekat u suvoj i vlažnoj sredini, u ozelenjenom i betonom prekrivenom delu grada, niti u domaćinstvu sa klimatizacijom i u pregrejanom stanu bez mogućnosti efikasnog hlađenja. Zato se toplotni rizik mora posmatrati kroz kombinaciju spoljašnje temperature, vlažnosti vazduha, lokalne adaptacije, starosti stanovništva, urbanizacije, kvaliteta stanovanja i dostupnosti rashlađenih prostora. Na nivou pojedinca, klimatizacija ostaje najefikasnija mera zaštite, ali ona ne može biti jedini odgovor na ekstremne vrućine.

U kojim uslovima može da pomogne ventilator? 

Prof. sr Stanišić Drakulić prenosi nam da Jay i saradnici (2021) navode da manje od jedne trećine domaćinstava u svetu ima klima-uređaj, što znači da veliki deo populacije mora da se oslanja na jednostavnije i jeftinije mere hlađenja.

U takve mere spadaju unos tečnosti, smanjenje fizičkog napora, boravak u hladu ili rashlađenom prostoru, upotreba ventilatora u odgovarajućim uslovima, kvašenje kože, nošenje mokre odeće i potapanje stopala u vodu.

- Ventilator može biti koristan do oko 40 °C kod mladih zdravih osoba i do oko 38 °C kod zdravih starijih osoba, ali se ne preporučuje u veoma toplim i suvim uslovima, naročito kada je temperatura iznad 40 °C, a vlažnost ispod 10%, jer tada može dodatno pojačati toplotni i kardiovaskularni stres. Posebno je korisno kvašenje kože vodom temperature oko 20 °C, jer može smanjiti kardiovaskularno opterećenje, subjektivnu nelagodnost i dehidrataciju, pri čemu dehidratacija može biti smanjena i do 65% - savetuje sagovornica eKlinika portala.

Važnost izolacije i ventilacije

Izolacija zidova i krovova predstavlja drugu ključnu meru, jer smanjuje provođenje toplote iz spoljašnje sredine u unutrašnjost zgrade. Ona je naročito važna u starim, energetski lošim objektima i u naseljima gde stanovnici nemaju pristup klimatizaciji. Kvalitetno zastakljivanje, zaštitne folije, spoljašnje tende, roletne, kapci i zavese smanjuju direktan ulazak sunčevog zračenja, posebno na fasadama koje su tokom leta najviše izložene suncu, kaže prof. dr Stanišić Drakulić i dodaje da je prirodna poprečna ventilacija ažan element pasivnog hlađenja.

- Kada su otvori na zgradi postavljeni tako da koriste dominantne letnje vetrove, povećava se strujanje vazduha kroz prostor. Međutim, ni građevinski materijali ne deluju izolovano od okruženja. Reflektujući premazi na fasadama i ulicama u gustoj urbanoj sredini mogu odbijati sunčevo zračenje ka susednim zgradama ili pešacima, pa nisu uvek jednako korisni kao na krovovima. Zeleni zidovi i vegetacija na zgradama mogu smanjiti temperaturu površina i količinu zračenja koje prodire u objekat, ali zahtevaju održavanje, vodu i pažljivo projektovanje. Zbog toga se zgrade moraju posmatrati kao deo šireg urbanog sistema, a ne kao odvojene jedinice koje se pojedinačno hlade - podseća prof. dr Svetlana Stanišić Drakulić u razgovoru za eKlinika portal.

(eKlinika.rs)